Pala tražnja za narodnim obveznicama u Belgiji, ali su rasle kamate na depozite

Tražnja za obveznicama namenjenim stanovništvu u Belgiji (takozvane narodne ili građanske obveznice) pala je na manje od 500 miliona evra, što je tek deo tražnje iz 2023. godine.

Jednogodišnje hartije privukle su 413,3 miliona evra, dok su trogodišnji zapisi prikupili 19,7 miliona, pokazuju podaci Uprave za javni dug Belgije. Tražnja za istim hartijama je u septembru 2023. iznosila čak 21,9 milijardi evra.

Domaćinstva su prošle godine potrčala da kupe ove hartije od vrednosti jer je kamata bila znatno veća od one koje su nudile banke na depozite. Iz vlade su i rekli da je svrha ovih emisija i da primora banke da ponude veće kamate na depozite. Podsetimo, banke tada nisu baš žurile da pasivne kamate podižu zajedno sa rastom referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Depoziti na jednogodišnje oročenje sada su u proseku 3,43 odsto u belgijskim bankama, dok su početkom 2023. bili na oko dva odsto, pokazuju podaci ECB. Kuponska stopa na jednogodišnje obveznice bila je tri odsto.

Uprkos padu tražnje, Belgija će nastaviti da izdaje ovakve obveznice jer joj pruža mogućnost da diverzifikuje izvore finansiranja, rekao je prvi čovek uprave Jean Deboutte. On je dodao da će dodatne emisije biti organizovane u junu, septembru i decembru.

 

 

"Ovo je šansa ljudima da ulažu direktno u državne obveznice", rekao je preko telefona za Bloomberg."Ovo je brend koji smo uspeli da ustanovimo i on je od strateškog značaja za Belgiju. Ja mislim da je ovo vredan instrument iako kroz njega ne možete uvek da prikupite milijarde evra", dodao je.

Mlaka potražnja došla je i kao rezultat manje povoljnog poreskog tretmana u odnosu na prethodnu aukciju. O daljim aukcijama će odlučivati država, dodao je Deboutte. On je dodao da bi Uprava za javni dug mogla da promeni plan finansiranja u narednim nedeljama.

Pored povoljnijeg poreskog tretmana, kuponska stopa je u septembru iznosila 3,3 odsto. Sve u svemu, bilo je neizbežno da će potražnja pasti na ovoj emisiji, rekla je Charlotte de Montepellier, viša ekonomistkinja u ING Bank NV.

"Toliko se pričalo o državnim obveznicama tokom leta", rekla je. "Sada su kamate niže i nema toliko likvidnosti kod samih građana", zaključila je.