Depoziti privrede i stanovništva kod banaka u Srbiji su od kraja 2015. porasli za 87 odsto, pokazuju rezultati analize Bloomberg Adrije.
Dok su na kraju 2015. godine depoziti iznosili oko 15,6 milijardi evra, taj iznos je na kraju aprila 2022. porastao na 29,2 milijarde, pokazalo je istraživanje našeg analitičkog tima. Kako na rast depozita može uticati niz faktora, ovako značajna promena povlači pitanje šta je tačno poguralo depozite naviše.
Do povećanja depozita može doći usled privrednog rasta i povećanja prihoda stanovništva koje im omogućava da više sredstava odvoje za štednju.
Isto tako, rastu depozita može da doprinese i privredna i finansijska nesigurnost jer takve okolnosti stimulišu ljudi da više štede. Za vreme pandemije virusa korona, ovaj faktor je bio skopčan sa nemogućnošću stanovništva da troše sredstva istim intenzitetom zbog uvođenja mera za sprečavanje širenja virusa.
Sa ovim navodima se slažu i iz Narodne banke Srbije (NBS), gde tvrde da je do porasta depozita doveo niz faktora koji su delovali u sinergiji.
"Privredni rast koji je Srbija postigla u prethodnih deset, a naročito u prethodnih pet godina svakako je imao pozitivan uticaj. Tim pre što je privredni rast bio sektorski široko rasprostranjen. Rast su vodili i poljoprivreda, i industrija, i građevinarstvo, ali i veliki broj uslužnih sektora. Zabeležen je održiv realni rast lične potrošnje, rast učešća investicija u BDP-u do nivoa od skoro 24 odsto, dok je izvoz robe i usluga za deset godina utrostručen", navode za Bloomberg Adriju iz NBS.
Udeo depozita u bruto domaćem proizvodu je tokom istog perioda porastao sa 53 odsto na 65 odsto, dok je odnos kredita i depozita pao sa 105 odsto na 91 odsto.
Monetarna politika uticala
Drugi par rukava u porastu depozita bi, kako navodi naš tim analitičara, mogao da bude relaksirana monetarna politika, kojoj su priblegle svetske centralne banke i NBS.
Takav pristup je doprineo povećanju likvidnosti u finansijskom sektoru, što u praksi često izaziva porast obima depozita. Narodna banka se slaže sa ovakvim konstatacijama, ali dodaje da su niske kamatne stope na depozite uticale na više načina.
"Na rast depozita svakako je uticao i period niskih kamatnih stopa na zaduživanje. Niske kamatne stope nisu uticale samo direktno, već i indirektno, putem stimulisanja privrednog rasta kroz kanal povoljnih izvora finansiranja, pre svega investicija, ali i potrošnje i ostalih segmenata bruto domaćeg proizvoda", rekli su iz NBS za Bloomberg Adriju.
Šta dalje?
Kako je NBS od početka godine referentnu kamatnu stopu podigla za 175 baznih poena, može se očekivati porast kamatnih stopa, i posledično smanjenje obima depozita. Više kamatne stope su kroz istoriju negativno uticale na privredni rast.
Iz Narodne banke potvrđuju ovu tezu. "Povećanje kamatnih stopa i smanjenje ponude novca usled smanjenja ekspanzivnosti monetarnih politika, moglo bi da u određenoj meri uspori privrednu aktivnost", navodi se.
S druge strane, situacija bi mogla da ima i drugačiji rezultat, rekli su u NBS. "Zaoštravanje monetarnih uslova bi trebalo da dovede i do rasta kamatnih stopa na štednju, a time i do rasta depozita stanovništva zbog povećane atraktivnosti štednje", navodi se iz centralne banke.
Iz NBS su rekli da periodi neizvesnosti poput onog u kom se nalazimo sa sobom nose porast štednje, jer ljudi teže "kumuliranju sredstava koja mogu biti iskorišćena za investicije i potrošnju u budućem periodu".
Stoga, srpska centralna banka ne očekuje izražene promene u strukturi depozita, pogotovo u pogledu štednje i obima oročenih depozita.
Inflacija je u Srbiji porasla na 11,9 u junu, dok NBS predviđa da će julski iznos biti još viši. Od avgusta bi stopa inflacije trebalo da krene silaznom putanjom, pod uslovom da žetva bude bolja od prošlogodišnje i da se geopolitička situacija u Evropi ne zakomplikuje dodatno, rekli su iz NBS za Bloomberg Adriju.
Uzevši u obzir sušu i trenutne ekonomske pokazatelje, predviđanje inflacije, ali i depozita, moglo bi da bude nezahvalan posao.
Navodi NBS su tačni, ali je trenutno teško predvideti u kom će se pravcu stvari razvijati, slažu se i analitičari Bloomberg Adrije.
Uzevši u obzir tradicionalno nizak nivo poverenja u depozite koji je Srbiju karakterisao u ranijim godinama, jedan od ključnih faktora za rast obima depozita je stabilan kurs dinara. Ako stanovništvo nastavi da dinar percipira kao stabilan, veće su šanse da se odluče da deponuju novac na štedne račune, navode analitičari.
.webp){kind=icon}
