Volatilnost tržišta i stalne fluktuacije akcija gotovo su konstantne. Dok iskusni investitori ne reaguju na svaku oscilaciju, mali investitori, koji su stalno pod pritiskom raznih prognoza i predviđanja analitičara i stratega, mogu se naći usred psihološke oluje uzrokovane kolebanjem berzanskih indeksa. Zašto se predviđanja često ne obistine, kako se ponašaju i šta rade profesionalni investitori, ko je pod pritiskom? O tome je Bloomberg Adria razgovarala sa Alešom Lokarom iz slovenačkog Generali Investmentsa.
- Razlike između predviđenih i stvarnih prinosa indeksa S&P 500, na primer, lako su uočljive. Koliko se često oslanjate na izveštaje i prognoze analitičara i stratega?
Razlike mogu biti vrlo velike jer je reč o svojevrsnom proricanju, pogledu u budućnost, pokušaju predviđanja događaja koji bi trebalo da se dogode. Od politike, geopolitike i, naravno, nekih očekivanja kako će se centralne banke ponašati i kako bi kompanije trebalo da posluju u ovom okruženju.
Opširnije
Analiza BBA: Geopolitički rizici i tržišna neravnoteža oblikuju cene nafte i gasa
Tržište nafte od početka godine bilo je izuzetno nestabilno
pre 15 sati
Kako i gde kupiti bitcoin
Pitali smo stručnjake za savet o tome kako početnici treba da pristupe prvoj kupovini bitcoina.
15.07.2025
Koliko je Nvidia zaista velika
Napravili smo neka poređenja kako bismo vam pomogli da shvatite koliko je Nvidia zaista velika.
11.07.2025
Zašto kratkoročne tržišne prognoze štete dugoročnim ulagačima
Pokušaji hvatanja dna ili vrha tržišta vode do veće volatilnosti i emocionalnih odluka koje dugoročno smanjuju prinose. Istražili smo koje zamke donose svakodnevne prognoze koje susrećemo u medijima.
11.07.2025
To je jedan aspekt, a drugi koji ne smemo zaboraviti jeste odakle su došla ta predviđanja. Izdaju ih velike analitičke, brokerske i bankarske kuće koje žive od toga što investitori kupuju i prodaju deonice. Ako investitor drži samo deonice, ima malo posla, pa se nekako žele podstaći investitori da budu aktivniji jer od toga rastu provizije.
- Dakle, ne oslanjate se na te preporuke, koje stalno dolaze u vreme povećane volatilnosti?
Ne na specifične preporuke ili predviđanja. Recimo, koliko će S&P 500 rasti do kraja godine. To je za nas prilično beznačajna informacija. Ono što nam je važnije jeste uvid u to šta te analitičke kuće vide, kako razmišljaju i, pre svega, imaju li pozitivan ili negativan sentiment. Da li predviđaju rast ili pad? Važnija je percepcija raspoloženja i događaja na tržištima. Šta misle, kako bi se tržište moglo razvijati u narednim nedeljama?
Carine već mesecima komplikuju svetske trgovinske odnose i berzanska kretanja; Foto: Bloomberg
- Kako ste konkretno pratili sve te padove i skokove? Kako reagujete na osnovu toga? U jednom trenutku bilo je prilično haotično.
Pokušajmo sagledati te kratkoročne fluktuacije, kratkoročne promene u politici i privredi, identifikovati dugoročne trendove koji su iza nas. Prodor tehnologija u sve aspekte života jedan je takav trend. Na osnovu toga pokušavamo da prepoznamo kompanije koje su zanimljive, a zatim donesemo odluku.
Sa svakim događajem, poput aprilske objave carina, pitamo se da li ova odluka menja naše dugoročne izglede i kako utiče na pojedinačne firme? Ako odgovor odstupa od postojećeg pogleda, potrebno je redukovati pozicije, ali ih u određenim slučajevima i pojačati. Privreda, kompanije i tržište kapitala su živi sistemi. Stvari se stalno menjaju, i ako su promene dovoljno velike, treba se prilagoditi.
- Da li ste u aprilu kupovali ili prodavali?
Malo smo smanjivali, ali ne u velikim procentima. Smanjivali smo izloženost američkom tržištu i odlučili se za sigurnije investicije, dakle, novac i obveznice. Kada smo primetili da se trend okreće, ponovo smo kupovali. Politika je nepredvidiva. Posmatramo to kao geopolitički događaj koji kratkoročno snažno utiče na psihologiju. Kakav će biti uticaj na rezultate kompanija? To ćemo tek videti.
- Šta mali investitori treba da rade u ovim uslovima? Recimo da je finansijska pismenost danas dovoljno visoka da su razgovori o ulaganju deo svakodnevnih kafićkih debata. Šta treba da uradi neko ko još nije kročio na berzu i pita se da li je već propustio trenutak?
Amerikanci imaju najdužu istoriju tržišta kapitala i jednostavnu poslovicu - nema lošeg trenutka za ulazak na tržište kapitala. Samo je pitanje koliko veliki korak pravimo. Ako pojedinac ima na raspolaganju veću sumu ušteđevine, uvek je bolje da ne uđe na tržište sa celim novcem odjednom, već postepeno, korak po korak. Svaka osoba ima svoju situaciju i treba da se posavetuje sa svojim savetnikom, napravi plan i prati ga. Bilo da je to za narednih 12, 18 ili 36 meseci. To postaje dugoročni plan štednje. To je individualna stvar, ali lošeg trenutka nema i trenutno je tako. Istorija nas uči da, bez obzira na dešavanja, na duže staze tržišta rastu.
Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...