.webp){kind=icon}
Narodne obveznice su mehanizam kojim su pojedine zemlje iz okruženja pokušale da probude interesovanje stanovništva za tržišta kapitala. Pre Hrvatske i Severne Makedonije, koje su to uradile nedavno, u godinama koje su prethodile, isti primer možemo da nađemo i u Mađarskoj i Rumuniji.
Kako se čini, u Srbiji se ovakva aukcija ne razmatra kao ozbiljna mogućnost, makar ne u bliskoj budućnosti. Ministarstvo finansija je u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije navelo da se štedne obveznice neće emitovati do kraja godine, a na sličnu temu govorio je i pomoćnik ministra finansija za finansijske sisteme Ognjen Popović na ovonedeljnoj konferenciji crnogorske Komisije za tržište kapitala.
Popović nije direktno odgovorio na pitanje da li se u Srbiji planira emisija ove vrste dužničkih zapisa, ali bi iz njegovog odgovora moglo da se nasluti da, iako ih bude, obveznice neće biti emitovane barem do poslednjeg kvartala sledeće godine.
Opširnije
Berze Crne Gore i Srbije kao da su još uvek u jednoj državi
Potrebna je saradnja među berzama, ujedinjenje nije verovatan scenario.
18.10.2023
Srbija prvi put emituje osmogodišnji dinarski dug
Prva aukcija zakazana je za 24. oktobar, a kuponska stopa iznosi sedam procenata.
04.10.2023
Treći kvartal doneo rast prinosa na srpski dug
Prinos na petogodišnji dug je u trećem kvartalu porastao za oko 70 baznih poena.
06.10.2023
Pomoćnik ministra je rekao da se Ministarstvo finansija trenutno nalazi u drugoj od tri faze razvoja tržišta kapitala (koja se fokusira na razvoj institucija), dok se treća etapa (koju je on nazvao fazom „Go to the market“) očekuje tek za 12 meseci.
Visoki prinosi uvećali tražnju
Narodne obveznice, koje su jedan od načina da se sredstva iz štednje stanovništva angažuju i prebace u jednako bezbedne hartije od vrednosti sa većim povratom, uspeh su u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji doživele upravo zbog relativno visokih ponuđenih prinosa. Ti visoki prinosi su došli u najvećoj meri kao posledica podignutih kamatnih stopa centralnih banaka.
Ako se o emisiji bude razmišljalo tek krajem sledeće godine, ostaje pitanje kolike će referentne kamatne stope biti tada, i kako će to uticati na tržište državnih obveznica.
Da ovakvu priliku ne bi trebalo olako propuštati smatra glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić, koji za Bloomberg Adriju navodi da je domaće tržište kapitala gladno dobrih, kvalitetnih finansijskih instrumenata.
"U situaciji kada su globalno visoki prinosi državnog duga, nema bolje prilike nego da se emituju državne hartije denominovane u evrima koje bi bile namenjene stanovništvu. Ovakva emisija bi privukla značajnu pažnju deponenata banaka i svakako bi se mogao postići rezultat sličan Hrvatskoj, gde je prikupljeno više od milijardu evra", rekao je broker u odgovorima na pitanja poslatim imejlom.
Dodaje da nije verovatno da bi se sekundarno tržište ovih papira razvilo odmah, ali kaže da bi se verovatno znatno podigla svest o postojanju ove investicione alternative "naročito kada su zarade više nego opipljive".
"Naši građani mogu da kupuju obveznice koje je emitovala Republika Srbija koje se nude kako na primarnom, tako i na sekundarnom tržištu, bez ograničenja", rekli su iz ministarstva, odakle takođe tvrde da postoje "mnogo atraktivnije obveznice za građane koje su u ponudi, a to su benčmark obveznice koje se redovno emituju tokom godine, kako u dinarima, tako i u evrima".
Kako je Gujaničić ranije pojasnio, problem je što je sekundarno tržište prilično nerazvijeno jer kupci hartije u velikom broju slučajeva drže do dospeća.
Crna Gora deluje voljnije
Kako su rekli predstavnici nadležnih institucija iz Crne Gore, i ta država planira da emituje obveznice koje bi prvenstveno bile namenjene stanovništvu.
"Države kao što je Crna Gora se zadužuju ciklično, a dosad je to uglavnom rađeno preko banaka. Vidimo da su neke države značajna sredstva prikupila od obveznica koje su kupile fizička lica“, rekao je Ilija Vukčević, državni sekretar u Ministarstvu finansija Crne Gore.
Dodao je da se u bankama nalazi oko 1,8 milijardi evra koje građani drže na računima po viđenju (neoročeno), tako da sredstva postoje. Isto tako je dodao da bi pri ovoj emisiji prvenstveno trebalo raditi na vraćanju poverenja građana u investiranje. Za početak, ročnost ne bi trebalo da bude veća od tri godine, dodao je Vukčević, koji je takođe bio govornik na istoj konferenciji.
"Sa svim bankama i institucijama koje će biti uključene u emisiju treba dogovoriti detalje oko troškova i procesa, a na kraju ući u tehničke odluke o tome koliki će biti rok i kolika će biti ponuđena kamata, kako će izgledati poreske olakšice i slično", rekao je sekretar.
U svakom slučaju bi trebalo početi sa nekim nižim iznosom, "jer tako izbegavate neželjene situacije. Severna Makedonija je to dobro uradila", zaključio je Vukčević.
Iskustvo Hrvatske obećava
Hrvatska je prva iz Adria regiona izdala takozvane "narodne obveznice", odnosno dužničke zapise namenjene prvenstveno stanovništvu.
"Narodne obveznice su bile dobar potez, i naše vlade i vlade Severne Makedonije, naročito na dugi rok. Ovo je pogotovo bitno jer ljudi ponovo čuju za tržišta kapitala, i da im se polako vrate prvi put od ranih 2000-ih“, rekao je na konferenciji Josip Glavaš, direktor odbora kompanije Erste Asset Management Hrvatska, dodavši da bi još ovakvih inicijativa, uz nova listiranja, dale novu snagu berzama u regionu.
Josip Glavaš (levo), na konferenciji "Montenegro Financial Markets"/Bloomberg Adria
Čak i da ova odluka na kratak rok nije dobra za banke, jer bi ljudi povlačeći svoja sredstva iz banaka smanjili likvidnost bankarskog sektora, ona je i dalje blagotvorna za ceo finansijski sektor jer bi se građani vratili na tržišta kapitala, a u tom procesu učestvuju i banke, dodao je.
Bankari su uočili da stanovništvo više nije zadovoljno stopama koje dobijaju na depozite, rekao je Željko Drinčić, predsednik Komisije za tržište kapitala Crne Gore.
"Banke, kao jake institucije, neće dozvoliti tek tako da taj novac ode iz banke. Napraviće lepezu proizvoda koji će istom tom građaninu koji ima depozit da ga zadrži kod sebe“, rekao je Drinčić.
U svakom slučaju, banke su toliko jake da ih ovakvo tržište kapitala ne može ugroziti, rekao je Drinčić, a Popović je dodao da tržišta kapitala i za banke, naročito na dugi rok, otvaraju dodatna polja za organski rast i unapređenje poslovanja.
Makedonija zainteresovala više od 1.200 građana
Na prvoj aukciji narodnih obveznica koju je organizovala Severna Makedonija, sredstva je uložilo 1.283 građana. Na njoj je prikupljeno oko 23 miliona evra, što je dvostruko više od prospekta hartije od vrednosti.
"Na finansijskom tržištu vladalo je veliko interesovanje za ovaj novi inovativni proizvod. Građani su prepoznali njihov interes i iskoristili priliku da ulažu u proizvod bez rizika koji nosi atraktivan prinos, čuvajući vrednost svojih sredstava u vreme visoke inflacije”, ocenio je ministar finansija Fatmir Besimi, prenela je Makedonska novinska agencija.
Koristi od uvođenja ovog instrumenta na tržište su višestruke, dodao je Besimi. Osim koristi za građane, ministar finansija rekao je da ulaganje u te obveznice doprinosi i rastu domaće privrede jer će sredstva biti usmerena u već planirane razvojne projekte. On je zaključio da bi ove obveznice trebalo da doprinesu i smanjenju obima neformalne ekonomije.
Bloomberg
Potražnja za ovakvim hartijama nije rezervisana samo za manje privrede i manje razvijena tržišta. Naime, početkom septembra, i Belgija je ponudila jednogodišnje zapise namenjene prvenstveno stanovništvu.
Samo u jednom danu prikupljeno je oko 22 milijarde evra, uz prosečnu stopu od 3,13 odsto, dok je u akciji učestvovalo oko 600.000 ljudi. Ovo je najveća aukcija duga namenjenog primarno stanovništu na prostoru Evrope.
Aukcija je "trebalo da stimuliše konkurenciju" između banaka koje moraju da "povrate poverenje" štediša, rekao je ministar finansija Vincent Van Peteghem, prenosi Bloomberg. "Uspeh emisije, podignute kamatne stope pojedinih banaka i veća tražnja među štedišama za proizvodima koji nisu samo štedni račun svi doprinose ovom cilju", dodao je.
Pitanje volje
Kako su sagovornici Bloomberg Adrije navodili u ranijim tekstovima o razvoju tržišta kapitala, za razvoj ovog segmenta finansijskog sistema ključna je politička volja.
Beogradska berza nedavno je dobila i novog direktora, ali berza i ne odlučuje o tome da li će biti emisija, i koje će hartije biti ponuđene, već se njena uloga svodi na tehničku izvedbu eventualnih ponuda i sekundarnog trgovanja.
"Kao što vam je poznato nakon konsolidacije vlasničke strukture i promene direktora, očekuje nas konstituisanje organa uprave, nakon čega slede i jasniji koraci u realizaciji svih koraka o kojima smo sa vama razgovarali, kao i definisanje same uloge Berza u predmetnim procesima", rekao je za Bloomberg Adriju Miroljub Ristić, direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze.
"U svakom slučaju Berza bez ikakvih softverskih, odnosno bez značajnih promena u administrativno regulatornim procedurama može u spot trgovanje uključiti širok dijapazon vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti", dodao je Ristić.
Ispada da bi se onda opet trebalo vratiti na Ministarstvo finansija i strategiju kojom se predviđa razvoj tržišta kapitala.
"Zašto to država ne uradi ili barem ne razmotri kao ideju? Verovatno je jedan od razloga bankarski lobi s obzirom da bi većina potencijalnih kupaca došlo iz banaka gde su godinama držali depozite po viđenju", smatra Gujaničić. "Drugi razlog", dodaje, "verovatno je sama priroda posla ljudi koji se bave razvojem domaćeg finansijskog tržišta – njihova plata nije vezana za rezultate koje ostvare."
