Inflacija u evrozoni pala na trogodišnji minimum, na 2,2 odsto

Inflacija u evrozoni pala je na najniži nivo od sredine 2021. godine, što je pojačalo argumente za još jedno smanjenje kamatnih stopa od Evropske centralne banke (ECB), kroz manje od dve nedelje.

Potrošačke cene su u avgustu porasle za 2,2 odsto u odnosu na pre godinu dana, saopštio je u petak Evrostat. To je znatno niže od julskih 2,6 odsto i podudara se sa srednjom procenom analitičara u Bloombergovom istraživanju.

Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente poput hrane i energije, takođe je smanjena na 2,8 odsto - posle tri meseca, koliko je bila na 2,9 odsto, kao što su ekonomisti i prognozirali.

Pozitivne vesti o inflaciji pomoći će da se održi optimistično raspoloženje koje je bilo evidentno na godišnjem skupu Federalnih rezervi u Džekson Holu prošle nedelje, pri čemu se predsedavajući Jerome Powell pridružio zvaničnicima ECB i Banke Engleske i čvrsto signalizirao da će stope biti snižene.

Investitori se klade na još dva ili tri smanjenja ECB ove godine, plus predviđaju dodatne korake u 2025. Junsko smanjenje kamata je počelo da odmotava klupko pooštravanja bez presedana, pokrenuto da ukroti skok cena koji je dostigao vrhunac od 10,6 odsto 2022.

"Možemo biti sve sigurniji da je u septembru moguće sniziti kamatne stope", rekao je za Bloomberg šef Estonske centralne banke Madis Muller. Ali dok je njegov portugalski kolega Mario Centeno nazvao septembarsko smanjenje kamate sa 3,75 na 3,5 odsto "lakom odlukom", poslednjih dana su uticajni zvaničnici upozorili da njihova borba sa cenama ostaje upornija.

Članica Izvršnog odbora, Isabel Schnabel, iznela je najnovije informacije ranije tokom dana, rekavši u svom govoru da i dalje postoje rizici po izglede za inflaciju - posebno u sektoru usluga - i da ECB ne bi trebalo da snižava stope prebrzo. "S obzirom na to da put nazad ka stabilnosti cena zavisi od niza kritičnih pretpostavki, monetarna politika bi trebalo da se nastavi postepeno i oprezno", rekla je ona u Talinu. "Tempo ublažavanja monetarne politike ne može biti mehanički. Mora da počiva na podacima i analizi."

Saopštenje Eurostata od petka otkrilo je da je inflacija usluga, koja je povećana naglim rastom plata radnika, porasla na 4,2 odsto. ECB uočava da se rast cena održivo vraća na cilj od dva odsto na kraju 2025. godine, ali predviđa uspone i padove na tom putu. To predviđanje počiva na usporavanju rasta plata, korporativnom profitu koji apsorbuje deo povećanja plata i višoj produktivnosti koja smanjuje cenu po segmentu proizvodnje.

Dok su podaci o produktivnosti u drugom tromesečju razočarali, dobici u platama - ugovorenim u sklopu kolektivnih ugovora - bili su slabiji nego što se očekivalo tokom tog perioda. Zasebni podaci od petka, međutim, sugerišu dalju zategnutost tržišta rada, pošto je nezaposlenost u evrozoni neočekivano pala na 6,4 odsto.

To bi moglo pomoći da se podigne ekonomija čiji je zamah u ranom periodu godine oslabio - i zbog čega su ojačali argumenti nekih zvaničnika usmereni na smanjenje kamata ECB 12. septembra. Drugi, međutim, ostaju čvrsto fokusirani na inflaciju, koju Bloomberg Economics sada vidi na ivici do 2,3 odsto u septembru.

"Moramo biti oprezni i ne smemo prebrzo snižavati kamatne stope", rekao je u četvrtak kasno predsednik Bundesbanka Joachim Nagel. "Još nismo stigli dotle. Sve dok je naš cilj od dva odsto na vidiku, mi ga nismo dostigli."

- U pisanju teksta pomogli Andrej Sokol, Joel Rinneby, Barbara Sladkowska, Guy Johnson, Kriti Gupta, Oliver Crook, Craig Stirling i Ott Tammik.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar