Javni dug blago pao, još ne znamo kada će prve hartije sa investicionim rejtingom

Javni dug Srbije blago je pao u avgustu, a državne obveznice Srbije od ove nedelje nose investicioni rejting prema oceni agencije S&P Global. Međutim, Uprava za javni dug još uvek ne saopštava kada bi mogle da se održe prve agencije obveznica u ovom kvartalu.

 

 

Agencija S&P Global, koja je i prva (u aprilu) podigla izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, sada je Srbiji dala ocenu BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga.

Međutim, iako je javni dug pao sa 46,6 na 46,4 odsto, i dalje se ne zna kada bi mogle da budu ponuđene državne obveznice Srbije.

Ministarstvo finansija po pravilu objavljuje informacije o datumima aukcija za sledeći kvartal krajem tekućeg, i to na sajtu Uprave za javni dug. Na pomenutoj internet stranici još uvek nema informacija o mogućim aukcijama iako smo zagazili u poslednji kvartal, a i sekcija sa okvirnim planovima za celu godinu nosi samo podatke za 2022. godinu.

Srbija u trećem kvartalu takođe nije emitovala dužničke hartije od vrednosti, a pre toga je izašla na međunarodno tržište kapitala. Naime, Srbija je početkom juna prvi put ove godine i prvi put od januara 2023. izašla na međunarodno tržište obveznica.

 

 

Na aukciji evroobveznica denominovanih u dolarima prodate su hartije vredne 1,5 milijardi dolara. Reč je o takozvanoj održivoj obveznici, odnosno hartiji čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti.

Prema rečima analitičara, nova ovakva aukcija nije neophodna, ali je ne bi trebalo ni isključivati kao opciju do kraja godine.

"Kako nema mnogo dugova koji dospevaju na naplatu do kraja godine, Vlada Srbije nije pod pritiskom da izlazi na tržište kapitala, ali je junska aukcija privukla dosta investitora”, rekao je ranije Jakub Kratky iz Generali Investments CEE.

“Ministarstvo bi moglo da se odluči da ponovo izađe na međunarodno tržište, naročito jer se u junu razmišljalo o većoj aukciji, a i druge zemlje u regionu su prilično aktivne", dodao je u septembru.

Javni dug je inače pao sa 38,22 na 38,07 milijardi evra, a zbog podignute projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda i javni dug za jul revidiran je sa 50 na 46,6 odsto.

Ministarstvo je podiglo projekcije rasta BDP-a Srbije na 3,8 odsto za ovu i 4,2 odsto za narednu godinu.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju avgusta 2024. godine iznosi 78,2 odsto. U evrima se duguje 58,5 odsto, u dolarima 12,9 procenata, a zatim slede specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda sa 6,3 odsto. Učešće dinara u javnom dugu, čije podizanje je i proklamovani cilj Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije (NBS) u avgustu je iznosilo 21,8 odsto.

 

 

Samo dobijanje investicionog kreditnog rejtinga je, prema rečima većine analitičara, bilo uračunato u kretanje na sekundarnom tržištu obveznice, gde su prinosi već bili u padu.

Korist Srbije od investicionog rejtinga mogla bi da bude uvećana tražnja kod investitora koji nisu upoznati sa makroekonomskom situacijom u Srbiji ali po pravilu ulažu isključivo u hartije van špekulativnog ranga.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar