.webp){kind=icon}
Srbija i Hrvatska su zemlje koje će ove godine morati da se zaduže najviše u odnosu na svoj bruto domaći proizvod u celom Adria regionu. Ipak, kako su stvari krenule, pristup ovih dveju država u mnogo čemu se razlikuje.
Krajem januara stigla je novost da će Hrvatska nakon više odlaganja ipak izdati takozvane "narodne obveznice", odnosno dužničke hartije od vrednosti koje će prvo biti ponuđene stanovništvu, a tek onda institucionalnim investitorima. S druge strane, Srbija je desetak dana pre toga prodala dolarske evroobveznice vredne 1,75 milijardi dolara na međunarodnom tržištu.
Da bi korak koji je Hrvatska napravila bio blagotvoran i za srpsko tržište kapitala, navodi i Nenad Gujaničić iz brokersko-dilerskog društva Momentum securities.
Opširnije
Male šanse da će NBS uskoro odustati od podizanja stopa
Profesor Velimir Lukić kaže da većina centralnih banaka Istočne Evrope ima više referentne stope od NBS.
13.02.2023
Manja dolarska izloženost i aranžman sa MMF-om pomažu javnom dugu
Poželjno je da javni dug Srbije bude niži od 55 odsto, rekao je Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom I pasivom u Erste Banci.
08.02.2023
Ispunjen plan na aukciji 12,5-godišnjih obveznica, prinos 7,1 odsto
Za razliku od prethodne aukcije, prodato je više obveznica nego što je planirano.
07.02.2023
Srbija prodala obveznice za 1,75 milijardi dolara
Prodate su petogodišnje obveznice vredne 750 miliona dolara i desetogodišnje obveznice vredne milijardu dolara.
19.01.2023
Pišući o tržištu duga na stranici brokerske kuće, on navodi da bi ovakav primer "mogli slediti i kreatori domaće ekonomske politike". Na taj način, "građani bi se namah dočepali prinosa (zarada) znatno većih u odnosu na kamate u bankama, dok bi tržište kapitala dobilo preko potrebno 'veštačko disanje", navodi Gujaničić.
Kuponska stopa iznad tri odsto
Pristup za koji se odlučila Hrvatska više je orijentisan ka individualnim ulagačima, odnosno stanovništvu. Kako su naveli iz hrvatske vlade, prvi od dva kruga upisa obveznica počeće 22. februara, a planirani obim prodaje je oko milijardu evra.
Ova faza otkupa će se završiti prvog marta, a dva dana nakon toga, institucionalnim ulagačima biće ponuđene obveznice koje nisu prodate u prvoj fazi.
"Obveznica će biti dvogodišnje ročnosti uz godišnji kamatni prinos iznad tri odsto, a cilj kraćeg roka dospeća je da se građanima pruži mogućnost ulaganja usklađena sa dosadašnjim preferencijama uz maksimalno ograničenje negativnih tržišnih rizika", piše u zaključku vlade Hrvatske. Minimalan ulog je 500 evra.
"Još jednom bih voleo da podstaknem sve one građane koji planiraju da participiraju u ovom izdanju, da to čine ukoliko obveznicu planiraju da drže do isteka roka dospeća", rekao je nakon objave vlade ministar finansija Hrvatske Marko Primorac.
Krivica na obe strane
Problem u Srbiji je što se većina ljudi koji steknu višak novca odlučuje da kupi nekretninu ili deponuje novac u banku uz prilično skromnu kamatu.
Kako navodi Gujaničić, oročavanje novca u banci do 2027. godine može vam doneti kamatu od najviše tri odsto, dok je prinos na evroobveznice te ročnosti više nego dvostruko veći.
"Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti. Pre svega zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka negoli animiranje sopstvenih građana", smatra Gujaničić.
Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema securities za Bloomberg Adriju je rekao da je ulaganje u obveznice slično po pitanju rizika, ali trenutno povlači i mnogo viši povrat.
"To je svakako isplativija opcija nego štednja kroz oročeni depozit uz gotovo identično mali rizik", rekao je Pavlović.
Individualni investitori pre izuzetak nego pravilo
Ranije ovog meseca, na drugoj aukciji dvanaestogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, Uprava za javni dug Ministarstva finansija uspela je da proda hartije od vrednosti u visini od 12,35 milijardi dinara, dok je planirani obim prodaje bio 10 milijardi. Prinos je tom prilikom dostigao 7,1 odsto.
Kako je tom prilikom rekla Tijana Jevtić, glavni broker Dunav stockbroker, rast prinosa može se očekivati sve do kraja ove godine. Pa ipak, učešće fizičkih lica na aukcijama dužničkih hartija od vrednosti ne menja se u znatnoj meri.
Kako pokazuju podaci Uprave, na aukcijama uglavnom bude prihvaćena jedna ili nijedna ponuda fizičkih lica, za razliku od ponuda iz bankarskog sektora, ili kastodi klijenata.
Da ulagači nemaju motivaciju ili mogućnost da učestvuju u ovim ponudama, dobro oslikava i činjenica da su dve ponude fizičkih lica poslednji put prihvaćene pre više od 12 meseci, na aukciji dvogodišnjih evroobveznica izdatih 26. januara 2022. godine.
Sličnu poruku nosi i Gujaničićev tekst, u kom se priznaje da je država pokušavala da animira domaće štediše, ali i tvrdi da je za vidljive rezultate potrebna intenzivnija i sveobuhvatnija kampanja.
"Nizak nivo ekonomske i finansijske pismenosti deponente je uglavnom sprečavao da istražuju skromne alternative na domaćem finansijskom tržištu, dok je mnogima od njih u ružnom sećanju ostala uspomena na Beogradsku berzu i mnoštvo novca protraćenog u korporativnim aferama. Svetsko tržišta kapitala i njegove brojne alternative pak dugo će ostati nedokučiva kategorija prosečnom domaćem štediši", zaključuje broker.
- U saradnji sa Dujem Jurićem, Mirom Soldićem
