Knez: Građani su najjača poluga za korporativne obveznice u Srbiji

Poslednje godine obeležilo je opšte poskupljenje zaduživanja privatnog sektora, koje se danas odvija u manjim volumenima i na kraći vremenski rok. Nije to karakteristika isključivo finansiranja putem kredita, već je taj trend zahvatio i svet korporativnih obveznica.

Izdavanje korporativnih obveznica u Adria regionu nije baš popularno. Od početka 2019. godine naovamo, slovenačka preduzeća su se putem tržišta kapitala zadužila za ukupni iznos od 3,3 milijarde evra, hrvatska preduzeća za nešto više od dve milijarde evra, dok u istom periodu u ostalim zemljama Adria regiona nismo videli korporativnih izdanja obveznica.

Za poređenje, poljske kompanije su u spomenutom periodu putem tržišta kapitala pozajmile čak 13 puta veći iznos od onog koji se pozajmile slovenačke kompanije, češke deset puta više od slovenačkih, a mađarske šest puta više od slovenačkih. U istom periodu su se i preduzeća iz Rumunije zadužila izdanjem obveznica za više od sedam milijardi evra.

Od svih izdanja korporativnih obveznica u Srednjoj i Istočnoj Evropi (CEE) poslednjih godina, čak četiri petine otpada na kompanije iz finansijske industrije, u kojoj pak najviše na banke, čija je motivacija za tržišnim finansiranjem poslednjih godina ojačala nakon regulatorne nadogradnje za interno upravljanje kapitalom. Banke su češće počele nuditi tzv. Tier 2 obveznice, odnosno dužničke hartije od vrednosti koji imaocu ulogu podređuju u odnosu na većinu drugih poverilaca u slučaju neispunavanja obaveza banke. Poslednjih godina se putem obveznica sve više zadužuju i kompanije iz komunalnih sektora, poput dobavljača električne energije, pri čemu prednjači češka CEZ Grupa.

Kako putem kredita kod banaka, tako je zaduživanje i putem izdanja obveznica poskupelo. Slovenačke kompanije se danas kroz izdanje obveznica obvezuju na godišnju kamatu od skoro sedam odsto, što je pet procentnih poena više nego pre dve godine. Porast troška zaduživanja za pet procentnih poena vidimo i za hrvatske kompanije, na nešto iznad šest odsto. Slične trendove prate i kompanije u ostatku CEE regiona.

Pod uticajem poskupljenja kapitala, posebno na duži rok, skraćuju se ročnosti korporativnih zaduženja. Dok su se kompanije iz Češke i Rumunije još 2021. godine zaduživale na ročnosti od prosečnih šest i po godina, a one iz Mađarske čak i do prosečnih devet godina, dok se u tim zemljama danas ta zaduživanja odrađuju na prosečnih pet godina. Slično je i sa kompanijama u Adria regionu, konkretnije onih iz Hrvatske koje se danas zadužuju na prosečne četiri godine, odnosno za godinu kraće u odnosu na godine unazad, dok se slovenačke kompanije zadužuju na rok od četiri godine, odnosno za cele dve godine kraće nego što su to radile 2021. godine.

Korporacijama u Adria regionu su već duže, od početka 2010-ih, apetiti za zaduživanje bili lako podmirivani bankarskim kreditima, koji su teoretski jeftiniji od izdanja obveznica. Istovremeno je prisutnost stranih institucionalnih investitora u regionu kao i domaćih građana na tržištu kapitala slaba već više od decenije. Banke u regionu nisu baš zainteresovane za ulaganje u korporativne obveznice zbog stroge regulative, a ostatak institucionalnih igrača su ili ograničeni regulativom ili ih je premalo za stvaranje aktivnog tržišta kapitala.

Bloomberg Adria

Međutim, kako za vlasničke tako i za dužničke hartije od vrednosti, smatram da ima šanse u regionu. Najjaču polugu vidim u potencijalu za preraspodelu imovine građana, koja bi se na tržište kapitala prelila ili direktno ili putem institucionalnih igrača, odnosno specijalizovanih fondova. Imovina građana regiona trenutno je koncentrisana u nekretnine i depozite po viđenju kod banaka, a privredni potencijal celog područja bi ojačao usmeravanjem kapitala u kreatore dodate vrednosti putem tržišta kapitala.

Kako smo pisali u nedavnoj analizi, s obzirom na visinu neangažovane likvidnosti u bankama kao rezultat izdašnosti depozita po viđenju privatnog sektora, određena realokacija novca prema tržištu kapitala ne bi naštetila stabilnosti finansijskog sistema, a ostavila bi dovoljno novca bankama i za povećanje kreditnog portfelja. Dodatna motivacija za razmatranje preraspodele imovine trebalo bi da bude činjenica da će zaduživanje privatnog sektora poskupljivati narednih nekoliko tromesečja, a zbog toga će korporacije potencijalnim investitorima morati nuditi još atraktivnije povrate nego, na primer, na oročene depozite.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar