Evro u brzoj traci prestiže dolar koji sve više gubi na popularnosti

Kao neočekivani pobednik trgovinskog rata američkog predsednika Donalda Trumpa pojavila se zajednička valuta evrozone, koja je u poslednjih nekoliko meseci zabeležila strm rast u odnosu na američki dolar.

Ovo je drastična promena nakon nekoliko meseci pesimizma koji je pratio evro neposredno posle ponovnog izbora Trumpa na novembarskim predsedničkim izborima. Zajednička valuta evrozone je dostigla najnižu vrednost u odnosu na dolar sredinom januara, kada je kurs iznosio 1,02 dolara.

Mnogi analitičari sa obe strane Atlantika su tokom strmog pada evra čak proglasili paritet sa dolarom za novu realnost te valute. Ovo raspoloženje je doživelo potpuni preokret početkom marta, kada je postalo jasnije kakav stav će američki predsednik zauzeti na polju spoljne trgovine i carina.

Uzlaznu putanju evra ojačali su evropski zvaničnici i kreatori politika, koji su se obavezali na drastično povećanje izdataka za odbranu. Pri tome je glavnu ulogu igrala tradicionalno konzervativna Nemačka, čiji je parlament sredinom marta glasao u korist reformisanja takozvane kočnice duga.

U vreme pisanja članka jedan evro je vredeo 1,0932 dolara. Ove godine je zajednička valuta evrozone u poređenju sa dolarom porasla za 5,63 odsto.

Gde smo danas? Evro je u odnosu na dolar početkom marta zabeležio najveći nedeljni niz rasta u poslednjih 16 godina, a od tada se zabrinutost ZDA oko sada već vrlo verovatne recesije samo povećala. Da li će zajednička valuta evrozone dodatno povećati prednost nad dolarom? Za odgovore smo pitali analitičare.

Prognoze analitičara i banaka

Tendencije među investitorima se menjaju. Dok su se oni u vreme tržišne panike obično tražili utočište u dolaru, tokom drastičnog pada berzanskih i deoničkih indeksa, koji smo pratili sve od 2. aprila, napuštali su pozicije u američkoj valuti. Investitori kažu da je to znak da se uloga dolara u svetu možda smanjuje, navodi Reuters.

Bloombergov indeks dolara je ove godine pao za 5,09 odsto.

Američki dolar je samo u danu koji je sledio nakon Trumpovog carinskog "dana oslobođenja", u odnosu na evro pao za 1,7 odsto, što predstavlja najveći dnevni pad od novembra 2022. Agencija Reuters navodi čak i mišljenja nekih analitičara koji se pitaju da li će dolar zadržati prevlast.

"Američki dolar trenutno nije popularna valuta", kažu analitičari Bloomberg Adrije. "U poslednjim mesecima je u poređenju sa korpom glavnih valuta pao za 4,2 odsto, dok je u poređenju sa evrom pao za približno pet odsto. To je prouzrokovalo pad kursa čiji se nivo može uporediti i koji je poslednji put zabeležen novembra prošle godine, otprilike u vreme izbora u SAD."

Depositphotos

"Danas imamo dodatni pokazatelj da su se struktura i priroda odnosa američkog dolara prema svetskim tržištima promenile", rekao je za Reuters Thierry Wizman, globalni devizni i kursni strateg u kompaniji Macquarie. "Za to postoji utemeljena osnova, a to je promenljiva uloga SAD u svetu."

"I potop američke berze je potisnuo dolar nadole; ali kada tržište ponovo počne da jača, s obzirom na to da očekujemo smirivanje tenzija i pojedinačne dogovore u vezi sa carinama, dolar će se stabilizovati", predviđaju analitičari Bloomberg Adrije.

Uprkos tome, dolar i dalje ostaje svetska rezervna valuta. Krajem marta je prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) obuhvatao 57,8 odsto svetskih deviznih rezervi, dok se njihov udeo u evrima kretao oko 19,8 odsto. Uprkos carinskim preprekama i nestabilnosti, i dalje iza njega stoje najveća ekonomija i kapitalno tržište na svetu, kao i etablirana pravna država. Kako piše Reuters, "u bliskoj budućnosti nema prave alternative".

Neke banke prognoziraju uzlet evra

U naredne dve godine evro će se prema prognozama kompanije Bank of America (BofA) znatno ojačati, pri čemu banka očekuje različita ekonomska i politička kretanja u SAD i evrozoni. BofA predviđa da će zajednička valuta do kraja 2025. godine dostići kurs od 1,15 dolara, a da će do kraja 2026. godine porasti na 1,20 dolara.

 

 

Banke ove prognoze obrazlažu razlikama u fiskalnim odlukama i inflacionim tendencijama na obe strane Atlantika, potencijalnim rizicima od stagflacije u SAD i strahom od recesije. BofA pretpostavlja da bi carine sa pooštravanjem fiskalne politike mogle usporiti rast u SAD, a istovremeno održati inflaciju. Banke su ove prognoze objavile pre Trumpovog uvođenja takozvanih recipročnih carina.

"Sa nestabilnošću su se za investitore u evrima povećali i troškovi 'zaštite od rizika'. To znači da ako posedujete dolarska sredstva i dolar nastavi da pada, kurs dodatno smanjuje vaš prinos. U tom slučaju se zaštita od valutnog rizika (hedging) isplati, ako očekujete dalji pad dolara za više od dva odsto", kažu analitičari Bloomberg Adrije, koji očekuju da će kurs između evra i dolara oscilirati oko nivoa 1,06, sa povećanom volatilnošću oko ove prognoze.

Na kurs evro-dolar uticaće i buduća monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) i američke centralne banke Fed, nad kojima se vrši pritisak nestabilnog globalnog ekonomskog okruženja. ECB će o kamatnim stopama odlučivati u četvrtak, 17. aprila, Fed u sredu, 7. maja.

"Dok razlika kamatnih stopa ide u korist dolara, pažnja se sada usmerava na posledice američkih carina. Američki dolar, koji je beležio rast u četvrtom kvartalu 2024. godine, doživeo je značajan oporavak do aprila 2025. Mogućnost postizanja mirovnog sporazuma u sukobu između Rusije i Ukrajine bila je u korist evra, dok je zabrinutost oko recesije u SAD bila negativan faktor za dolar", zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.                      

JP Morgan očekuje četiri uzastopna sniženja kamata od ECB Evropska centralna banka (ECB) će sniziti kamatne stope na sledeća četiri sastanka, jer ekonomski troškovi američkih carina rastu, saopštili su analitičari JPMorgan Chase. Rast evrozone će u kratkoročnom periodu pretrpeti veći udarac nego što je ranije očekivano, što će prouzrokovati "veoma slab" rast u naredna tri kvartala, napisali su u istraživačkom izveštaju Greg Fuzesi, Raphael Brun-Aguerre i Mariana Monteiro. "Za ECB je važno to da je inflacija već bila na putu da se vrati na ciljani nivo od dva odsto, a svaki dalji šok dovodi do rizika da taj cilj neće biti postignut", rekli su. "Globalno okruženje će u narednim mesecima biti veoma neizvesno." ECB je kamatne stope snizila šest puta od juna. Četiri dodatna sniženja bi depozitnu kamatnu stopu snizila na 1,5 odsto. U Bloombergovoj anketi od prošlog meseca ekonomisti su predvideli pad kamatnih stopa na samo dva odsto. S obzirom na povećanu neizvesnost, većina kreatora politika se uzdržala od prognoza gde će se kamatne stope zaustaviti. Međutim, očekivanja za dalje sniženje su se povećala nakon najave američkog predsednika Donalda Trumpa o carinama, pri čemu je ekonomista Societe Generale Anatoli Annenkov već u utorak izjavio da nije moguće isključiti veće sniženje sledeće nedelje, i to za pola procentnog poena.