Godina nova, na srpskoj berzi sve po starom

Iako novogodišnji praznici često nose optimizam u pogledu predstojećeg perioda, učesnici na srpskom tržištu kapitala nisu puni nade da bi 2024. mogla da bude godina preokreta. Sa druge strane, ipak, postoje naznake da bi novo rukovodstvo moglo da stvari pomeri sa mrtve tačke. Svakako, ima šansu za to.

"Ne očekujem da će porasti promet u 2024, i ništa se neće promeniti u odnosu na ranije godine, najviše zbog toga što nema novog materijala na tržištu", smatra Vladan Pavlović, analitičar kompanije Ipopema Securities.

Sa berze je od početka 2023. godine otišlo 45 kompanija, što je i očekivano, jer je većina njih listirana u okviru privatizacije i konsolidacije vlasništva, a ne da bi na berzi lakše privukla kapital. To, nažalost, ostaje glavna karakteristika srpskog tržišta kapitala.

Obim trgovanja je na kraju godine iznosio manje od 180 miliona evra, što je najmanje od 2015. godine.

 

 

Sa same Beogradske berze smo dobijali samo naznake o tome šta bi na berzi moglo da se pojavi, i šta bi prvo moglo biti listirano, ali sada izgleda kao da bi prve na redu mogle da budu nove korporativne obveznice.

"Od 1. januara 2024. očekujemo izdavanje velikog broja korporativnih obveznica, a država Srbija će podržati tu inicijativu i snosiće trošak emitovanja", rekao je prilikom rasprave o budžetu ministar finansija Siniša Mali.

Sličnu poruku preneo je i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, koji je na tu temu govorio u decembru, ali i pomoćnik ministra Ognjen Popović, koji je o korporativnim obveznicama govorio oktobra.

Kako ocenjuje Pavlović, ovakve emisije bi mogle da daju nekog rezultata, ako kamate budu dovoljno primamljive za investitore.

"Najava o korporativnim obveznicama je opšteg tipa i za sada koliko mi je poznato nije pomenuta nijedna konkretna kompanija. Možda će to biti baš veliki javni sistemi, Telekom, EPS, ili Pošta u zavisnosti od njihovih potreba za dugom, bilo da se radi o servisiranju postojećih zaduživanja ili podizanju novih sredstava2, rekao je Pavlović.

"Ako se to desi, očekujem da prinos bude veći od aktuelnih kamata na štednju pa će možda privući neki procenat investitora", dodao je.

Novi IPO moguć, ali ne i verovatan

Iz radne grupe su tokom godine stizale i stidljive naznake o tome da bi 2024. godina mogla da, prvi put od 2021. godine, donese i novo listiranje na berzi. Najkonkretniji je bio novi direktor berze, Ivan Leposavić, koji je na jednoj konferenciji u novembru pričao o tome da bi mogao da se desi novi IPO, ali verovatno "na parče". To znači da bi neko javno preduzeće moglo da jedan deo svog poslovanja listira na berzi i tako lakše dođe do kapitala.

Pavlović nije preterano optimističan ni po ovom pitanju. "Ne očekujem nikakav IPO, nema ga ni u na znakama, mislim da i ovaj jedan koji smo imali pre par godina nije ništa promenio", rekao je analitičar.

Bloomberg

 

Dodaje da postoje državni sistemi koji bi mogli biti predmet listiranja, ali da bi za tako nešto bila potrebna politička volja, za koju on ne veruje da postoji. "Ovo bi eventualno moglo da se desi ako država želi da ih privatizuje u nekom srednjem roku zarad popunjavanja rupe u budžetu ili efikasnijeg upravljanja", navodi Pavlović.

Sklonost ka ulaganju u nekretnine

Nije veliko otkrovenje da su ljudi u Srbiji skloni da višak novca ulože u nekretninu. Upravo ovaj trend bi mogao da berzi pomogne da privuče veći broj ulagača, i to preko takozvanih REITs fondova (engl. Real Estate Investment Trusts), kako navode zvaničnici.

"Jedna velika oblast za koju mi verujemo da ima potencijala su fondovi nekretnina ili REITs fondovi. Oni su poprilično popularni u Americi, i odlično prolaze na tržištima gde imate nekretnine koje treba da donesu prihod. Ako malo bolje pogledate naše tržište nekretnina, ono je solidno sofisticirano u domenu nekretnina koje donose prihod", rekao je ranije Leposavić.

Kako je dodao, tu se prvenstveno misli na investitore koji su ulagali u poslovne prostore, konsolidaciju tržnih centara, nekretnine u industrijskom sektoru, ili logističke centre.

Valuacije ovakvih fondova u Srbiji bi mogle da se kreću između 400 i 600 miliona evra, pa bi i slobodni opticaj od jedne trećine mogao da bude "jako velika stvar za berzu", dodao je.

Pavlović se slaže sa ovakvim stavovima, ali dodaje da je za njihov uspeh potrebno da se pre toga ispune određeni uslovi. 
"S obzirom na veliku popularnost ulaganja u nekretnine kod nas, možda bi pokušaj uvođenja REITs fondova imao nekog smisla. Potrebno je, naravno, da neko pre toga osnuje takve kompanije i da one budu listirane na domaćoj berzi", rekao je Pavlović.

Najveći odlasci

Najupečatljiviji odlasci sa berze ove godine tiču se jednog proizvođača grejnih tela i jedne banke.

Alfa-Plam, čijim akcijama se nekada aktivno trgovalo, ove godine je i konačno napustio Beogradsku berzu nakon okončanog procesa konsolidacije.

Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, otkup akcija Alfa-Plama nije bio standardni slučaj otkupa preostalih akcija. Prema važećem zakonodavstvu, akcionar koji stekne 90 odsto ili više akcija u kompaniji ima pravo da skupštini akcionara predloži donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija, koja se nakon toga usvaja prostom većinom glasova.

Međutim, otkup postaje sve teže izvodljiv što je manji broj preostalih akcionara, kako su za naš medij objasnili brokeri.

 

 

Ovde to nije bio slučaj, a manjinski akcionari su u prošlosti optuživali većinskog akcionara da kroz trgovinu sa povezanim licima obara cenu. Postupak konsolidacije vlasništva je verovatno ubrzalo i ukidanje dividende.

Nakon što je prošle godine sa Beogradske berze otišla NLB Komercijalna banka, 2023. su se stvorili uslovi da srpsko tržište akcija napusti i Alta banka.

Kako su u junu objavili iz kompanije, Alta Pay - većinski vlasnik Alta banke - uspeo je da prebaci prag od 90 odsto, koji je po srpskim zakonima dovoljan da se sprovede prinudni otkup akcija od manjinskih deoničara čime kompanija postaje privatna.

Alta banka je do 2020. bila poznata kao Jubmes banka, a 2019. je oko 28 odsto njenog kapitala prešlo u ruke kompanije Alta Pay, koja je i sada njen većinski vlasnik.

Pre kupovine, Alta Pay se bavio menjačkim poslovima. Prilikom prvobitne kupovine, Alta Pay je kupio udeo koji je u Jubmesu imala država i državne banke u stečaju.