Evropska centralna banka (ECB) troškove zaduživanja dizaće sve do maja, očekuju ekonomisti u anketi Bloomberga, a nakon toga bi kamatna stopa mogla da ostane na nivou od 3,25 odsto još oko 12 meseci.
Postepeno smanjivanje kamatne stope po 25 baznih poena može se očekivati od juna 2024. godine, smatraju anketirani analitičari.
Idući sastanak Saveta guvernera ECB-a je sledeće nedelje, a na njemu se očekuje novi rast kamatne stope za 50 baznih poena (na 2,5 odsto).
Predsednica ECB-a Christine Lagarde i njene kolege koje se zalažu za oštriju monetarnu politiku (takozvani jastrebovi) navode da bi isto takvo povećanje moglo da bude usvojeno i u martu. Tek nekolicina od 26 članova saveta ECB-a zagovara umereniji pristup.
Inflacija u evrozoni ponovo je jednocifrena, ali je mnogo bliža nivou od 10 odsto nego cilju ECB-a od dva odsto. Zvaničnici sada pomeraju težište na baznu inflaciju, koja isključuje hranu i energiju i koja je u decembru došla na novi vrhunac.
"Najveći izazov za ECB će biti pomirenje činjenice da inflacija sada popušta i mogla bi ubrzanije da pada zbog nižih cena energije sa činjenicom da bazna inflacija još uvek raste, što je za ECB važnije", kaže Veronika Roharova, analitičarka koja radi za Credit Suisse.
Zanimljivo je da, uprkos pokazateljima da je privreda evrozone u boljem stanju nego što se pre par meseci očekivalo, dve trećine ispitanika još uvek očekuje recesiju, i to između 0,3 i 1,4 odsto.
Sledeće nedelje, trebalo bi da ECB otkrije više detalja o planu smanjivanja svog obvezničkog portfelja od pet biliona evra.
Primena tog plana počinje od marta tako što će ECB pustiti da deo duga dospe na naplatu umesto da ponovo investira taj novac.
Ekonomisti predviđaju da će, nakon što smanjenje bude išlo ritmom od 15 milijardi evra mesečno, do kraja juna taj iznos biti povećan za još pet milijardi evra u trećem kvartalu. Iduće godine bi mogao da iznosi 25 milijardi evra mesečno.