Inflacija u Srbiji usporila na pet odsto, od septembra moguće oscilacije

Inflacija u Srbiji u martu je usporila na pet odsto, pokazuju najnoviji podaci, a Narodna banka Srbije (NBS) uskoro bi mogla da uđe u poslednju etapu borbe sa rekordnim rastom cena, koji je u Srbiji na vrhuncu ciklusa dosegao 16,2 odsto.

Upravo poslednja etapa se i za Federalne rezerve i za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazala kao problematična jer su tamošnje stope inflacije, nakon meseci pada, počele da osciluju i namah rastu.

 

 

Kako je za Bloomberg Adriju rekao Marcin Sulewski, analitičar kompanije Ipopema Securities, inflacija bi na silaznoj putanji mogla da ostane do avgusta, kada bi mogla da se nađe na 3,8 odsto. Pad će, kako navodi analitičar, biti uglavnom rezultat sporijeg rasta cena hrane u odnosu na prošlu godinu, a i cene iz bazne inflacije će malo pomoći usporavanju inflacije.

"Do kraja godine, s druge strane, očekujem da će inflacija polako krenuti naviše ka 4,5 odsto. Razlog za ovo vidim u baznim efektima i višim cenama goriva. Ubrzanje inflacije bi mogao da delimično negira jačanje dinara u odnosu na dolar, jer predviđam da će sa trenutnih 109,7 kurs dolara prema dinaru pasti na 105,7 do kraja godine. Sve u svemu, mislim da će inflacija u Srbiji do 2025. uglavnom biti od 1,5 do 4,5 odsto, što je i cilj NBS, ali da neće usporiti na tri odsto", rekao je Sulewski u odgovorima poslatim mejlom.

Prema projekcijama NBS, inflacija bi u granice cilja trebalo da uđe u maju, dok bi se do kraja godine kretala ka srednjoj vrednosti raspona od tri odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene su u martu u odnosu na februar rasle 0,3 odsto. Komunikacije su poskupele za 2,9 odsto, cene u restoranima i hotelima rasle su za 0,6 procenata, a kategorija rekreacija i kultura beleži deflaciju od 0,7 odsto.

 

 

Međugodišnja inflacija hrane usporila je na 2,4 odsto, dok su cene stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva rasle za 7,6 odsto. Električna energija za domaćinstva skuplja je za 15, a gas za 19,4 odsto.

Inflatorni pritisci ostaju

Kako navode analitičari Bloomberg Adrije, okruženje za sprovođenje monetarne politike je dalje veoma izazovno.

"I dalje vidimo eksterne inflatorne pritiske, iako su dosta blaži u odnosu na period od pre godinu dana. Najbolji primer je rast cene nafte od početka godine, koji se već u određenoj meri prelio na domaće tržište", rekla je Marina Petrov Savić, viša analitičarka tržišta Bloomberg Adrije.

Ona dodaje da domaće okruženje takođe ne olakšava posao centralnoj banci. Inflacija usporava, ali i dalje ostaju inflatorni pritisci, jer ekonomija napreduje i to gura tražnju.

"Za razliku od prošle godine, kada smo videli smanjenu potrošnju, sada situacija ide u suprotnom smeru. Zarade rastu u realnom iznosu, i to prilično brzo, maloprodaja raste od kraja 2023, prema poslednjim podacima za 2024. čak ubrzava, a rast tražnje stvara uslove za veću perzistentnost inflacije", dodaje.

NBS će smanjiti stopu posle ECB

Na ovonedeljnim sastancima, NBS i ECB su odlučile da cene zaduživanja ostave nepromenjenim, a analitičari Bloomberg Adrije smanjenje referentne kamatne stope NBS očekuju u drugoj polovini godine.

"Potezi centralne banke po pitanju monetarne politike su bili odmereni, devizne rezerve rastu, finansijski sistem je stabilan i sve to se pozitivno percipira od strane kreditnih agencija i uopšte samih investitora. Međutim, monetarna politika stvara potreban, ali ne dovoljan uslov za povećanje kreditnog rejtinga, a lopta je ipak u dvorištu fiskalne politike u čijoj nadležnosti jesu nivo duga i fiskalna disciplina, koja je ključna pri proceni tih verovatnoća izmirivanja duga", rekla je Petrov Savić.

Ona dodaje da centralnoj banci u fokusu ipak ostaje inflacija i njen put ka ciljanom koridoru, jer je to primarni cilj.

"Zbog svih pomenutih uslova, Srbija će imati nešto povišenu stopu inflacije u odnosu na region, nekih 4.7 odsto u 2024. u proseku. Očekujemo da inflacija negde sredinom godine uđe u cilj NBS, znači da se spusti ispod gornje granice od 4,5 odsto, što bi dalo osnova NBS da razmišlja o smanjenju. Smanjenje kamatne stope očekujemo u drugoj polovini godine, svakako nakon odluke ECB", zaključuje analitičarka.

(Dopunjeno detaljima iz izveštaja RZS u šestom i sedmom pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar