.webp){kind=icon}
Izdate narodne obveznice i trezorski zapisi na tržište kapitala privukli su i sasvim neiskusne male ulagače, ali to se nije videlo u prometu na regionalnim berzama. Ljubljanska i Beogradska berza lani su imale čak za sto, odnosno 145,9 miliona evra manji promet nego godinu pre. Razlog za manji promet, kažu stručnjaci, jeste taj što nije bilo vanrednih događaja poput ratova ili pandemija.
Iako je prošle godine na berzama bilo prilično živo u smislu postizanja prinosa domaćih indeksa i izdanja državnih i trezorskih obveznica, većina regionalnih berzi zabeležila je manju trgovinu, izuzev banjalučke i sarajevske. Berze u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Banjaluci i Skoplju prošle godine su imale ukupni promet od čak 1,743 milijarde evra, pri čemu je najveći bio na banjalučkoj berzi, i to čak 538,4 miliona evra; zatim sledi zagrebačka berza s 371,8 miliona evra, a potom ljubljanska s 330 miliona evra. Pretprošle godine je na svim berzama u Adria regionu ostvaren promet veći za 50 miliona evra nego prošle godine, ukupno 1,804 milijardi evra.
Najviše prometa ostvareno je na Ljubljanskoj berzi, i to 430,9 miliona evra, a sledi Zagrebačka berza s 392,7 miliona evra. Lani su u odnosu na prethodnu godinu najveći pad prometa zabeležile Beogradska berza, za čak 145 miliona evra, te Ljubljanska berza, sa padom od sto miliona evra.
Šta se događa na inače likvidnom, ali prilično uspavanom berzanskom tržištu u Adria regionu?
Banjalučka berza ostvarila rekordan promet
Od izdavanja državnih dužničkih instrumenata najviše je profitirala Banjalučka berza, koja je prošle godine zabeležila najveći promet u regionu. To je iznosilo rekordnih 538,4 miliona evra i bilo je 53 odsto više nego 2022. godine. Promet obveznicama i trezorskim zapisima na sekundarnom tržištu iznosio je 63 odsto redovnog prometa ili 358 miliona evra. Promet akcijama iznosio je samo 12,9 miliona evra, što je za četvrtinu manje nego u 2022. godini.
Očekivanja za promet na Banjalučkoj berzi ove godine su obećavajuća, budući da se najavljuje izdavanje državnih obveznica za male ulagače, a enitet planira edukativne aktivnosti kako bi se podstakao prelazak depozita građana iz banaka na tržište kapitala.
Na drugoj berzi u BiH, Sarajevskoj berzi (SASE), prošlogodišnji promet bio je 13 odsto veći nego godinu ranije i iznosio je 215,3 miliona evra. Što se tiče rasta vrednosti akcija na SASE, u 2023. godini prednjače akcije izdavaoca Enker Tešanj, čija je vrednost porasla za 471 odsto, te Famos Sarajevo s rastom od 108 procenata.
Zbog niskog prometa, Udruženje akcionara UDAU BH je sredinom prošle godine izrazilo zabrinutost da bi moglo doći do zatvaranja Sarajevske berze, ali su ih uveravali da gašenja neće biti.
Hrvatski Crobex indeks u 2023. porastao 28 odsto
Iako su narodne obveznice i trezorski zapisi bili veliki hit u Hrvatskoj, to se ne odražava u statistici Zagrebačke berze. Primarni upisi zainteresovanih obavljeni su u više od 500 poslovnica poslovnih banaka. Na kraju je prodato 1,85 milijardi evra narodnih obveznica i 1,13 milijardi evra trezorskih zapisa. Kao i u drugim zemljama u kojima su izdati instrumenti s fiksnim prihodom za građane, to je verovatno slučaj i u Hrvatskoj, investitori uglavnom drže te obveznice do dospeća. Promet na Zagrebačkoj berzi lani je iznosio 371,8 miliona evra, što je dobrih pet odsto manje nego u 2022. godini. Od toga je promet obveznicama iznosio 50,9 miliona evra, što je trostruko više nego u 2022. godini, a promet narodnim obveznicama bio je nešto više od 14 miliona evra.
Uprkos lošijem prometu, zagrebački deonički indeks Crobex lani je zablistao, ojačavši 28 odsto. Reč je o najvećem porastu vrednosti ovog indeksa od 2007. godine, kada je Crobex dve godine zaredom rastao više od 60 odsto. Tako je pred sam kraj godine, 20. decembra, Crobex prešao psihološku granicu od 2.500 bodova koja mu je izmicala deceniju i po.
Među kompanijama uvrštenim u zagrebački indeks istakle su se akcije Podravke, koje su prošle godine dobile 80 odsto vrednosti. Ulagači nisu zaobišli ni izvrsne rezultate domaćih banaka, jer je vrednost deonica Zagrebačke banke prošle godine porasla za 75 odsto, a Hrvatske poštanske banke za 71 odsto. Na suprotnoj strani lestvice našle su se akcije Ericssona Nikole Tesle, koje su prošle godine zabeležile pad vrednosti od 12 odsto.
Za sto miliona evra manji promet na slovenačkoj berzi
Kao i evropski Eurostoxx 50, glavni indeks Ljubljanske berze završio je godinu rastom od 20 odsto u odnosu na početak godine. Ipak, pokazao je nešto slabiji rezultat u poređenju s hrvatskim indeksom Crobex, koji se pozicionirao na 19. mesto među svim svetskim berzama. Slovenački SBITOP zauzeo je 32. mesto na lestvici najprofitabilnijih berzi, tik iza nemačkog indeksa Dax, koji je u prošloj godini postigao rekordnu vrednost.
Depositphotos
Prošle godine je najveći dobitak ostvarila akcija Nove ljubljanske banke (NLB), s rastom većim od 37 odsto. Nasmešili su se i akcionari Luke Koper, budući da je akcija od početka 2023. godine porasla 30 odsto.
Uprkos tradicionalno visokom dividendnom prinosu, Ljubljanskoj berzi nije pošlo za rukom da poveća obim prometa Prošle godine iznosio je 370 miliona evra, što je za 100 miliona manje nego prethodne godine. Razlog za takav pad? "Zato što nije bilo vanrednih događaja", kratko je odgovorio Andraž Aš iz Ljubljanske berze. Naime, tokom vanrednih događaja ljudi obično više trguju. To se dogodilo 2020. godine kada je izbila pandemija, a i 2022. godine tokom rata u Ukrajini. Prošle godine nije bilo vanrednih događaja, osim poplava u avgustu, ali one nisu značajno uticale na berzu.
Bolji dani za Ljubljansku berzu možda dolaze ove godine, jer je država najavila izdavanje trogodišnjih narodnih obveznica u februaru u iznosu od 250 miliona evra.
Beogradska berza s najnižim prometom od 2015.
Jednu od najslabijih godina zabeležila je Beogradska berza, na kojoj je krajem 2023. volumen trgovanja iznosio manje od 180 miliona evra, što je najmanje od 2015. godine. "Ne očekujem da će se promet povećati u 2024. godini, niti će se u poređenju s prethodnim godinama nešto promeniti, posebno zato što nema novih kotacija na tržištu", uveren je Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities.
Uprkos tome, trgovanje bi ove godine mogla da podstaknu izdanja korporativnih obveznica, budući da će troškove same emisije pokriti država. "Korporativne obveznice mogle bi postići željene rezultate ako su kamatne stope dovoljno privlačne za investitore", rekao je u decembru Marko Janković, predsednik srpske Komisije za hartije od vrednosti.
Osim toga, ove godine bismo možda mogli da vidimo novu kotaciju na berzi prvi put nakon 2021. godine. Najkonkretnije o tome govorio je novi direktor berze Ivan Leposavić, koji je na konferenciji u novembru izjavio da bi moglo doći do nove javne ponude akcija (IPO), ali verovatno "u delovima". To znači da bi javno preduzeće moglo deo svoje delatnosti da prebaci na berzu i tako lakše dođe do kapitala. Sam indeks Beogradske berze Belex, koji uključuje devet kompanija, lani je ojačao dobrih šest odsto.
Makedonskoj berzi porez na kapitalnu dobit ne donosi ništa dobro
Promet na makedonskoj berzi već duže je slab, a uvođenje poreza na kapitalnu dobit dodatno je smanjilo interesovanje ulagača za trgovanje vrednosnim papirima. Čak ni izdavanje državnih obveznica za male ulagače nije doprinelo većem obimu trgovanja. Promet akcijama i obveznicama lani je iznosio 120 miliona evra. Prodato je 40 miliona evra državnih obveznica.
Tom obveznicom može da se trguje i na makedonskoj berzi, koja je sekundarno tržište, "ali niko ne želi da je proda jer je kamata toliko atraktivna da kupci žele da čekaju dospeće", opažaju kolege u skopskoj redakciji. Upravo je to razlog zašto statistika Makedonske berze ne pokazuje povećani promet.
Glavni indeks MBI10 porastao je dobra četiri odsto u 2023. godini. Faktor koji dodatno pojačava trend smanjenja aktivnosti na makedonskoj berzi je to što se sve više učesnika fokusira na trgovanje na stranim berzama, kao i na trgovanje kriptovalutama.
