Svako radno jutro u poslednje vreme stvara se red ispred zgrade španske centralne banke u centru Madrida. Štediše dolaze s raznih strana kako bi ostvarili nešto što nije viđeno već više od decenija – kamatu od gotovo tri odsto.
Premda kamatne stope rastu u Evropi od sredine prošle godine, španske banke su zasad odlučile da ne prenesu taj rast na svoje štediše, već da zadrže razliku.
Stoga nije čudno da, kad se pročulo o bitno većem povratu na kratkoročni državni dug, odnosno blagajničke zapise, potražnja je skočila.
"Banke ne daju skoro ništa za depozite, dok ovde dobijam mnogo više i sigurnije je. To je logična odluka", rekao je 79-godišnji penzioner Fermín Bódalo, čekajući na temperaturi jedva nešto većoj od nule.
Španske banke su među onima u evrozoni sa najmizernijim kamatama na štednju. Nude tek 0,4 odsto na nova oročenja do 12 meseci, navode poslednji podaci Evropske centralne banke (ECB). Poređenja radi, štediše u Francuskoj i Italiji dobijaju godišnje 1,8 odsto na nove depozite, a u Nemačkoj je odgovarajuća stopa 1,3 odsto.
Takvo stanje pruža španskim bankama priliku za povećanje zarade, ali u isto vreme obeshrabruje ljude od štednje. Inflacija je u Španiji između pet i šest odsto.
"ECB želi da se rast stopa prelije na štednju jer inače transmisioni mehanizam ne funkcioniše", kaže Daragh Quinn, analitičar iz brokerske kuće KBW.
S druge strane, više kamatne stope već su se odrazile na stambene kredite, koji su sad iznad tri odsto.
Špansko udruženje banaka odbilo je da komentariše situaciju, ali analitičari očekuju da se takav trend odrazi na izveštaj o zaradi banaka ove nedelje.
Španske štediše malo dobijaju od banaka
Dominantni igrač na bankarskom tržištu CaixaBank mogao bi da ostvari godišnji rast od 12 odsto kamatnih prihoda za prošlu godinu, navodi se u Bloombergovoj anketi koja se sprovodi među analitičarima.
Španskim bankama ne treba gotovina. Nakon mnogo godina jako niskih kamatnih stopa, plivaju u štednji po viđenju. Depoziti građana i firmi obuhvataju više od polovine pasive španskih banaka u poređenju sa 28 odsto u Nemačkoj.
Španske banke obično posluju s odnosom kredita u odnosu na depozite ispod 100 odsto, odnosno poređenje novca klijenata za finansiranje kreditiranja je ograničena.
Glavni finansijski direktor u Banco de Sabadell Leopoldo Alvear kaže da se banke ne moraju takmičiti za velike količine depozita, pa je pritisak na kamate na štednju slabiji.
Stoga se štediše počinju okretati redovima pred centralnom bankom. Potražnja je takva da sada pokušavaju da smanje vreme čekanja onlajn rezervacijama.
Moguće je podneti ponudu za kupovinu državnog duga i preko veb-stranice ministarstva finansija, ali za to je potrebno nešto napora i veštine oko digitalne identifikacije i procedure. Uprkos tome, kupovina državnog duga onlajn u januaru je iznosila 400 miliona evra, što je otprilike koliko i cele prošle godine. Nema još objavljenih podataka o šalterskoj prodaji.
"Mi smo svi ovde jer nam banke ne daju ništa. Sve ostavljaju sebi", rekao je 49-godišnji Jose Martin čekajući na hladnoći svoj red.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...