Javni dug ponovo uvećan, očekuje se i blagi rast prinosa

Ukupno zaduženje Srbije je u septembru zvanično uvećano, a projekcije analitičara pokazuju da će cene po kojima se država zadužuje kroz dinarske obveznice do kraja godine blago porasti.

Javni dug u Srbiji je u septembru iznosio 35,5 milijardi evra, odnosno 51,3 odsto projektovanog bruto domaćeg proizvoda, što je 40 baznih poena više u odnosu na avgust.

Učešće javnog duga u stranoj valuti iznosi 79,4 odsto, a dug u evrima je 58,1 odsto. Sledi dug u dolarima (13,8 odsto) i specijalnim pravima vučenja (sedam procenata), pokazuju podaci Uprave za javni dug objavljeni u utorak.

U septembru je ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio 8,7 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara.

"U odnosu na prethodni mesec, u septembru 2023. godine, zabeležen je pad trgovanja u ukupnom prometu dinarskih hartija od vrednosti u iznosu od 9,3 milijardi dinara“, piše u izveštaju.

Veći deo duga je u stranoj valuti (blizu 80 odsto), s tim da je naša inflacija veća nego u Evropi ili SAD, a devizni kurs se ne menja, tako da ispada da je dug manji (kao procenat BDP-a, jer je nominalni rast BDP-a veći od rasta javnog duga), rekla je Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Ministarstvo finansija u ovoj godini za procenu odnosa duga i BDP-a koristi procenjeni iznos BDP-a od 13 odsto umesto proseka za prethodna četiri kvartala kao ranije. Rast realnog BDP-a Ministarstvo finansija procenjuje na 2,5 a Svetska banka na dva odsto, što znači da preostali deo rasta nominalnog BDP-a koji se koristi za obračun udela javnog duga čini inflacija", dodala je Popović.

Analitičari Bloomberg Adrije su se u svom poslednjem kvartalnom makroekonomskom izveštaju osvrnuli na javne finansije Srbije i fiskalnu politiku.

Dugovi koji dospevaju na naplatu do kraja ove godine su već zanovljeni, što znači da se država ponovo zadužila kako bi pokrila ove obaveze, rekli su analitičari krajem septembra.

U 2024. godini, dospeva dug u vrednosti od 1,7 milijardi evra, što je u skladu sa dugoročnim prosekom. Međutim, 2025. godina će biti izazovnija jer u njoj dospeva tri milijarde evra duga, odnosno 11 odsto ukupnog duga Srbije, pišu analitičari.

Troškovi kamata prema ovim podacima iznose oko 3,5 odsto budžetskih prihoda, što je upola niži udeo od 2015. godine.

"Pozitivni znaci dolaze i od vlade koja je objavila da će budžetski deficit biti manji zbog viših očekivanih prihoda od naplate poreza na dodatu vrednost na koje je uticala inflacija. Vlada planira da poveća obim ulaganja u poljoprivredu i infrastrukturne projekte, i takođe da podigne penzije i zarade u javnom sektoru“, zaključili su analitičari.

Očekuje se i rast prinosa

U odnosu na 2015. godinu znatno je pao i udeo stranih lica u investiranju u dinarske državne hartije od vrednosti (sa 39,9 odsto na 16,9 odsto u septembru), pokazuju podaci Uprave za javni dug.

Referentni prinos na petogodišnje državne obveznice trenutno se kreće oko 5,1 odsto, dok analitičari koje je anketirao Bloomberg očekuju da bi ta slika mogla da se pogorša do kraja godine, s tim što bi decembar mogao da bude nešto bolji za tržište duga od novembra.

Bloomberg

Srednja vrednost iz Bloombergove ankete pokazuje da bi prinos do kraja novembra mogao da poraste za nešto više od 10 baznih poena, dok bi petogodišnje dužničke dinarske hartije na kraju godine mogle da nose kamatu od 5,18 procenata.

Najpesimističniji analitičari, iz Expobanka, za kraj novembra predviđaju skok prinosa na 6,2 odsto. U četvrtom kvartalu najavljene su samo dve aukcije dinarskog duga, i to osmogodišnjeg.

Prva aukcija ovih hartija, koje su emitovane kako bi se prikupila sredstva za finansiranje projekata u okviru organizacije specijalizovane izložbe EXPO 2027, donela je prinos od 6,4 odsto, a prodato je oko jedne šestine emisije.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar