Srbija će emitovati dugoročne državne hartije vredne 340 miliona evra, a kao razlozi za novo zaduživanje navedeni su finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje dospelih obaveza na osnovu javnog duga, kao i finansiranje tekuće likvidanosti i nabavka finansijske imovine.
Prva grupa obveznica, ukupne vrednosti 250 miliona evra dospeva u avgustu 2025. godine. Druga grupa, vrednosti 90 miliona evra dospeva u avgustu 2026. godine.
Obveznice su prodate putem direktne pogodbe sa kvalifikovanim investitorom, što je novina za tržište Srbije od ove godine. Ministar finansija najavio je početkom godine da se država neće zaduživati na stranom tržištu, već samo na domaćem u ovoj godini.
Srpsko tržište državnih obveznica još je relativno slabo likvidno, a razlog nalazimo u nedostatku dovoljno atraktivnih investicionih alternativa, te modalitetima upravljanja likvidnošću kod aktera u finansijskom sistemu, mišljenja su u Bloomberg Adria timu analitičara.
Obim trgovanja je relativno mali i u ovoj godini je opalo interesovanje za kupovinu dužničkih hartija Srbije, a Narodna banka Srbije (NBS) je zaoštrila dodatno monetarnu politiku i podigla stope pet puta od početka godine, te je referentna kamatna stopa tri odsto posle povećanja ovog meseca.
"U maju 2022. godine, NBS je povećala referentnu kamatnu stopu za 0,5 p.p. na nivo od 2,00 odsto. Tokom maja, banke, kao najveći pojedinačni investitori u državne hartije od vrednosti, smanjile su svoja plasirana sredstva po tom osnovu za 40,7 milijardi dinara, dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine smanjile plasmane za 117,2 milijardi dinara", navodi se u biltenu javnih finansija Ministarstva finansija koji je objavljen u četvrtak.
Od početka ove godine Srbija je emitovala državne obveznice od 1,2 milijare dinara, dok je za celu prošlu godinu izdala obveznice od 1,3 milijarde dinara, što je isti iznos za koji se država zadužila i 2020. godine. Javni dug Srbije je trenutno na 52,4 odsto BDP.
"Sa smirivanjem inflacije, tržište obveznica će biti atraktivnije i sigurnije za investitore. Srpska ekonomija je strukturirana relativno pozitivno za ove velike promene koje nas očekuju, imamo jak sektor poljoprivreda i sektor IT, ali blizu smo svetskim turbulencijama, a pošto smo tržište u razvoju, nemamo investicioni rejting, a tržišta u razvoju su uvek nestabilna tržišta", rekao je za Bloomberg Adria TV predavač na Računarskom fakultetu i stručnjak za finansijska tržišta Miodrag Janjušević ranije u julu.
Inflacija u Srbiji porasla je na rekordnih 12,8 odsto prošlog meseca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ona raste od jula prošle godine najvećom brzinom, dok je u godinama pre pandemije kovida inflacija bila stabilna.
Kreditni rejting Srbije trenutno je Standard and Poor’s BB+ / stabilni izgledi, Fitch Ratings BB+ sa stabilnim izgledima i Moody’s Investors Service Ba2 / stabilni izgledi, prema podacima centralne banke u Beogradu.
Republika Srbija je 19. avgusta 2002. godine emitovala obveznice serije A od 4,2 milijarde evra, koliko je iznosio ukupan dug Republike Srbije prema deponentima stare devizne štednje.
"Unutrašnji dug se sastoji iz preuzetih obaveza iz ranijeg perioda i obaveza po osnovu emisije hartija od vrednosti. Najveći deo unutrašnjeg duga čini stara devizna štednja, koja predstavlja i najveći pojedinačni dug u ukupnom javnom dugu RS", navodi se u biltenu javnih finansija.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...