Beogradska berza s najnižim prometom od 2015.

Izdate narodne obveznice i trezorski zapisi na tržište kapitala privukli su i sasvim neiskusne male ulagače, ali to se nije videlo u prometu na regionalnim berzama. Ljubljanska i Beogradska berza lani su imale čak za sto, odnosno 145,9 miliona evra manji promet nego godinu pre. Razlog za manji promet, kažu stručnjaci, jeste taj što nije bilo vanrednih događaja poput ratova ili pandemija. 

Iako je prošle godine na berzama bilo prilično živo u smislu postizanja prinosa domaćih indeksa i izdanja državnih i trezorskih obveznica, većina regionalnih berzi zabeležila je manju trgovinu, izuzev banjalučke i sarajevske. Berze u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Banjaluci i Skoplju prošle godine su imale ukupni promet od čak 1,743 milijarde evra, pri čemu je najveći bio na banjalučkoj berzi, i to čak 538,4 miliona evra; zatim sledi zagrebačka berza s 371,8 miliona evra, a potom ljubljanska s 330 miliona evra. Pretprošle godine je na svim berzama u Adria regionu ostvaren promet veći za 50 miliona evra nego prošle godine, ukupno 1,804 milijardi evra. 

Depositphotos

Najviše prometa ostvareno je na Ljubljanskoj berzi, i to 430,9 miliona evra, a sledi Zagrebačka berza s 392,7 miliona evra. Lani su u odnosu na prethodnu godinu najveći pad prometa zabeležile Beogradska berza, za čak 145 miliona evra, te Ljubljanska berza, sa padom od sto miliona evra. 

Šta se događa na inače likvidnom, ali prilično uspavanom berzanskom tržištu u Adria regionu? 

Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.

Uspešno ste se prijavili.

Poseban VIP pristup, pretplatite se danas!

Unesite svoju email adresu kako biste se pretplatili na newsletter.

Pretplatite se

Beogradska berza s najnižim prometom od 2015.  

Jednu od najslabijih godina zabeležila je Beogradska berza, na kojoj je krajem 2023. volumen trgovanja iznosio manje od 180 miliona evra, što je najmanje od 2015. godine. "Ne očekujem da će se promet povećati u 2024. godini, niti će se u poređenju  s prethodnim godinama nešto promeniti, posebno zato što nema novih kotacija na tržištu", uveren je Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities. 

Uprkos tome, trgovanje bi ove godine mogla da podstaknu izdanja korporativnih obveznica, budući da će troškove same emisije pokriti država. "Korporativne obveznice mogle bi postići željene rezultate ako su kamatne stope dovoljno privlačne za investitore", rekao je u decembru Marko Janković, predsednik srpske Komisije za hartije od vrednosti. 

Osim toga, ove godine bismo možda mogli da vidimo novu kotaciju na berzi prvi put nakon 2021. godine. Najkonkretnije o tome govorio je novi direktor berze Ivan Leposavić, koji je na konferenciji u novembru  izjavio da bi moglo doći do nove javne ponude akcija  (IPO), ali verovatno "u delovima". To znači da bi javno preduzeće moglo deo svoje delatnosti da prebaci na berzu i tako lakše dođe do kapitala. Sam indeks Beogradske berze Belex, koji uključuje devet kompanija, lani je ojačao dobrih šest odsto. 

- U pisanju teksta pomogao Branislav Urošević.