Direktor Belexa za BBA: Mogli bismo da privučemo i 12 milijardi evra

Beogradska berza je krajem avgusta dobila novog direktora, a pred njim se nalazi sve osim lak zadatak kako bi srpsko tržište kapitala došlo na nivo koji bi zadovoljio potrebe igrača na tržištu, ali i da bi se povećao broj onih koji berzu vide kao alternativu najčešćim oblicima ulaganjima.

Prometi su za vreme mandata prethodnog direktora porasli, ali se oni i dalje nalaze daleko ispod nivoa sa početka 2000-ih godina.

Kako smo u intervjuu sa Ivanom Leposavićem saznali, Beogradska berza ima prostora da privuče između 10 i 12 milijardi evra, ali i ambiciozne planove kako bi to mogla da ostvari.

- Koji je vaš plan da se situacija na Beogradskoj berzi unapredi?

Prometi s početka veka i trenutni prometi nisu uporedive kategorije, jer se u prošlosti radilo o specifičnom makroekonomskom okruženju, kao i o privatizacionim procesima koji su svoj vrhunac i imali pre svetske ekonomske krize iz 2008. godine.

 

 

Mnogo faktora je doprinelo da promet na Berzi bude niži nego što bi trebalo da bude. Između ostalog, promene opštih ekonomskih uslova, kao i završetak konsolidacije vlasništva u privatizovanim kompanijama su prirodno uticali na pad prometa.

Ono što ohrabruje je činjenica da je trenutna situacija drastično drugačija po pitanju tražnje za kvalitetnim investicionim instrumentima. Prema podacima sadržanim u Strategiji razvoja tržišta kapitala, postoji između 10 i 12 milijardi evra potencijalno slobodnih sredstava koja mogu uz adekvatnu ponudu, biti uspešno investirana na berzi. Upravo je obezbeđenje kvalitetne ponude investicionih alternativa naš primarni zadatak u narednom periodu.

- Šta bi sve ušlo u taj iznos?

Ta brojka predstavlja samo procenu i najverovatnije neće u punom iznosu završiti na berzi. Najznačajniji deo tog iznosa predstavlja godišnja štednja stanovništva, dok se ostatak potencijalno raspoloživih sredstava nalazi u osiguravajućim kućama, investicionim i penzionim fondovima, kao i u viškovima likvidnosti banaka.

U ovu procenu ne ulaze sredstva stranih investitora koja, takođe, mogu biti izuzetno značaja.

- Da li je u planu da se na Beogradskoj berzi nađu i depozitne potvrde? Time bi se našim državljanima ponudila opcija kupovine akcija stranih kompanija?

Definitivno depozitne potvrde predstavljaju jednu od opcija koju Beogradska berza razmatra kao instrument kojim se omogućava našim ljudima da investiraju u različite kompanije na inostranim tržištima.

Bloomberg Adria

Prema podacima kojima raspolažemo, značajne količine novca odlaze upravo tamo, a jedan od zadataka berze je da domaćim investitorima na našem tržištu ponudi i investicione proizvode koji će im omogućiti da imaju izloženost ka inostranim kompanijama.

- Berza to svakako ne može da uradi sama. Na koja tela ste najviše upućeni po pitanju saradnje?

Tržište kapitala je složen sistem i berza je samo jedan njegov deo. Kao prirodni saveznici pojavljuju se Ministarstvo finansija, Komisija za hartije od vrednosti, Centralni registar hartija od vrednosti, investiciona društava i svi ostali akteri na finansijskom tržištu.

Takođe značajni partneri su i međunarodne finansijske institucije kao što su Svetska banka, MMF, EBRD i IFC, pri čemu je posebno značajan projekat Svetske banke za razvoj tržišta kapitala, koja pored pomenutih finansijskih sredstava sa sobom donosi i veliko institucionalno iskustvo u ovom domenu.

Za nas je takođe veoma bitno da animiramo privatne kompanije koje imaju želju i potencijal da izađu na berzu, ali i da nastavimo i produbimo saradnju sa bankarskim sektorom, kako bi zajedničkim snagama tržištu ponudili dodatne izvore finansiranja.

- Šta Vam deluje kao prvi zadatak kojim bi trebalo da se bavite?

Mi, nažalost, nemamo luksuz da jednoj posebnoj stvari dajemo prioritet ili da se fokusiramo samo na jednu stvar. Od početka moramo da radimo stvari paralelno. Povećanje broja kvalitetnih hartija jeste imperativ, ali na tome ne smemo stati.

Želimo da postanemo partner najperspektivnijim srpskim kompanijama i da u kontinuitetu doprinosimo njihovom rastu i razvoju, čime bi berza u suštini i ispunila svoju osnovnu funkciju.

Ostali stubovi našeg budućeg razvoja podrazumevaju rad na regulativi, kao i rad na jednom strateškom pristupu edukaciji.

Takođe, neophodno je raditi i na podizanju svesti o važnosti korporativnog upravljanja i izveštavanja kod domaćih kompanija, s obzirom na to da visok nivo korporativnog upravljanja predstavlja jedan od bitnih preduslova za uspešan izlazak na berzu.

- Kakva je situacija u tom pogledu?

Nije idealna, ali se svakako vide pomaci u odnosu na raniji period. Nadamo se da će uskoro iskoraci u ovoj sferi biti značajniji.

- Kad smo već kod edukacije, koje su danas prednosti izlaska na berzu?

Izlazak na Beogradsku berzu predstavlja izvanrednu priliku da kompanije ostvare pristup kapitalu koji je ključan za podršku njihovom rastu i razvoju.

Takođe, kotiranje na berzi značajno povećava vidljivost kompanije među investitorima, institucionalnim ulagačima i potencijalnim partnerima, otvarajući vrata za širenje mreže i stvaranje vrednih poslovnih konekcija.

Cilj nam je da kroz nekoliko uspešnih priča motivišemo kompanije da u ulasku na Berzu prepoznaju svoj interes i optimistični smo u pogledu pozitivnog uticaja na veliki broj ostalih kompanija koje bi trebalo da slede njihov put, jer u suštini ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.

Pored intervjua za portal Bloomberg Adrije, Ivan Leposavić je za našu kuću dao i prvi televizijski intervju, a šta ga je pitala Vesna Damjanić, pogledajte u videu.

(U trećem pasusu ispravljena informacija - sa 10 do 12 miliona evra ispravljeno na 10 do 12 milijardi evra).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar