Državni dug u rukama građana: jednima praksa, drugima ideja

Narodne obveznice ili narodni trezorci polako se šire regionom. Negde kao praksa, a negde još uvek kao ideja. Prinosi koje pojedine države mogu da garantuju građanima zainteresovanim za kupovinu duga višestruko nadilaze one koje mogu dobiti štednjom u bankama, a isto tako višestruko su manji rizici za građane u odnosu na to da postanu aktivni investitori. TV tim Bloomberg Adrije ove nedelje se bavio komparativnom analizom spomenutih finansijskih instrumenata.

Evo kako ta slika izgleda u Adria regionu.

Prirodna simbioza

Izdavanjem građanskih obveznica u Srbiji razvilo bi se tržište kapitala, ali država je zasada na granici pokrivanja troškova izdavanja samo korporativnih obveznica. Pitanje je ima li interesovanja stanovništva za građanske obveznice u Srbiji? Naime, s finansijske strane nema prepreka. Plate rastu, depoziti stanovništva kod banaka više su nego udvostručeni u odnosu na period od 2010. godine. Ipak, čini se da u tom smislu nema finansijske prepreke. Ali državne inicijative nema.

Aleksandar Zavišić, portfelj menadžer Ilirika ulaganja, navodi da su građanske obveznice prirodna simbioza države i građana i "win-win" finansijska kombinacija koja ima i učinak finansijskog opismenjavanja i razvijanja kulture ulaganja i štednje. Smatra pritom da upliv u sve ima i prilično jak bankarski lobi.

"Suština je da se država direktno obrati svojim lako dostupnim poverenicima, a da građani s druge strane dobiju vrlo solidnog dužnika kao što je država. Presudna je dobra volja, a vrlo je bitan i finansijski momenat. Stopa povrata trebalo da bude atraktivnija u odnosu na bankovne depozite, a s druge strane država bi imala nižu kamatu za dug koji izdaje direktno svojim građanima. Dobra volja podrazumeva i političku i ekonomsku volju jer su banke jaki igrači'', kaže Zavišić kada je u pitanju izdavanje građanskih obveznica u Srbiji.

Hrvatska

Hrvatska nastavlja svoju praksu zaduživanja kod građana na domaćem tržištu, umesto kod institucionalnih ulagača i u inostranstvu. Nakon dva prošlogodišnja, u toku je treće takozvano narodno izdanje – ovaj put radi se o trezorskim zapisima. Godišnji prinos iznosi 3,75 posto za tromesečno izdanje i 3,65 posto za jednogodišnje. Minimalni ulog je 1.000 evra, kolika je i vrednost jednog trezorskog zapisa. Država ovako planira da prikupi 250 miliona evra za tromesečno izdanje i još 300 miliona za jednogodišnje.

Josip Glavaš, predsednik uprave Erste Asset Management, veruje da će interesovanje ulagača premašiti ukupni planirani iznos, a kao idući korak u razvoju domaćeg tržišta kapitala predlaže inicijalnu javnu ponudu deonica nekoliko državnih i javnih kompanija: HEP-a, Hrvatske Pošte i Hrvatske Lutrije.

Slovenija je prošle nedelje završila prvi upis državnih obveznica čiji je cilj bio da se građani finansijski opismene i da se pogura tržište kapitala, koje je, prema rečima slovenačkog ekonomiste Mateja Lahovnika, "klinički mrtvo". Čak 9.427 Slovenaca upisalo je 258,4 miliona evra obveznica s dospećem od tri godine i 1,09 odsto višim prinosima u odnosu na oročene depozite duže od dve godine.

Zašto onda Slovenci, koji na računima imaju oko 29 milijardi evra, nisu uložili više i zašto je oko 70 odsto Slovenaca upisalo obveznice kod banaka? Uprkos kritikama koje se pojavljuju u medijima, čelnik slovenačkog državnog trezora Marjan Divjak ističe da je prva emisija državnih obveznica prošla prema očekivanjima i da su "izabrali najdelotvorniji način distribucije prve obveznice za male ulagače".

Napomenuo je da Slovenija sledi primer zemalja istočne i srednje Evrope, odnosno da se "o takvim pitanjima nisu odlučivale zemlje s visokim rejtingom i dobrim pristupom tržištu kapitala".

Konkurencija bankama

Prvi prinosi na državne obveznice u Severnoj Makedoniji očekuju se u julu ove godine. Država je ovu vrstu obveznica do sada izdala dva puta. Prvi put prošle godine, u julu 2023. u iznosu od 23,5 miliona evra, zatim u novembru iste godine u iznosu od 17,7 miliona evra. Kamatna stopa na obe aukcije bila je pet odsto, a rok dospeća dve godine. Potražnja je na obe aukcije premašila ponudu. Odluka makedonskog ministarstva finansija o uvođenju finansijskih instrumenata proizašla je upravo iz hrvatskog iskustva, a prema najavama ministra finansija Fatmira Besimija, ovaj instrument će kontinuirano biti prisutan na tržištu. Međutim, jesu li banke u Makedoniji videle konkurenciju u ovoj vrsti finansijskih instrumenata i može li ih to podstaći na podizanje kamata na depozite?

Prema rečima univerzitetskog profesora Marjana Petreskog, uticaja na bankarski sektor nije bilo, jer je ponuđeni iznos bio mali u odnosu na štedne uloge u bankama.

''Ne bih rekao da su banke imale neku značajniju konkurenciju, pre svega jer je iznos prikupljen prošle godine kroz dve emisije građanskih obveznica iznosio nešto više od 40 miliona evra. Ako to uporedimo s ukupnom štednjom u Makedoniji, reč je o beznačajnom iznosu - manje od 0,5 odsto ukupne depozitne baze", rekao je.

Zašto država spava

S obzirom na labavljenje uslova finansiranja pod kojima se država zadužuje kroz državne obveznice, Petreski očekuje da će kamata na sledećoj aukciji građanskih obveznica biti niža od pet odsto.

Premijer Republike Srpske Radovan Višković je prošle godine govorio o mogućnosti uvođenja državnih obveznica po uzoru na Hrvatsku, koja je izdala državne obveznice koje su njeni građani kupovali na tržištu kapitala. Iz Vlade Republike Srpske takođe su najavili da će novim uredbama i pravilnicima uskoro pokušati da podstaknu stanovništvo na kupovinu obveznica i deonica.

Univerzitetski profesor Željko Šain govorio je o tome zašto država spava i kako oživeti finansijska tržišta.

''Glavna kočnica u svemu tome je politika, odnosno ljudi koji kreiraju, odnosno sprovode ili nedovoljno sprovode ekonomsku politiku. Podsetiću sve nas da je još 2005. godine na nivou Bosne i Hercegovine donesen Zakon o zaduživanju, dugu i jamstvima koji nikada nije sproveden u praksi. Važno je i spomenuti da za velike investicije kao što je, na primer, Koridor 5C ili bilo koji veliki državni investicioni poduhvat važno državno zaduživanje. Dakle, od 2005. godine do danas taj zakon nikada nije sproveden i to je najveći ekonomski, ali možemo reći i politički gubitak u Bosni i Hercegovini'', zaključio je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar