.webp){kind=icon}
Posle dugog niza godina niskih kamatnih stopa na depozite, štediše u Srbiji ove godine mogu računati na nešto više kamate u Nedelji štednje, koje i dalje ne mogu da nadomeste ni rast inflacije, niti očuvaju vrednost novca. Gubitak je na taj način, ipak, manji nego da novac držite u slamarici.
A slamarica je, prema nedavnom istraživanju Erste banke, i dalje u proseku izbor jednog od tri građanina Srbije kao najbolje mesto za čuvanje novca.
Prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu, dok dinarska raste brže od devizne. Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina porasla je više od 500 odsto i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (oko 993 miliona evra). Prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra, iznosila je nešto više od milijardu evra.
Opširnije
Novčana masa M2 raste, višak likvidnosti i dalje prisutan
Podaci o monetarnoj statistici pokazuju da se M2 uvećao u odnosu na godinu ranije.
04.09.2023
Evropljani verni štednji u bankama, ali ih to skupo košta
Evropske banke su opravdano pod kritikama zbog toga što ne podižu kamatne stope na štednju.
21.08.2023
Štednja u banci je već dve godine čist minus
Ako ste u martu ove godine na 12 meseci oročili 100.000 dinara, realno će vam se vratiti oko 99 odsto depozita.
01.06.2023
U istom periodu, devizna štednja je rasla sporije u odnosu na dinarsku štednju i povećana je sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023).
Kako navode iz NBS, većoj isplativnosti dinarske štednje doprineli su makroekonomska i finansijska stabilnost, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike.
Štednja u dinarima oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Tako, štediša koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Ipak, kada govori o isplativosti, srpska centralna banka misli na poređenje dinarske i devizne štednje. Ukoliko bi se u jednačinu ubacio i uticaj inflacije, saldo bi, pogotovo u poslednjih godinu i po, koliko je rast potrošačkih cena dvocifren, bio i te kako negativan.
Kada govore o navici da se štedi, stručnjaci u kontekstu Srbije ističu da je mnogi građani nemaju ili nemaju mogućnost da ostavljaju novac sa strane. Iako većina uviđa važnost štednje, najveći procenat onih koji nešto uštede novac čuvaju u slamarici.
Čuvanje novca kod kuće omogućava raspolaganje ušteđevinom u skladu sa trenutnim potrebama i mogućnostima, ali to ne donosi prihode, a nosi rizike poput krađe ili inflacije. Ako štedite u banci, vaši novac je zaštićen od krađe, a banke nude i kamate na štednju, tako da ušteđevina može porasti. Ipak, s obzirom na ekonomske nesigurnosti, mnogi se pitaju da li je njihov novac i dalje bezbedan u banci i da li se isplati štedeti kada je inflacija ovako visoka.
Za protekle četiri godine, koje su obeležile pandemija, inflacija i globalna ekonomska neizvesnost, broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto. Prosečna mesečno ušteđena ili uložena suma tokom 2023. godine iznosila je 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine, mada treba imati u vidu da je uticaj inflacije smanjio vrednost novca, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama građana Srbije.
Međutim, građani Srbije više vole da čuvaju novac u slamirici nego u banci. U odnosu na prošlu godinu, više građana drži novac kod kuće. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana, a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, iako se novac time ne uvećava, pokazuje istraživanje. Opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11 odsto na sedam odsto), tako i štednje po viđenju (sa 14 na devet odsto). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina.
Međutim, ostaje nejasno zašto građani ne biraju da parkiraju svoj novac u banke - da li je u pitanju nepoverenje, neizvesnost ili niski prinosi, koje je inflacija pogoršala, pošto visoka inflacija nagriza sredstva ostvarena kroz štednju. Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, prethodna godina je po odnosu prosečne kamate i inflacije bila, najblaže rečeno, loša, a ni štediše koje su novac položile tokom prvog kvartala ove godine neće se opariti u 2024.
To je deo šire slike jer su, prema pisanju Bloomberga, godine negativnih kamatnih stopa nakon finansijske krize 2008. godine navikle Evropljane da ne ostvaruju prinos na svoju štednju - sada se tek sporo osvešćuju oko postojanja boljih mogućnosti za više od devet biliona evra njihovih depozita.
Finansijska pismenost
Istraživanje je pokazalo dosta razočaravajuć nivo finansijske pismenosti, jer ispitanici uglavnom ne znaju da definištu najčešće finansijske pojmove, što ilustrije i podatak da stopu inflacije, koja je bila vrlo česta tema proteklih godina, razume samo šest osoba od deset, i to na veoma rudimentarnom nivou.
Inače, istraživanje pokazuje i da se poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih građana Srbije, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, te su uglavnom morali da smanje ličnu potrošnju. U odnosu na 2020. godinu, kada je korona počela, gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine, što sada smatra skoro polovina ispitanika.
Još niže na lestvici razumevanja od inflacije je Belex15, gde u grupi od sto ljudi samo četiri osobe znaju šta je vodeći indeks Beogradske berze.
Građani su i sami svesni da im fali znanja o svetu novca - 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Međutim, ne planiraju da porade na svom finansijskom opismenjavanju - 74 odsto navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama.
