Iako su kamatne stope podizane već 13 puta, štednja kroz deponovanje novca u banci u Srbiji i dalje nije dobar način da sačuvate vrednost svog novca od inflacije, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Iako to izgleda kontradiktorno, štednja je bila isplativija dok su kamatne stope bile niske, a u evrozoni čak i negativne. Razlog za to je visoka inflacija koja nagriza sredstva ostvarena kroz štednju.
Prethodna godina je po odnosu prosečne kamate i inflacije bila, najblaže rečeno, loša, a ni štediše koje su novac položile tokom prvog kvartala ove godine neće se opariti u 2024.
Opširnije
Inflacija i dalje pobeđuje štednju kod banaka
Postavlja se pitanje kada je bilo bolje štedeti, sada - kada kamate rastu - ili u prethodnom periodu, kada su bile u Srbiji jedan odsto ili u evrozoni nula i negativne.
22.05.2023
Španske štediše kupuju državni dug nezadovoljni škrtim bankama
Svako radno jutro u poslednje vreme stvara se red ispred zgrade španske centralne banke u centru Madrida.
31.01.2023
Štednja u SAD na najnižem nivou od 2005.
Štednju nikako ne stimulišu najniže kamatne stope na depozite od 2005. godine.
02.12.2022
Kamate porasle, štednja ne donosi zaradu
Ako za poređenje uzmemo mart 2020, kada inflacija još uvek nije bila problem, vidimo da je deponovanje novca u banci još uvek bilo isplativo.
Zamislimo štedišu koji ima 100.000 dinara i želi da sredstva oroči na 12 meseci. Na kraju navedenog perioda on bi na računu imao 102.530 dinara. Kada taj iznos korigujemo za međugodišnju inflaciju, ispada da je naša kupovna moć uvećana za 0,7 odsto, odnosno da nam je realno ostalo 100.717 dinara.
Ako ovo zvuči kao skroman povrat, treba biti svestan da se stvari od tada samo pogoršavaju.
Inflacija nagriza štednju, godina obeležena gubicima
Nakon skromnih povrata, došla je godina znatnih gubitaka. U godini za nama, inflacija je pojela dvocifren deo sredstava koja je naš hipotetički deponent položio kod zamišljene banke.
Prema podacima NBS, jednogodišnje kamatne stope banaka na primljene depozite od stanovništva i nefinansijskog sektora u proseku su iznosile 1,7 odsto, pa biste tako na iznos od 100.000 dinara zaradili 1.700 dinara.
Naravno, ovo bi bio slučaj da nije bilo vrtoglavog rasta cena. Kada u jednačinu uključimo i međugodišnju inflaciju koja je u martu ove godine iznosila 16,2 odsto, ispada da je kupovna moć pomenutog štediše u stvari umanjena za oko 12,5 odsto, a da mu je posle "štednje" realno ostalo 87.521 dinar.
Budućnost štednje ne donosi značajne promene
Što se tiče 2023. godine, situacija se popravila u odnosu na prethodnu, ali jednogodišnja štednja u proseku i dalje neće biti isplativa.
Ako uzmemo prosečnu stopu koju je za mart navela NBS, banke su za jednogodišnje oročavanje dinara nudile 4,73 odsto. Ispada da bismo u martu 2024. na računu imali oko 104.000 dinara. Čak i kada bismo uzeli osnovni scenario kretanja inflacije iz projekcija NBS, ovo ne bi bilo dovoljno da se sačuva ukupna realna vrednost novca. Posle marta (koji smo uzeli kao reper zbog međugodišnjeg poređenja) objavljeni su i rezultati za april, kada su kamate na depozite porasle na 4,88 odsto.
Ako se ostvari osnovni scenario NBS (koji podrazumeva izostanak suše i viših cena poljoprivrednih proizvoda), našem imaginarnom štediši ostalo bi 99.270 dinara, nakon uračunavanja inflacije.
Narodna banka očekuje da će se inflacija u okvire cilja vratiti već u kvartalu nakon tog, ali nemamo podatke o tome kakve stope su banke nudile u maju.
Štednja u evrima još manje isplativa
Krajem 2022. godine dinarska štednja iznosila je 96,3 milijarde dinara, a devizna 13,7 milijardi evra, pokazuju podaci NBS.
Kako veći deo stanovništva Srbije štedi u evrima, a prema rečima NBS, možemo da računamo na stabilnost kursa dinara prema evru, izračunali smo i koliko bismo izgubili ako bismo štedeli u evrima. Kako ispada, deponovanje sredstava u evrima nudi povrate koji su još manje ružičasti.
Prema poslednjim podacima i projekciji NBS, ispada da bismo pri štednji 100.000 dinara konvertovanih u evre u martu 2024. realno sačuvali samo oko 97 odsto realne vrednosti novca.
Kako je za Bloomberg Adriju rekao Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke, štednja u evrima nije bila isplativa ni pre krize izazvane pandemijom i oružanim sukobom u Ukrajini, a dodatna otežavajuća okolnost je i to što se štednja u evrima dodatno oporezuje.
"Imajući u vidu da je kurs stabilan i da su devizne rezerve na maksimumu, dinarska štednja je i dalje značajno isplativija, ali to svakako nije dovoljno da se očuva njena kupovna moć", rekao je Zečević u gostovanju na Bloomberg Adria TV.
Obveznice kao povoljnija opcija
Kako je naša redakcija pisala u više navrata, štednja kroz oročavanje depozita nije najbolji način da se sačuva vrednost ulaganja, a razlog za popularnost ovog metoda treba tražiti u niskom stepenu finansijske edukovanosti stanovništva.
Druga česta opcija, za koju se odlučuju oni sa većim iznosom koji žele da ulože, jeste ulaganje u nekretnine. Ulaganje u akcije i obveznice nije naročito često, a (iako ne postoje zvanični podaci) broj investitora u ove hartije od vrednosti ne prelazi 5.000. Dužnički zapisi se ovde izdvajaju kao povoljnija opcija upravo zbog toga što ljudi koji deponuju sredstva kod banaka najviše teže sigurnosti pri ulaganju.
"Kada su u pitanju obveznice, to je svako alternativa o kojoj treba razmišljati, naročito sada kada su kamatne stope u usponu. To je svakako isplativija opcija nego štednja kroz oročeni depozit uz gotovo identično mali rizik", rekao je za našu redakciju ranije Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities.
Ironija: Banke koriste razliku između štednje i obveznica
Pored ovoga, treba se osvrnuti i na pitanje poreza, gde je situacija povoljna za investitore, baš kao što je to slučaj i sa dinarskom štednjom.
"Ova vrsta ulaganja je za razliku od štednje u evrima oslobođena plaćanja poreza na kapitalnu dobit i postoji razvijeno sekundarno tržište (praktično je uvek moguće kupiti i prodati evroobveznice)", prokomentarisao je tom prilikom glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Ironija je da se od razlike na prinosima između štednje i obveznica koriste upravo banke, a to možemo videti po tome što na aukcijama državnih obveznica daleko najveći broj ponuda dolazi iz bankarskog sektora.
"Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti. Pre svega zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka negoli animiranje sopstvenih građana", zaključio je tom prilikom broker.
.webp){kind=icon}
