text size
Aranžman koji je Srbija sklopila sa MMF-om i smanjenje izloženosti prema dolaru pomažu javnim finansijama u Srbiji, rekao je za Bloomberg Adria TV Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci.
"Prethodnu godinu smo završili sa javnim dugom od neke 33,3 milijarde evra, što predstavlja apsolutno godišnje povećanje od neke 3,2 milijarde", rekao je on i dodao da je to i dalje ispod opšteprihvaćenog kriterijuma iz Mastrihta, tj. 60 odsto.
"Za malu, otvorenu ekonomiju kao što je Srbija je svakako preporučljivo da teži da ovaj pokazatelj drži na nivou ispod 55 procenata i to zasad apsolutno funkcioniše", naveo je Zečević.
Opširnije
Ispunjen plan na aukciji 12,5-godišnjih obveznica, prinos 7,1 odsto
Za razliku od prethodne aukcije, prodato je više obveznica nego što je planirano.
07.02.2023
Ekonomisti: ECB će kamatnu stopu dići na 3,25 odsto
Ekonomisti očekuju da će ECB kamatne stope podići za 50 baznih poena na sledećem sastanku.
27.01.2023
Prinos na dvogodišnje obveznice nastavio da raste, dostigao 5,95 odsto
Prinos na dužničke zapise iznosio je 5,95 odsto, navodi se u saopštenju Uprave za javni dug objavljenom u ponedeljak.
23.01.2023
Srbija je dug od prodatih obveznica hedžovala u evre, kaže ministar
Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, a prema rečima ministra finansija Siniše Malog, taj dug je odmah hedžovan u evrima.
20.01.2023
Srbija prodala obveznice za 1,75 milijardi dolara
Prodate su petogodišnje obveznice vredne 750 miliona dolara i desetogodišnje obveznice vredne milijardu dolara.
19.01.2023
Javni dug najviši od 2021, već sutra novo zaduženje
Dugovanje Srbije je u decembru tako poraslo na 33,3 milijarde evra, odnosno 55,2 odsto BDP-a, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
06.02.2023
Prodato samo 20 odsto državnih obveznica na prvoj aukciji u 2023.
Danas je prinos iznosio 7,15 odsto, navodi se u saopštenju Uprave za javni dug.
09.01.2023
U razgovoru, on je takođe rekao: "Ono što je jako pozitivno u samoj strukturi našeg javnog duga na kraju 2022. jeste da smo tokom prethodnih pet godina uspeli da smanjimo udeo dolarske izloženosti i on je sada na nekih 14 procenata i kao takav sa sobom nosi značajno manji rizik u slučaju nepovoljnog kretanja valutnog para dolar u odnosu na evro".
"Mi imamo potpisan aranžman sa MMF-om, koji je veoma važan garant investitorima da ćemo imati disciplinu u javnim finansijama. Vidimo da je budžet i ove godine konzervativno urađen", naveo je.
Osim toga, na privredu mogu uticati razni politički rizici, sve što se dešava na najvećim svetskim tržištima, kao i fiskalna ravnoteža, dodao je direktor u Erste Banci.
Zečević napominje da je glavno pitanje koliko će najveće svetske banke u svetu, Evropska centralna banka i Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država, držati visoke kamatne stope, a kada će početi da ih smanjuju.
"Domaće banke ulažu u dinarske hartije prikupljanjem dinarskih izvora koji su faktički kratkoročni depoziti pravnih lica. Znači, mora se pratiti i to tržište i koliko banke kotiraju na strani depozita", dodao je on i rekao da banke i dalje plaćaju depozite veće od šest odsto.
Opširnije u videu.
.webp){kind=icon}
