Da li slabljenje dolara utiče na srpski javni dug

Javni dug Srbije na kraju maja ove godine iznosio je 4.544,2 milijarde dinara ili oko 38,8 milijardi evra, što je oko 44 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Uprave za javni dug. Najveći deo duga denominovan je u stranoj valuti - 76,8 odsto, od čega je 57,8 odsto u evrima, a tek 12,7 odsto u američkim dolarima.

Do pre nekoliko godina javni dug Srbije više je bio izložen valuti SAD jer je nešto iznad trećine duga bilo u dolarima. Srbija je tada, odnosno od 2016. do 2022. godine, svesno sprovela strategiju smanjenja dolarskog izlaganja. Tako je udeo duga u dolarima do 2022. smanjen sa 33,9 odsto na 10,9 odsto, kako bi se minimizirao valutni rizik zbog sve većeg jačanja dolara.

 

Da ta strategija nije sprovedena, javni dug, prema procenama Ministarstva finansija Srbije, tada bi bio za 2,1 odsto BDP-a viši, što bi predstavljalo dodatnih 1,2 milijarde evra. Čak i kada se Srbija u januaru 2023. zadužila za 1,75 milijardi dolara putem emisije evroobveznica, dug je odmah konvertovan u evre kako bi se smanjio potencijalni rizik od jačanja dolara.

Ipak, s obzirom na sadašnja kretanja vrednosti američke valute, koja je u prvoj polovini 2025. godine oslabila za više od 10 odsto, postavlja se pitanje da li je to bio dobar potez i da li bi nam, da nije bilo njega, javni dug sada bio manji.

Najgori pad dolara za 50 godina

U odnosu na period nakon finansijske krize i u vreme pandemije, geopolitičke i ekonomske prilike sada su se značajno promenile. Tako je američki dolar u prvoj polovini 2025. zabeležio najveći pad vrednosti u poslednjih 50 godina. Prema podacima sa Bloomberga, dolar je izgubio oko 10,7 odsto svoje vrednosti u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta, što je najgori rezultat od 1973. godine, kada su Sjedinjene Države napustile zlatni standard.

Uzroci ovog slabljenja su višeslojni, ali se u velikoj meri vezuju za novu trgovinsku politiku predsednika SAD Donalda Trumpa. Nakon što je preuzeo novi mandat, Trump je najavio i sproveo niz protekcionističkih mera, uključujući uvođenje visokih carina na uvoz iz velikog broja zemalja. To je izazvalo zabrinutost na globalnim tržištima, smanjilo poverenje investitora u američku ekonomsku politiku i doprinelo široj dedolarizaciji deviznih rezervi.

Udeo dolara u globalnim deviznim rezervama takođe je opao, dok su evro i švajcarski franak zabeležili rast. 

Ovakve prilike otvaraju i pitanje valutne strukture javnog duga Srbije, a Bloomberg Adria je istraživala da li bi danas dug Srbije bio manji da je veća zastupljenost u dolarima.

Arsić: Država ne bi trebalo da špekuliše

Odgovor na to pitanje delimično daje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji ističe da bi "možda sada dug bio povoljniji, ali takva računica nije sasvim relevantna jer bi većim delom bila zasnovana na nerealizovanim kapitalnim dobicima". Arsić upozorava da država vraća dug kada on dospe, a ne po trenutnim tržišnim kretanjima, te bi svako kalkulisanje potencijalne koristi od slabijeg dolara bilo svojevrsna špekulacija. "A države ne bi trebalo da se vode špekulantskim aktivnostima."

Zato ne čudi što je Srbija od 2016. do 2022. svesno sprovela strategiju smanjenja dolarskog izlaganja i udeo duga u dolarima svela na 10,9 odsto, uz korišćenje valutnih svopova i hedžing transakcija, kako bi se minimizirao valutni rizik. 

 

"Naša valutna struktura javnog duga je adekvatna", smatra Arsić i dodaje da država treba što više da se zadužuje u onoj valuti čiji kurs ne varira značajno prema domaćoj valuti.

"U slučaju evra mi faktički imamo fiksni kurs, a uz to veliki deo prihoda ostvarujemo u evrima jer izvozimo najviše na tržište EU. To znači da ne postoji dodatni trošak konverzije pri vraćanju duga", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.

On upozorava i na važnost kamatnih stopa, koje kod dolarskih obveznica mogu biti niže, ali se to ne bi smelo uzimati kao osnovni kriterijum bez razmatranja šireg konteksta. "Države ne treba da se ponašaju kao špekulanti koji prate tržište da bi u kratkom roku zaradili. One se štite od rizika i vode računa o stabilnosti."

Umeren rast uz fiskalnu opreznost

Prema rečima Arsića, Srbija je danas umereno zadužena zemlja kada se meri odnosom javnog duga prema BDP-u. Taj udeo je manji nego kod razvijenih ekonomija, ali je oko proseka kada se posmatraju zemlje centralne i istočne Evrope. Ipak, on upozorava da javni dug Srbije poslednjih godina raste brzo. Tako je sa oko 25 milijardi evra u poslednjih sedam godina narastao na oko 38 milijardi evra. "Do kraja godine se očekuje i dodatno povećanje od dve milijarde evra zbog planiranog deficita."

Milojko Arsić; Bloomberg Adria TV

 

"Iako apsolutni iznos duga raste brzo, njegov odnos prema BDP-u se smanjuje jer nominalni BDP u evrima raste brže zahvaljujući inflaciji i fiksnom kursu", kaže Arsić.

"Ipak, to nije razlog za preterano opuštanje. Država i dalje treba da bude oprezna u pogledu budućeg zaduživanja"; upozorava on.

Inače, u maju 2025. država je emitovala 15 milijardi dinara u dugoročnim obveznicama, povukla još 10,5 milijardi po osnovu programskih i projektnih zajmova, a otplatila 19,4 milijarde dinara. Učešće nerezidenata u portfoliju dinarskih obveznica iznosi 15,2 odsto, dok se 92,2 odsto ukupnog prometa na sekundarnom tržištu odnosi na dinarske hartije. Benčmark obveznice čine celokupan promet dinarskih hartija u indeksima J.P. Morgana.

Dok bi se na prvi pogled moglo činiti da bi jača izloženost dolaru donela trenutno smanjenje javnog duga, srpski fiskalni i valutni pristup pokazuje se kao primer stabilnosti u nesigurnim vremenima. Dug je i dalje pod kontrolom, uz stabilan kurs i predvidive obaveze.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar