Da li će Mađarska uvesti evro? Čeka je dug put posle Orbana

Novi lider Mađarske postavio je usvajanje evra kao jedan od svojih glavnih prioriteta, što bi predstavljalo najveće proširenje bloka jedinstvene valute od kada se Grčka pridružila 2001. godine.

Međutim, iako je ubedljiva izborna pobeda Petera Magyara 12. aprila omogućila mandat za "demontažu" samoproklamovanog neliberalnog sistema njegovog prethodnika, proći će neko vreme pre nego što zemlja počne da ubira pune koristi od ulaska u evrozonu. Proces obično traje nekoliko godina, jer kandidati rade na ispunjavanju kriterijuma koji se odnose na kontrolu javnih finansija i inflacije. Nasleđe odlazećeg premijera Viktora Orbana, koji je vladao 16 godina, uključuje spor ekonomski rast, što dodatno otežava smanjenje budžetskog deficita Mađarske.

Ipak, optimizam povodom novog proevropskog kursa Mađarske dao je forinti najbolju nedelju od 2009. godine nakon Magyarove pobede. Investitori su impresionirani brzinom kojom novo rukovodstvo sprovodi agendu uvođenja evra.

Šta Magyar planira u vezi sa pristupanjem evru

Magyar kaže da je utvrđivanje pravca ka usvajanju valute deo "resetovanja" odnosa sa Briselom, nakon što je Orban bio dugotrajan problem za EU.

Iako će precizan vremenski okvir zavisiti od procene ekonomije, Andras Karman - koji je imenovan za ministra finansija - kaže da Mađarska planira da stvori uslove za uvođenje evra najkasnije do 2030. godine. Prema istraživanju Eurobarometra iz 2025, tri četvrtine stanovništva podržava prelazak na zajedničku valutu, ali samo petina smatra da je zemlja spremna za to. Velika većina takođe veruje da je zemlji članstvo u EU donelo ukupne koristi.

Poboljšanje odnosa između Magyarove vlade i centralne banke takođe bi trebalo da olakša proces. Iako je guverner banke Mihaly Varga godinama bio Orbanov ministar finansija, sada deli stavove sa Magyarom o prednostima uvođenja evra.

Bloomberg

 

Koje uslove Mađarska mora da ispuni

Zemlje koje žele da uvedu evro moraju najpre ispuniti kriterijume EU u vezi sa dugom, budžetskim deficitom i inflacijom. Procene Evropske komisije (EK) i Evropske centralne banke (ECB) iz 2024. pokazale su da Mađarska ne ispunjava mnoge od tih uslova.

Iako ima jedan od najvećih budžetskih deficita u EU, deblokiranje sredstava iz Brisela moglo bi pomoći fiskalnom prilagođavanju. Kada je reč o inflaciji, koja je često bila znatno iznad proseka evrozone, centralna banka bi morala da snizi cilj sa tri na dva odsto, koliko iznosi cilj ECB. Takođe će biti potrebne izmene pravnog okvira, jer je ECB ukazala na nedostatke u vezi s autonomijom centralne banke. Još jedan važan uslov je stabilan devizni kurs najmanje dve godine u "čekaonici" evrozone, poznatoj kao ERM II.

Koliko bi proces mogao da traje

Trajanje značajno varira. Slovenija je uvela evro 2007. godine, samo tri godine nakon ulaska u EU, dok je Hrvatskoj bilo potrebno deset godina od pristupanja 2013. godine. Bugarska je do prelaska na evro ove godine čekala gotovo dve decenije.

Banka Amerike smatra da je cilj ispunjavanja kriterijuma do 2030. godine (kada je kraj Magyarovog parlamentarnog mandata) realističan. "Politička agenda je jasno postavljena, a činjenica da brzo napreduju ukazuje na snažnu posvećenost", rekla je u intervjuu ekonomistkinja Banke Amerike Mai Doan. Taj vremenski okvir mogao bi učiniti završetak prelaska na evro ključnim pitanjem za birače na sledećim izborima.

 

Koji su rizici uvođenja evra u Mađarskoj

Ukoliko bi Mađarska upala u finansijske poteškoće, to bi moglo imati nesrazmerno veliki uticaj na širu evrozonu, kao što se desilo kada je kriza budžeta u Grčkoj pokrenula dužničku krizu u evrozoni u periodu oko 2010. godine.

Ako bi se Mađarska ponovo okrenula nacionalizmu, a Orban se vratio na vlast na narednim izborima, to bi moglo dovesti do novog sukoba sa Briselom ili bi moglo poljuljati poverenje investitora. S druge strane, članstvo u evrozoni moglo bi olakšati upravljanje finansijskom krizom, jer bi zemlja imala pristup mehanizmima razvijenim nakon dužničke krize, uključujući hitnu likvidnost ECB i fond za spasavanje evrozone.

Šta evropski zvaničnici kažu o planovima Mađarske

Predsednica ECB Christine Lagarde izjavila je da je "oduševljena" što Magyar gleda na evro "veoma pozitivno". Iako nije direktno govorila o pristupanju evrozoni, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen signalizirala je da će Brisel biti spreman partner, ipak, navodeći da "ima mnogo posla, jer se Mađarska tek vraća na evropski put".

Bloomberg

 

Koje bi zemlje mogle da se pridruže Mađarskoj

Nekoliko članica EU koje su odlagale uvođenje evra ponovo razmatra tu opciju. Članstvo u evrozoni generalno povećava atraktivnost za investicije i daje veću težinu u donošenju evropskih odluka.

Švedska ministarka finansija Elisabeth Svantesson ponovo je otvorila raspravu obećanjem da će, ukoliko vlada bude ponovo izabrana, sprovesti analizu prednosti i mana. Poslanici iz više stranaka pokazuju interesovanje, želeći da dodatno povežu Švedsku sa saveznicima u svetlu tenzija sa Rusijom i SAD.

Rumunija je takođe opet pokrenula ovu debatu, pri čemu i predsednik Nicusor Dan i guverner centralne banke Mugur Isarescu smatraju da bi evro bio dobar "stabilizacioni okvir" u politički nestabilnim vremenima. Plan je više puta odlagan zbog ekonomskih neravnoteža, uključujući veliki budžetski deficit i visoku inflaciju.

Članice EU bi, međutim, mogla da pretekne Crna Gora, koja planira da se pridruži Uniji do 2028. godine. Ona već koristi evro od 2002, u pokušaju da obezbedi stabilnost nakon turbulentnog perioda posle raspada Jugoslavije.

"Formalni kriterijumi su važni", rekao je guverner centralne banke Bugarske Dimitar Radev. "Ali ono što je zaista važno jeste da li su institucije spremne."