Bivši predsednik Bugarske pokušava da popularnost pretvori u političku moć

U prepunoj sportskoj hali u drevnom gradu Plovdivu, Rumen Radev je zagrevao publiku dok je pokretao svoju izbornu kampanju: vreme je da se otarasimo korupcije i okrenemo Bugarsku novom kursu, poručio je.

"Naš cilj je jasan, da srušimo oligarhiju", rekao je bivši predsednik okupljenima od oko 3.000 ljudi 21. marta. "Vratimo zemlju, ojačajmo pravo, ojačajmo demokratiju i građanske slobode."

Radev (62) čovek je koji pokušava da razbije političku paralizu zbog koje Bugarska ovog vikenda ide na osme izbore u pet godina. Istovremeno, on je i potencijalni nepredvidivi faktor za saveznike zemlje u Evropskoj uniji, jer pokušava da balansira između tradicionalnih interesa Bugarske na istoku i zapadu.

 

Radev, koji je bio šef države devet godina pre nego što je u januaru podneo ostavku, prema anketama je u trci da pobedi na nedeljnim izborima u jednoj od najsiromašnijih članica EU.

Bloomberg

Glasanje dolazi nakon što su Mađari prošle nedelje ubedljivo sklonili Viktora Orbana sa vlasti, što je opoziciji dalo šansu da preokrene 16 godina njegove pro-moskovske vladavine. Kao i Orban, i Radev je kritikovao EU i pravio otklone ka Rusiji.

Oslanjajući se na talas nezadovoljstva dominantnim političkim figurama u zemlji, Radev godinama pokušava da pridobije proruski orijentisane birače u Bugarskoj, što je popularan stav u zemlji sa snažnim istorijskim i ekonomskim vezama sa Rusijom. U novije vreme, poručuje da Bugarska treba da ima jači glas u EU i NATO-u.

Međutim, Radev se više puta protivio evropskim sankcijama protiv Moskve, uz ocenu da štete Evropi, a pristalice vojne pomoći Ukrajini nazivao je "ratnim huškačima", što podseća na politiku Mađarske pod Orbanom. Kao otvoreni kritičar ekoloških politika EU, pozivao je na povratak ruske nafte i protivio se zatvaranju termoelektrana na ugalj.

"Geopolitički položaj Bugarske predstavlja sve veći rizik, jer proruski blok u parlamentu raste sa svakim izborima", rekao je Goran Georgiev, viši analitičar u Centru za proučavanje demokratije u Sofiji. "Naredni izbori mogli bi biti još jedan korak u tom pravcu."

Kampanju u zemlji prate masovni antikorupcijski protesti koji su srušili još jednu vladu, a Radev i njegova stranka obećavaju da će osloboditi biznis od politike i reformisati pravosuđe.

Bugarska je ostvarila značajan napredak od ulaska u EU 2007. godine. Životni standard, meren potrošnjom po stanovniku prilagođenom cenama, gotovo je izjednačen sa Mađarskom. Zemlja od 6,4 miliona stanovnika uvela je evro 1. januara, uprkos Radevljevom pokušaju da to odloži referendumom.

Radevljeva popularnost dolazi u trenutku kada se zemlja već godinama bori sa političkom blokadom. Bivši dugogodišnji premijer Bojko Borisov i dalje vodi najveću stranku i mogao bi završiti drugi na izborima. Međutim, poslednji izbori nisu uspeli da donesu stabilnu koaliciju, a izlaznost birača je u padu.

Bloomberg

Ako pobedi, ključno pitanje za Evropu biće šta sledi. Mnogi Radevljevi pristalice vide ga kao alternativu političkom mejnstrimu. Georgi Abrashev, penzioner, među onima je koji su skeptični prema aktuelnim liderima EU, posebno prema predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Leyen.

On takođe želi bliže odnose Bugarske sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom i ruskim Vladimirom Putinom, slično kao što to radi Mađarska. Radev je ranije hvalio Orbana kao lidera i 2023. ga pozvao u Sofiju.

"Previše je slušanja Fon der Leyen", rekao je Abrashev (81) u prepunom društvenom centru u Samokovu, neposredno pre nego što je Radev ušao da se obrati pristalicama. "On će moći da održi veze i sa Trumpom i sa Putinom, i obezbediće nam jeftin gas i naftu iz Rusije."

Bloomberg

Radev je nakon Orbanovog poraza ublažio ton. U utorak je poručio pristalicama da su "mađarski izbori pokazali da nijedna vlada ne može da se odupre masovnoj volji naroda" i pozvao ih da izađu na glasanje.

Godine neuspešnih pokušaja borbe protiv korupcije stvorile su duboko nepoverenje u javnosti i među političkim partijama.

Iako je članstvo u EU pomoglo Bugarskoj da smanji jaz u bogatstvu, zemlja i dalje zauzima najniža mesta po vladavini prava i slobodi medija. Veze između političara, kriminala i pravosuđa dovele su do brojnih istraga bez epiloga.

Problem je i dezinformacija. Prošlog meseca, prelazna vlada Bugarske aktivirala je EU sistem brze reakcije radi zaštite izbora. Izveštaji ukazuju da se informativni prostor već manipuliše u velikim razmerama.

Radev je kritikovao vlast, nazivajući to "kampanjom protiv predstojećih izbora", upozoravajući da samo građani Bugarske treba da odlučuju o ishodu.

"Oni koji su nam ispraznili džepove sada posežu za našim demokratskim slobodama", rekao je u Samokovu. "Znaju da će biti poraženi, pa pokušavaju da diskredituju izbore."

Ako ne bude većine, zemlja bi mogla ponovo na izbore kasnije tokom godine. Radev je isključio saradnju sa svojim glavnim rivalima, dok bi potencijalni partneri mogli biti socijalisti i neke manje stranke.

"Radev je general, verujem mu", rekao je Abrashev. "Svi pre njega su samo krali i ništa nisu radili. Ako dobije većinu, imamo šansu."