Hedžovanje spaslo javni dug Srbije od rasta zbog jakog dolara

Jačanje dolara ove godine toliko da je dostignut paritet evro-dolar, neće imati drastično veliki uticaj na javni dug Srbije jer se država zaštitila hedžingom. Međutim, jači dolar utiče na devizno tržište u Srbiji jer je paritet evra sa dolarom gurnuo građane da prodaju svoje dolare jer sada za njih dobijaju više dinara.

Poskupljenje dolara nije "značajan rizik" jer je njegov udeo javnom dugu realtivno mali, objasnila je za Bloomberg Adriju Olja Belić, ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj.

Srbija je smanjila učešće dolara u svom javnom dugu sa 33,9 odsto 2016. godine na 11,5 odsto, koliko je bio prema podacima iz maja ove godine, što automatski delimično štiti srpsku privredu od jačanja dolara. Međutim, jači dolar jeste uticao na učešće dolara u javnom dugu Srbije jer je na kraju 2021. godine ono iznosilo 10,8 odsto.

"Da nisu preduzete navedene mere i sprovedene svop transakcije tj. hedžovan je značajni deo duga denominovanog u dolarima u evro, kao i da je zadržano učešće dolarskog duga kao na kraju 2016. godine, dug ugovoren u američkim dolarima bi od početka godine porastao za čak 141,6 milijardi dinara, tj. 2,1 odsto BDP-a, pa bi učešće javnog duga u BDP-u danas iznosilo 55,8 odsto, umesto trenutnih 53,7 odsto", navelo je Ministarstvo finansija za Bloomberg Adriju.

U prethodne četiri godine, Srbija je povremeno ranije otplaćivala skupe dolarske evroobveznice, objasnili su iz ministarstva. Sva nova zaduživanja osim jednog u decembru 2020. godine emitovana su u evrima, a pri tom jednom zaduživanju u dolarima izvršen je istovremeno svop u evro kako bi se postigla "najpovoljnija kamatna stopa."

Osim toga, država već neko vreme jača svoje devizne rezerve kako bi po potrebi Narodna banka Srbije (NBS) mogla da brani kurs dinara na deviznom tržištu.

Belić je dodala da je "rizik hedžovan jer je oko 30 odsto stranih deviznih rezervi Srbije denominovano u dolarskim instrumentima, što znači da vrednost državne imovine raste delimično zbog apresijacije dolara." Ona je objasnila da su u junu samo zbog kretanja na tržištu, strane devizne rezerve Narodne Banke Srbije povećane za oko 100 miliona evra.

"Zajedno sa Vladom Srbije i predsednikom radi se na tome da se devizne i zlatne rezerve u vremenima kada je to moguće pojačaju. Guverner je odlučila da nakon detaljnih analiza 2019. kupi dodatne količine zlata na međunarodnom tržištu, kupuje se iz domaćeg okruženja, od maja dodatno povećavamo devizne rezerve za više od 700 miliona u poslednja dva meseca, predviđamo određena kretanja i za to se pripremamo, da ne budemo iznenađeni onim što može doći na jesen i zimu", rekao je u za RTS Nikola Dragašević, direktor Sektora Narodne banke Srbije (NBS) za monetarne i devizne operacije.

U junu, bruto devizne rezerve Srbije povećane su za 872,1 milion evra na 14,78 milijardi evra.

"Sveukupno, kurs evra i dinara je važniji za indikatore javnog duga i makroekonomsku sliku, s obzirom na značajne veze sa evrozonom u pogledu finansiranja, trgovine i stranih direktnih investicija," objasnila je Belić.

Pošto je srpska ekonomija najviše od svih stranih valuta vezana za evro, NBS na deviznom tržištu po potrebi kupuje ili prodaje evre da bi očuvala relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Što se tiče dolara, na deviznom tržištu u Srbiji, njegov kurs se određuje na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i međuvalutnih odnosa između evra i dolara na međunarodnim tržištima.

"Kretanje zvaničnog srednjeg kursa dinara prema američkom dolaru koji utvrđuje Narodna banka Srbije rezultat je kretanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, čije prekomerne kratkoročne oscilacije Narodna banka Srbije po potrebi ublažava putem intervencija na domaćem deviznom tržištu, i kretanja međuvalutnog odnosa evra i američkog dolara na međunarodnom tržištu, što prevashodno zavisi od monetarnih politika koje sprovode Fed i ECB, ali i drugih faktora na međunarodnom finansijskom tržištu", objasila je NBS.

Ubrzo pošto je dostigao paritet sa evrom, dolar je ojačao najviše u odnosu na dinar u poslednjih pet godina i trgovao je za 117,28 dinara u 08.46 u Beogradu. Pošto svaka država bilans stanja vodi u svojoj valuti, prema trenutnom kursu - da dug nije hedžovan - bilo bi potrebno više dinara da bi se isplatila dugovanja Srbije u dolarima nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko dana. Primera radi, jedan dolar vredeo je oko 111 dinara pre samo mesec dana.

S druge strane, menjači su uočili da oni koji su do sada držali dolare žele da ih prodaju zbog pariteta sa evrom.

"U proteklih nekoliko dana videli smo povećanu ponudu dolara," rekao je Borislav Brujić iz Udruženja menjača. On je naglasio da oni koji su imali dolare sada mogu da dobiju više dinara, te im je povoljnije da menjaju dolare nego evre.

(Dodati komentari Olje Belić iz Evropske banke za obnovu i razvoju u pasusima dva, sedam i deset.)