Evropljani se vratili iz Pekinga praznih ruku

Nakon trodnevne posete francuskog predsednika Emmanuela Macrona i dvodnevne šefa nemačke diplomatije Johanna Wadephula, čini se očiglednim da su se predstavnici dve vodeće države članice Evropske unije manje-više praznih ruku vratili iz Pekinga, ne uspevši da obezbede nikakav značajniji napredak u vezi sa ključnim pitanjima, kao što su trgovinski suficit Kine, kineska ograničenja na izvoz retkih metala i stav Pekinga prema Rusiji i njenom ratu protiv Ukrajine.

I dok je Wadephul na društvenim mrežama pokušao da ubedi javnost kako je dobrodošao u Pekingu te da nisu tačni naslovi da "niko ne želi da se sastane" sa njim, o čemu su pisali mediji kada je u oktobru naglo otkazana njegova tada planirana poseta, predsednik Macron je zapretio posledicama ako Kina odbije da preduzme korake ka otvaranju svog tržišta.

Evropska borba za život i smrt

Ocenjujući da je Stari kontinent pritisnut između konkurentne Kine i protekcionizma Sjedinjenih Američkih Država te da bi zato Peking trebalo da pomogne većim ulaganjima u Evropu, predsednik Francuske je rekao da se evropska industrija nalazi se u "borbi za život ili smrt". Prema njegovim rečima, Kina ugrožava srce evropskog modela industrije i inovacija, koji je istorijski zasnovan na proizvodnji automobila i mašinskih alata.

Bloomberg

 

"Kinezi moraju da urade u Evropi ono što su Evropljani radili pre 25 godina ulažući u Kini", rekao je po povratku iz Kine Macron u intervjuu za francuski list "Echo". "Pokušavam da objasnim kineskoj strani da je njihov suficit neodrživ i da tako 'ubijaju' sopstvene kupce, pre svega zato što gotovo da više ništa ne uvoze od nas."

Trgovinski disbalans između EU i Kine je takav da je Kina u prošloj godini ostvarila višak od 306 milijardi evra, budući da je EU u Kinu izvezla svoju robu u vrednosti od 213 milijardi, dok je uvezla kinesku robu u vrednosti od 519 milijardi evra. Slična neravnoteža je i na polju investicija, budući da podaci za 2023. godinu pokazuju da su evropske kompanije uložile u Kini oko 232 milijarde evra, a kineske u EU tek 65 milijardi.

Prema Macronovim rečima, povećane carine koje je američki predsednik Donald Trump uveo Kini samo pogoršavaju situaciju.

"To pogoršava naše probleme pošto Kinezi preusmeravaju robu na naše tržište", ukazao je on, ocenjujući da je neophodno da kineske kompanije dođu u Evropu, kao što su ranije EDF i Airbus odlazili u Kinu, ali i da ulaganja "ne smeju biti predatorska, usmerena na hegemoniju i stvaranje zavisnosti".

Pretnja i predlog primirja

Kako prenose francuski mediji, Macron je čak zapretio Kini uvođenjem carina u narednim mesecima, ukoliko se Peking brzo i konkretno ne obaveže da će smanjiti rastući trgovinski suficit sa EU.

"Rekao sam im da ako ne budu reagovali, mi Evropljani bićemo primorani u veoma bliskoj budućnosti da preduzmemo odlučne mere, kao i SAD, i da uvedemo carine na kinesku robu", rekao je Macron nakon zvanične posete Kini gde se sastao i sa predsednikom Xi Jinpingom.

Prema rečima stanara Jelisejske palate, EU mora u najosetljivijim sektorima, kao što je automobilska industrija, zaštititi sebe od kineskih električnih vozila, i da se istovremeno ponovo angažuje u sferi konkurentnosti.

"To zahteva pojednostavljivanje i jačanje jedinstvenog tržišta, ulaganje u inovacije, fer zaštitu naših granica, kao i dovršavanje formiranja carinske unije i prilagođenu monetarnu politiku", rekao je Macron, koji umesto daljeg zaoštravanja sa Pekingom nudi "primirje" u ekonomskim odnosima, to jest "međusobno ukidanje agresivnih politika, poput ograničenja izvoza evropskih mašina za proizvodnju poluprovodnika i kineskih restrikcija na izvoz retkih metala".

Prema navodima francuskih medija, prvi čovek Francuske planira da sledeće godine kao predsedavajući grupe G7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta na samit u Francuskoj pozove i predsednika Kine, iako njegova zemlja nije deo ovog formata.

Bloomberg

 

Uredništvo francuskog lista "Le Monde" u uvodniku ističe da je Macronova namera "pohvalna, a dijalog je neophodan kada se vodi bez ogorčenosti", ali da je ovo putovanje pokazalo "koliko je teško za srednje veliku evropsku silu da se nametne Kini Xi Jinpinga".

"Evropljani se sada nalaze u ulozi da mole Kinu, bez načina da je primoraju da smanji svoju političku i industrijsku podršku Rusiji", ističu urednici "Le Mondea", dodajući da, uprkos srdačnom tonu razgovora između Macrona i Xija, slabosti Evrope otežavaju joj da je drugi čuju, dok snaga Kine otežava njoj da sluša. "Njihov odnos automatski ide ka povećanom protekcionizmu i nepoverenju."

Prema oceni Adama Cwejmana, komentatora švedskog lista "Goeteborgs Posten", Evropa se polako uvlači u situaciju iz koje je Donald Trump želeo da izvuče Ameriku SAD po svaku cenu.

"Trgovinski deficit sa Kinom raste. To ne mora mnogo da znači. Trgovinski disbalansi su norma u globalnoj ekonomiji, kao što će svaki razumno talentovani ekonomista moći da objasni. Ali trgovinski deficit sa Kinom takođe govori o nečemu što ekonomisti retko obraćaju: da politički balans utiče na sposobnost pojedinačnih država da deluju nezavisno", ističe Cwejman i dodaje da su Evropljani učinili sebe zavisnim od dobre volje Komunističke partije Kine, tako da su "naravno pod uticajem njenih strateških odluka".

Kritika sopstvene zemlje

Nemački šef diplomatije je u izjavi nemačkim medijima na kraju posete Kini prekorio sopstvenu zemlju, istakavši da uprkos tome što i Nemačka sprovodi najsavremenija istraživanja, "ne uspevamo uvek da iz njih razvijemo praktična rešenja".

"Politička težina Savezne Republike Nemačke značajno zavisi od njene ekonomske snage. Društvo mora biti otvoreno i postati još otvorenije za inovacije", rekao je Wadephul na kraju posete koja je, kako ocenjuju pojedini nemački komentatori, nemilosrdno otkrila obim kineskog sustizanja Nemačke i obim nemačke zavisnosti od Kine. "Zainteresovani smo za fer razmenu o ekonomskim i bezbednosnim pitanjima. Veoma cenim priliku da danas detaljno razgovaram sa potpredsednikom Han Zhengom."

Bloomberg

 

Prema mišljenju komentatora nemačkog javnog servisa ZDF Andreasa Kynasta da se raspoloženja ponekad i u Kini brzo menjaju, svedoči Wadephulova poseta Kini, koja je trebalo da bude još u oktobru, ali je kinesko rukovodstvo smatralo Wadephulovu kritiku po pitanju Tajvana toliko skandaloznom da su želeli da mu posetu svedu na kratko zaustavljanje sa samo jednim političkim sastankom.

"Wadephul je otkazao, Peking se durio, i prošlo je šest nedelja. Sada je Kina primila nemačkog ministra kao da se ništa nije dogodilo. Iako je gost ponovio svoju kritiku bez rezerve, ovog puta tri ministra i jedan od potpredsednika želeli su da se sastanu sa njim", ukazuje Kynast i dodaje da je Wadephul rekao da je Kina "naš najveći konkurent", apelujući na Nemce da stvore bolju klimu za inovacije i preduzetništvo. "Naravno, moglo bi se i preokrenuti pitanje i zahtevati hitno potreban novi početak i dugo očekivane reforme od vlade kojoj Wadephul pripada."

Peking ne okreće leđa Moskvi

Ono što su i Macron i Wadephul pokušali, kao i čitav niz lidera i diplomata EU proteklih bezmalo četiri godine, jeste da ubede zvanični Peking da izvrši pritisak na zvaničnu Moskvu da što pre okonča rat u Ukrajini. Međutim, čak i ukrajinski i ruski posmatrači ukazuju da se Peking drži svog prokremaljskog kursa te da je za Ukrajince i Evropljane neprijatan, ali predvidljiv ishod Macronove posete to da je Kina gotovo kategorično odbila da ide dalje od nejasnih izjava koje zapravo ne vrše nikakav pritisak na Ruse da prekinu vatru.

Štaviše, u prisustvu francuskog predsednika, čulo se kako Xi otvoreno izjavljuje svoju odlučnost da nastavi da pruža sveobuhvatnu podršku Rusiji.

Bloomberg

 

"Peking smatra da EU mora radikalno da smanji prioritetnost rusko-ukrajinskog rata kao faktora u svojoj politici prema Kini", ocenjuje komentator ukrajinskog portala "Dzerkalo tižnja" Oleg Šamašur.

I Kremlju blizak ruski dnevnik "Izvestija" ističe da je "Zapad definitivno propao u svojim naporima da ubedi Kinu da izvrši pritisak na Rusiju".

"Xi nije samo odbio zahteve Francuske već je nedavnom posetom svog (ministra spoljnih poslova) Wang Yija, demonstrativno ojačao odnose sa Moskvom. Drugo, Evropa ostaje u poziciji ekonomske zavisnosti i diplomatske slabosti u pregovorima sa Kinom. EU nema nikakvu pravu polugu osim carinskih pretnji, koje Peking može ili ignorisati ili koristiti kao izgovor za kontramere", ističe novinarka "Izvestije" Maria Frolova, dodajući da Macronova ambiciozna retorika o evropskoj autonomiji "maskira rastuću krhkost evropskog jedinstva pred novom geopolitičkom realnošću".