Kako Srbija može da stvori stabilno tržište mleka

Poljoprivrednici u Srbiji protestuju nezadovoljni položajem proizvođača mleka i merama državne politike. Zahtevaju obustavu uvoza svih poljoprivrednih proizvoda dok se tržište ne stabilizuje, kao i da se viškovi koje trenutno imaju otkupe u robne rezerve, a traže i rešenje za otkup mleka, odnosno da otkupljivači preuzimaju sve količine. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što znači da se obavezala se da će uskladiti poljoprivrednu politiku sa politikom evropske zajednice, između ostalog, i otvaranje tržišta za proizvode iz EU.

Izdvajanja za poljoprivredu u budžetu za 2026. godinu iznose 136,5 milijardi dinara, na šta treba dodati još 11 milijardi dinara koje će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akcize na gorivo.

"Agrarni budžet Srbije je na istorijskom maksimumu i dodeljuju se subvencije, ali ozbiljnu agrarnu politiku ne čine samo subvencije i davanja", kaže za Bloomberg Adria TV agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Ministarstvo poljoprivrede dalo je predloge rešenja, poput uvođenja zaštitnih taksi na uvoz mleka u prahu iz Evropske unije, ali dogovora zasad nema. "Apsolutno je nerealno i neostvarivo da se zabrani uvoz, naročito u uslovima gde je država ograničena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju." Kako dodaje, "opšti odgovor Evropske komisije ne daje nadu da će se ostvariti ono što poljoprivrednici traže, jer oni traže opštu kontrolu tržišta uvoza, a Srbija sa EU dogovara kontrolu uvoza mleka u prahu i tvrdih sireva". "Čini mi se da će poljoprivrednici ostati nezadovoljni i da će se protesti nastaviti", smatra Galetin. 

 

 

Podsetimo, proizvođači mleka u Srbiji ponovili su danas da očekuju uvođenje prelevmana (zaštitna carina) na sireve i mleko u prahu, nakon konsultacije ministra poljoprivrede Dragana Glamočića sa predstavnicima Evropske komisije (EK).

"Prelevmani bi trebalo da ograniče uvoz mleka u prahu i sireva, ali zavisi koliko će to opterećenje iznositi i za koji period će važiti", rekao je za Betu predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Mikica Majstorović. Dodao je da se blokade na putevima u centralnoj Srbiji, Mačvi, Stigu i delovima Vojvodine nastavljaju dok Ministarstvo poljoprivrede ne ponudi rešenje za krizu.

Vlasnik farme u Bresnici kod Čačka, Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije, rekao je da su stočari tog udruženja tražili uvođenje prelevmana još pre mesec dana i da očekuje da se za nekoliko meseci stanje na tržištu mleka i mlečnih proizvoda stabilizuje.

"Ako se uvedu prelevmani na kačkavalje edamer i gauda biće povučene zalihe tih sireva iz mlekara u trgovine, koje će, verovatno morati da smanje cene. Do sada nije bilo problema sa belim sirevima i kajmakom, tražnja za tim proizvodima postoji", rekao je Trajković za agenciju Beta.

Istakao je da Srbija ima manjak mleka, a da je problem nastao zbog prevelikog uvoza polutvrdih, jeftinih sireva koji u EU koštaju od 3,2 do 3,5 evra po kilogramu.

Dodao je da je u decembru 2024. godine uvezeno sira "gauda" 316 tona, a u istom mesecu 2025. godine 597 tona, što je zagušilo prodaju domaćih sireva.

 

 

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je optimista, posle razgovora sa predstavnicima EK od kojih je zatražio da odobre uvođenje te carinske zaštite na mleko u prahu i sireve edamer i gauda kako bi se smanjio uvoz i zaštitila domaća proizvodnja. Odobrenje EK je neophodno zbog toga što je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008, čime je omogućila slobodno tržište za uvoz roba iz tih zemalja. Glamočić očekuje da, posle konsultacije sa EK, odgovor dobije sutra. 

Stanje na tržištu mleka

Zanimljivo je da u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, objavljenom prošle godine, stoji i jedna poprilično oštra ocena o stanju na tržištu hrane na koju se gotovo niko u državi nije ni osvrnuo. Reč je o tržištu mleka, "koje karakteriše izrazito disperzan sektor primarne proizvodnje mleka (veliki broj malih proizvođača) i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka". Kako se dalje navodi, "rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade".

"Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit", navodi se u analizi RZS. "Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači. Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi."U  tom tekstu  je navedeno da su marže na dugotrajno mleko u proseku 12,8 osto  na sveže mleko 14,5 odsto na jogurt 17,5 odsto, na kiselo mleko 25,4 odsto, na pavlaku 16,6 odsto, a na maslac 33,6 odsto. U toj istoj analizi se navodi i da je marža na puter kod pojedinih trgovaca veća od 70 odsto.

Ono što se vidi u rafovima u trgovinama je samo posledica, a uzrok poskupljenja je dublji i nalazi se duž lanca prerade. Za otklanjanje ovog problema potrebne su sistemske, a ne administrativne i jednokratne mere.

Ako seljaci prodaju litar mleka po ceni od 30 do 50 dinara, kako to da na kraju za potrošače maslac košta do 330,52 dinara.Iz ovoga se jasno vidi da primarni proizvođači mleka u Srbiji nisu oni koji na tržištu "skidaju kajmak".

Prema podacima Privredne komore Srbije prošle godine je uvezeno 47.000 tona mleka i proizvoda od mleka u vrednosti 143,8 miliona evra. Izvezeno je iz Srbije 56.835 tona u iznosu 100,5 miliona evra, što je nešto više nego 2024. godine kada je u inostranstvu prodato 55.000 tona mleka, u iznosu od 97,7 miliona evra, dok je 2024. godine uvezeno 64.000 tone u vrednosti od 162,8 miliona evra.

Inače je ukupno proizvedeno 1,31 milijarda litara sirovog mleka u 2024. godini (oko 800 miliona litara je ušlo u preradne kapacitete).

 

 

Osim trenutnih izazova sa otkupom mleka, ovo tržište suočava se sa dugoročnim, strukturnim problemima, kao što je smanjenje stočnog fonda. Pre četiri godine, Srbija se tako suočila sa nestašicama mleka, a trgovinski lanci su se okrenuli uvozu pakovanog dugotrajnog mleka iz Češke i Poljske.

Galetin podseća da kontinuitet otkupa "nije uređen" u Srbiji. Kako podseća, dok Evropska unija ima sredstva da finansijski interveniše kada mlekare odustanu od otkupa sirovog mleka, Srbija "nema takve kapacitete". "Bojim se da bi, ako se to ne reši, moglo da dovede do toga da mnogi mali proizvođači mleka zatvore vrata. 

Srbija trenutno priprema novu Strategiju razvoja poljoprivrede, koja će važiti do 2034. godine. "Strategija predviđa da će se forsirati gazdinstva koja imaju i primarnu ratarsku proizvodnju i stočarstvo, dakle jedan mali, zaokružen sistem, u okviru istog gazdinstva", kaže Galetin. Kako dodaje, radiće se na ustanovljavanju "proizvođačkih lanaca, u kojem bi se smanjio broj posrednika", što bi moglo da doprinese "ublažavanju" pojedinih izazova.