Bivši predsednik Rumen Radev, koji se protivi sankcijama protiv Rusije i vojnoj pomoći Ukrajini, proglasio je ubedljivu pobedu na izborima u Bugarskoj i obećao da će okrenuti novu stranicu posle godina političkog zastoja i korupcije.
Na osmim opštim izborima u zemlji od 2021. godine, Radevova stranka Progresivna Bugarska ide ka apsolutnoj većini sa 129 mesta u parlamentu od ukupno 240, prema projekciji istraživačke agencije Alpha Research. Radev je na putu da osvoji 44 odsto glasova, što ga stavlja 30 odsto ispred najbližeg rivala, bivšeg premijera Boyka Borissova, koji je priznao poraz.
"Progresivna Bugarska pobeđuje nedvosmisleno", rekao je Radev (62) novinarima u Sofiji nakon objavljivanja projekcija. "Ovo je pobeda nade nad nepoverenjem. Ovo je pobeda slobode nad strahom. I konačno, ovo je pobeda, ako smem da kažem, morala."
Radev, najpopularniji političar u zemlji, povukao se sa funkcije šefa države u januaru kako bi ušao u izbornu trku, nakon što je novi talas demonstracija oborio krhku koaliciju koju je predvodila Borissovljeva stranka GERB. Obećavajući borbu protiv, kako je naveo, korumpirane elite oličene u Borissovu, pridobio je podršku širom političkog spektra obećanjima da će očistiti bugarsko pravosuđe, povećati prihode radničke klase i graditi mostove sa Kremljom.
Obraćajući se novinarima kasno u nedelju, istakao je da Evropska unija mora da se fokusira na konkurentnost kako bi zaustavila slabljenje svojih industrija, a da bi to postigla, mora da obezbedi jeftine izvore energije, što je jasan nagoveštaj ka Rusiji.
"Ono što je Evropi sada potrebno jeste kritičko razmišljanje, pragmatično delovanje i rezultati, posebno izgradnja nove bezbednosne arhitekture i obnova industrijske moći i konkurentnosti", rekao je nakon objavljivanja projekcija. "To će biti glavni doprinos Bugarske njenoj evropskoj misiji."
Nakon poraza Viktora Orbána u Mađarskoj nedelju dana ranije, Kremlj je izgubio svog najvažnijeg saveznika unutar EU, i nije jasno da li bi Radev bio spreman da pokuša da pomeri fokus politike EU ka Moskvi. On je takođe rekao da želi da ojača EU i NATO.
Bivši general ratnog vazduhoplovstva, koji se školovao u SAD, uspeo je da vrati razočarane birače na birališta nakon godina gotovo rekordno niske izlaznosti. Izlaznost u nedelju procenjuje se na 51 odsto, u poređenju sa 38 odsto na poslednjim izborima u oktobru 2024.
Najsiromašnija članica Evropske unije nalazi se u političkom zastoju još od antikorupcijskih protesta pre pet godina koji su okončali dominaciju Borissova u politici zemlje. Njegova stranka je na drugom mestu sa oko 14 odsto glasova i 40 mandata.
Trećeplasirana partija je proevropski, antikorupcijski savez koji bi trebalo da osvoji oko 12 odsto glasova i 36 mesta. Radev je često kritikovao ovaj savez zbog podrške Borissovljevim vladama, ali je tokom kampanje ostavio otvorenu mogućnost koalicije s njima.
U svakom slučaju, verovatno će mu biti potrebna njihova podrška za prvu veliku inicijativu nakon preuzimanja vlasti. Novoizabrani premijer planira da imenuje nove članove sudskog saveta, koji kontroliše unapređenja sudija i tužilaca. Za to će mu biti potrebna dvotrećinska većina od 160 glasova.
Bloomberg
"Moramo početi obnavljanjem pravde", rekao je u nedelju ujutru.
Pokret za prava i slobode, koji predvodi Delyan Peevski pod američkim sankcijama, trebalo bi da osvoji oko 7,7 odsto glasova i 23 mesta. Radev je tokom kampanje nastupao protiv njegovog dugotrajnog uticaja na vlast u Bugarskoj i odbacio mogućnost saveza s njegovom partijom.
Preporod, radikalna nacionalistička partija koja se zalaže za izlazak Bugarske iz NATO-a, očekuje oko 4,3 odsto glasova i 12 mesta. Iako je ranije bila izolovana u parlamentu, potencijalno bi mogla da postigne dogovor sa Radevom.
Socijalisti, još jedan mogući saveznik Radeva, nisu uspeli da pređu cenzus od četiri odsto za ulazak u parlament, osvojivši 3,4 odsto glasova.
.webp){kind=icon}
