Ako govorimo o štednji u Srbiji, vidna su dva trenda, jedan je da dinarska štednja raste višestruko brže od devizne, a drugi je da je devizna štednja i dalje neprikosnovena ako govorimo o ukupnim iznosima položenog novca.
Dinarska štednja u Srbiji je tako, tokom druge polovine 2023. godine skočila oko 27 odsto, a na kraju januara je (nakon međugodišnjeg skoka od 45 odsto) iznosila 144 milijarde dinara (oko 1,23 milijarde evra).
Sa druge strane, i devizna štednja je rasla i došla na svoj rekord, pa se sada u bankama nalazi oko 14,4 milijarde evra ovih sredstava, pokazuje polugodišnji izveštaj Narodne banke Srbije (NBS).
Opširnije
Da li je lakše na berzu privući 'A vista' štediše ili one koji su oročili
Najveći deo sredstava se čuva na deviznim računima, po viđenju.
11.12.2023
Štednja u Srbiji veća od 15 milijardi evra, kamate ne prate inflaciju
Za protekle četiri godine broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto.
31.10.2023
Novčana masa M2 raste, višak likvidnosti i dalje prisutan
Podaci o monetarnoj statistici pokazuju da se M2 uvećao u odnosu na godinu ranije.
04.09.2023
Evropljani verni štednji u bankama, ali ih to skupo košta
Evropske banke su opravdano pod kritikama zbog toga što ne podižu kamatne stope na štednju.
21.08.2023
"Uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva nastavila je da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanju finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru", navodi se u izveštaju.
Dinarska štednja, koja je zahvaljujući politici relativne stabilnosti kursa dinara prema evru isplativija prema proračunima NBS, sada u ukupnoj štednji učestvuje sa 7,55 odsto.
RSDEUR:CUR
RSD
0,00853 EUR
cena na otvaranju
0,00853
prethodna cena na zatvaranju
0,00853
ovogodišnja zarada
-0,23390%
dnevni raspon
0,00 - 0,00
raspon u 52 nedelje
0,01 - 0,01
NBS pomenute proračune najčešće računa u dva scenarija, gde jedan uključuje zanavljanje štednje, a drugi ne. U poslednjoj analizi NBS navodi da je hipotetički dinarski štedni ulog od 100.000 dinara položen decembra 2012. godine zamišljenom štediši doneo oko 370 evra veći prinos od onoga koji je štedeo u evrima.
"Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2023. preko 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima", objašnjavaju iz NBS drugi scenario.
NBS ni u jednom od scenarija ne računa uticaj inflacije na štednju, već samo isplativost štednje ceni prema iznosu kamatnih stopa, odnosno iznosu poreza koji se na štednju plaća ili ne.
Veći deo novca deponovan po viđenju
Dodatni problem je što je u ukupnoj štednji najveći deo sredstava položen "po viđenju", odnosno bez oročenja, i uopšte ne nosi prinos.
Taj problem je vidljiviji kod devizne štednje jer je u dinarima veći deo sredstava oročen. Međutim, dinarska štednja je, nominalno gledano, i dalje deset puta manja od devizne štednje.
Depositphotos
Bloomberg Adria je ranije pisala na ovu temu, a sagovornici su tada rekli da je visok udeo takozvane "a vista" štednje dokaz niske investicione kulture, ali i nedostatka opcija za ulaganje.
"Oni koji drže novac a vista su ekstremno nemarni prema svojoj imovini, često nemaju potrebna znanja i verujem da su skeptični i prema bankama", rekao je tada izvršni direktor WM Equity Partnersa Vladimir Pavlović.
"Srbija je izrazito slamaricocentrična i bankocentrična zemlja sklona betoniranju investicija, tako da je veoma teško razbiti taj tabu investiranja u nešto van ovih okvira", rekao je tom prilikom Rade Rakočević, osnivač Senzal Capitala.
.webp){kind=icon}
