.webp){kind=icon}
Novi direktor Beogradske berze Ivan Leposavić u svom prvom televizijskom intervjuu za Bloomberg Adriju rekao je da se na berzi razmišlja o uvođenju depozitnih potrvda kao jednom od koraka ka popravljanju stanja na berzi.
Depozitne potvrde, instrument koji bi ulagačima na Beogradskoj berzi omogućio trgovanje deonicama najvećih svetskih kompanija, jesu poželjna opcija, ali problemi domaćeg tržišta kapitala ne mogu biti prevaziđeni samo ovim korakom, navode sagovornici Bloomberg Adrije.
"Jedan od glavnih problema domaćeg tržišta kapitala jeste nedostatak kvalitetne ponude tržišnog materijala, ali položaj domaćeg tržišta ne bi mnogo popravila lokalizacija globalnih finansijskih instrumenata. Iz jednog jedinog prostog razloga - ta ponuda uveliko već postoji preko nekolicine domaćih brokerskih kuća i gomile inostranih brokera", rekao je za Bloomberg Adriju Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securitiesa.
Opširnije
Promet na Belexu najviši od jula, ponovo zbog obveznica
U prethodnih pet radnih dana prodate su hartije od vrednosti za 7,63 miliona evra, a na dužničke zapise otpalo je oko 95 odsto, ili 7,25 miliona.
25.09.2023
Metalac otkupljuje ostatak akcija svog trgovačkog lanca Proleter
Proleter je jedno od dva zavisna društva holdinga gde matična firma ne poseduje 100 odsto deonica.
22.09.2023
Direktor Belexa za BBA: Mogli bismo da privučemo i 12 milijardi evra
Postoji između 10 i 12 milijardi evra potencijalno slobodnih sredstava koja bi uz adekvatnu ponudu mogla biti uspešno investirana na berzi.
22.09.2023
Srbija je dividendna pustinja, a ni NIS-ov oblak nije doneo pljusak
Na Beogradskoj berzi je likvidnost niska, pa je dividenda često jedini mamac.
30.05.2023
Beogradskoj berzi pomoć ne stiže ni sa jedne strane
Na Beogradskoj berzi ne postoji ni dovoljan broj kvalitetnih hartija od vrednosti, ni motivisanih ulagača.
23.11.2022
On dodaje da bi se svakako našao neko ko bi možda takve hartije kupio preko novog igrača (Beogradske berze), ali upozorava da to ne bi bio kredibilan broj učesnika.
To tržište uveliko kuburi sa kritičnom masom investitora. Dakle, suština je ponuditi kvalitetan domaći tržišni materijal koji bi uz dobru kampanju mogao privući nove ulagače, dodao je broker.
Ulagači uglavnom usmereni ka stranim tržištima
Na sličan način na ovu tematiku gledaju i ulagačima sa kojima je naša redakcija razgovarala. Jedan od njih koji je pristao da govori za Bloomberg Adriju, Slobodan iz Novog Sada, navodi da je uvođenje depozitnih potvrda dobra stvar, ali da ono za njega ne bi promenilo situaciju.
"Ja sam se trenutno fokusirao na američko tržište pre svega zato što je najlikvidnije i odgovara mi radno vreme pošto taman počinje kada ja završavam svoj osnovni posao pa imam vremena da se malo više bavim time", dodao je investitor.
Slobodan, koji je ranije ulagao i na domaćem tržištu kapitala, sada u kapitalu domaćih kompanija nema udeo, a kao razloge navodi nizak nivo likvidnosti i broj skandala koji je obeležio poslovanje berze u prethodnim godinama.
"Glavni problem Beogradske berze je upravo ovo što se desilo sa Naftnom industrijom Srbije", dodao je investitor i podvukao važnost edukacije pored uvođenja novih investicionih opcija, ali i povratka poverenja u Beogradsku berzu gde se početkom veka desilo više skandala koji su uzdrmali poverenje potencijalnih ulagača.
"Naši ljudi znaju gde da reše najbrže keš kredit za veš mašinu, ali ne znaju razliku između kamate i dividende. Da postoji volja, država bi trebalo da edukuje mlade ljude već kroz osnovno i srednje obrazovanje o finasijskoj pismenosti", dodaje naš sagovornik.
Neophodna saradnja i dogovor o izvedbi
Da sama Beogradska berza nije jedina adresa na kojoj treba da se šalju predlozi za razvoj srpskog tržišta kapitala, slaže se i Nikola Stakić, CFA profesor na Univerzitetu Singidunum, koji je dodao da je ovo pitanje jednako upućeno Ministarstvu finansija.
"Treba da se vidi sadejstvo ove dve institucije, i da se u što kraćem roku prepozna značaj tržišta kapitala. U tom smislu bi u nekoj bližoj budućnosti bilo lepo kada bismo saznali da se sprema izlazak na berzu nekih od velikih državnih preduzeća kako bi se berza učinila dostupnom i za stanovništvo", rekao je Stakić za Bloomberg Adriju preko telefona.
O saradnji je govorio i sam Leposavić, koji je u intervjuu spomenuo Ministarstvo finansija, Komisiju za hartije od vrednosti, Centralni registar hartija od vrednosti, investiciona društva, ali i Svetsku banku, Međunarodni monetarni fond, Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC).
Stakić mogućnost uvođenja depozitnih potvrda pozdravlja kao ideju, dodajući da je "svaki potez države koji dovodi do povećanja izbora finansijskih izbora za ulaganje" dobra vest. Depozitne potvrde bi "približile domaćim investitora strana tržišta", dodao je.
On, kao i Gujaničić, navodi da je trgovanje stranim akcijama već moguće, ali dodaje da bi se uvođenjem depozitnih potvrda možda smanjili troškovi naknada brokersko-dilerskih društava.
"Oni i sad imaju mogućnost kupovine udela u stranim akcijama, ali su naknade prilično visoke, a to je naročito slučaj ako govorimo o nekim finansijskim derivatima kao što su opcije", dodaje.
Stakić dodaje da, regulatorno posmatrano, ne postoji prepreka da se ovakve hartije uvedu, jer ih relevantan zakon već definiše i reguliše, ali ostaje pitanje ko bi stao iza emisija i administriranja.
"U svetu, a naročito u Americi, postoje sponzorisane i nesponzorisane depozitne potvrde. Razlika se ogleda u tome koja je uloga banaka koje emituju te hartije od vrednosti i replikuju tu izloženost", rekao je Stakić.
"Postavlja se pitanje u našem bankocentričnom sistemu da li bi komercijalne banke uopšte imale interesa da se bave ovakvom vrstom delatnosti, jer u SAD postoji univerzalno bankarstvo koje veliki deo prihoda ostvaruje u investicionom segmentu", navodi, i dodaje da bi trebalo ispitati da li postoji volja da se banke bave ovim, naročito ako bi ulaganje u depozitne potvrde moglo da odvuče klijente od već prisutnih oblika ulaganja, kao što su depoziti.
Broj zainteresovanih upitan
Još pre izbora Leposavića na mesto direktora, o korisnosti uvođenja depozitnih potvrda za našu redakciju govorio je Vladimir Radojković, stariji investicioni analitičar u KapitalRS.
"Zamislite samo da se na Beogradskoj berzi listiraju strane akcije poput Googlea, Amazona, Volkswagena, itd. Naravno, morali bi da se ispune uslovi, međutim, imamo primer Rumunije, odnosno reforme Bukureštanske berze", rekao je tom prilikom analitičar.
Međutim, tu se ponovo vraćamo na problem malog broja investitora. Iako se ne može tačno utvrditi broj ulagača na srpskom tržištu kapitala, optimističniji konsenzus govori o broju od oko 5.000. Pitanje je koliko je tih ulagača voljno da ulaže u strane akcije, a da dosad nije našlo modalitet da to već učini, rekao je na svom predavanju u Privrednoj komori Vojvodine Gujaničić.
"Činjenica je da ni sada nije komplikovano kupiti bilo koje akcije ili druge finansijske instrumente na stranim berzama. Ne vidim način na koji bi naša berza mogla te procese učiniti pristupačnijim običnim investitorima osim što bi se eventualno trgovalo u domaćoj valuti. Ali pitanje je da li je to uopšte prednost", zaključio je broker.
Sud analitike - rešenje dobro, ali ne i univerzalni lek
Analitički tim Bloomberg Adrije ukazao je na slične prednosti i mane ovih investicionih instrumenata, ali je skrenuo pažnju na još jednu manu koja se možda ne čini očiglednom.
"Postoji i jedan važan nedostatak, a to je niža tržišna likvidnost depozitnih potvrda od samih deonica, što u slučaju ekonomskih šokova znači znatno teži izlazak iz pozicije i s većim gubitkom", rekao je Mihael Blažeković, analitičar makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji.
On dodaje da bi uvođenje depozitnih potvrda kao novog oblika investiranja na Beogradskoj berzi bilo dobar način diverzifikacije, ali ocenjuje da će oni vrlo teško zaživeti na tromom i uskom tržištu kapitala, sasvim suprotnom od američkog.
"Naime, oni investitori koji žele, već ulažu u deonice stranih kompanija putem domaćih ili stranih brokera prisutnih na domaćem tržištu. Isto tako, trebalo bi da postoji interes domaćih banaka da zapravo kreiraju depozitne potvrde koje u pozadini imaju deonice stranih kompanija i da ih nakon kreiranja listiraju na Beogradskoj berzi", navodi Blažeković.
Generalno gledajući, postoje pojedine prednosti depozitarnih potvrda, a to su niži troškovi same kupovine, kao i smanjenje valutnih troškova transakcije, dodaje analitičar.
