Narodne obveznice: Srbija ih neće, a Hrvati privukli još milijardu

Hrvatska je ponovo emitovala dužničke zapise namenjene prvenstveno stanovništvu, a tražnja za dužničkim hartijama od vrednosti u startu je bila veća nego prošli put.

Iako je planirana emisija vredna 440 miliona evra, u prvom krugu su upisane obveznice vredne 935 miliona evra, piše Bloomberg, pozivajući se na ministra finansija Marka Primorca. Iznos i dalje može da se uveća, pa bi tako šansu da kupe zapise dobili i institucionalni investitori.

Hartije, koje dospevaju za 12 meseci, nosiće kamatnu stopu od 3,75 odsto, što je 10 baznih poena niže od prinosa na dvogodišnje hartije koje su na isti način emitovane ranije ove godine.

Hrvatska je ove dužničke hartije emitovala kako bi stanovništvu ponudila mogućnost da u vreme viših kamatnih stopa ostvari veći prinos od onog koji može da dobije oročavanjem novca u bankama.

Dobar prvi korak

Prošle nedelje je o ovoj temi govorio i hrvatski ekonomski analitičar Neven Vidaković, koji je rekao da su narodne obveznice dobar prvi korak ka privlačenju stanovništva ka tržištu kapitala.

"Prvi razlog je što je to pokazna vežba koja može i ostalim emitentima da pokaže da je to moguće, i da je jednostavno", rekao je Vidaković na konferenciji Senzal Capitala u Beogradu, i dodao da je to takođe i mnogo važnija pokazna vežba i edukacija za same građane, koji su iz prve ruke mogli da vide korist od ulaganja u relativno kratkom roku.

Da bi korak koji je Hrvatska napravila bio blagotvoran i za srpsko tržište kapitala, rekao je (nakon prve aukcije) i Nenad Gujaničić iz brokersko-dilerskog društva Momentum Securities.

Problem u Srbiji je što se većina ljudi koji steknu višak novca odlučuje da kupi nekretninu ili deponuje novac u banku uz prilično skromnu kamatu, rekao je Gujaničić.

Kako je tada rekao Gujaničić, postoji jasna razlika između prinosa na oročeni novac u banci i prinosa na evroobveznice slične ročnosti.

"Svako drugo tržište bi veoma brzo dovelo do arbitraže u ceni i približavanju ovih prinosa, ali ovde to nije slučaj ili barem neće biti u bližoj budućnosti. Pre svega zbog slabe edukovanosti deponenata, ali i koncepcije države kojoj je u prikupljanju kapitala mnogo jednostavnija korespondencija sa nekolicinom međunarodnih investicionih banaka negoli animiranje sopstvenih građana", dodao je Gujaničić.

Drugi primeri i gde smo tu mi?

Za sličan korak se, pored Hrvatske, odlučila i Severna Makedonija, a slični primeri mogu da se nađu i u Rumuniji i Mađarskoj.

Najbolji primer je možda Belgija, gde je procedura pojednostavljena, a u aukciji je učestvovalo više od 600.000 građana. Na najvećoj aukciji ovog tipa u Evropi, Belgija je uspela da prikupi skoro 22 milijarde evra.

Na istoj konferenciji gde je govorio Vidaković se na sličnu temu osvrnuo i novi direktor Beogradske berze Ivan Leposavić. 

On je u svom govoru pohvalio primer Hrvatske, ali dodao da bi trebalo da Srbija pronađe "svoje komparativne prednosti". Leposavić je dodao i da se ovakva mogućnost ne isključuje za neki budući period.

"To je definitivno jedan od instrumenata koji gledamo i to je u Hrvatskoj odrađeno jako dobro. To je dobra prilika da vi većem broju individualnih investitora date mogućnost da investiraju", rekao je Leposavić prošle nedelje.

Za razliku od Srbije, koja se na ovaj korak svakako neće odlučiti u mesecima pred nama, o čemu je redakcija Bloomberg Adrije pisala, Crna Gora planira da sredstva sledeće godine prikupi na upravo ovaj način.

- U pisanju pomogao Karlo Vajdić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar