Protesti poljoprivrednika otkrivaju strukturnu slabost tržišta mleka u Srbiji

Poljoprivrednici koji od 11. februara protestuju nezadovoljni stanjem na tržištu mleka i merama državne politike, u sredu su dodatno radikalizovali protest organizujući potpunu blokadu više desetina puteva u Srbiji. Resorno ministarstvo je najavilo više mera koje treba da poboljšaju stanje, pre svega na tržištu mleka, i razgovore sa Evropskom komisijom. Osim uvoza iz Evropske unije i cikličnih promena, tržište mleka u Srbiji se suočava sa višegodišnjim, strukturnim problemima, kao tržište sa velikim brojem malih proizvođača i malim brojem velikih prerađivača koji dominiraju tržištem.

Poljoprivrednici bi u sredu, kako je najavljeno, trebalo da blokiraju oko 80 magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva u različitim delovima Srbije. Između ostalog, u totalnoj blokadi će 24 sata biti Ibarska magistrala u selu Mrčajevci kod Čačka, koja je pod blokadom od početka protesta.

Poljoprivrednici su izneli četiri zahteva, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo nekoliko mera kako bi poboljšala prilike na tržištu.

 Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić u sredu je izjavio da očekuje pozitivan odgovor Evropske komisije na predlog da Srbija uvede prelevmane (zaštitne takse) na uvoz mleka u prahu i nekih sireva. On  je na današnjem onlajn sastanku sa predstavnicima EK razgovarao o uvođenju prelevmana, kao meri zaštite domaće proizvodnje mleka.
Prema njegovim rečima tražena je saglasnost za uvođenje prelevmana samo za mleko u prahu i za neke sireve, tipa domaćeg kačkavalja, kao što su gauda i edamer.

"Optimista sam da će nam pomoći u ovoj situaciji. Očekujem od EK da nam pruži ruku, to su male količine, ja sam tražio samo oročene prelevmane", kazao je Glamočić.
 

Koji su zahtevi poljoprivrednika

Poljoprivrednici traže da se obustavi uvoz svih poljoprivrednih proizvoda i omogući otkup viškova za robne rezerve radi stabilizacije tržišta. Traže i da se tržište drugačije reguliše, odnosno da se posle stabilizacije cena, uvedu kvote, obavezne inspekcijske kontrole i laboratorijske analize na graničnim prelazima.

Oni traže da se obnovi otkup mleka za proizvođače kojima je obustavljen otkup i da otkupljivači imaju obavezu da preuzmu sve količine. Zahtevaju i da se svi koji su svojim delovanjem uništavali poljoprivrednu proizvodnju i ugrozili egzistenciju poljoprivrednika, pozovu na odgovornost.

Te zahteve su izneli na sastanku održanom 17. februara, nedelju dana od početka protesta, u Ministarstvu poljoprivrede.  Pregovori su završeni bez dogovora i poljoprivrednici su otišli sa sastanka nezadovoljni ishodom. Oni su zatim odbili da se ponovo sastanu sa ministrom, navodeći da nisu zadovoljni njegovom odnosom prema njima i njihovim zahtevima. Za naredni sastanak koj je održan u petak sa grupom udruženja poljoprivrednika, poljoprivrednici koji protestuju su rekli da na njemu nije bilo njihovih predstavnika.

Pored radikalizacije protesta, najavili su da prekidaju komunikaciju sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem zbog, kako su naveli, niza njegovih netačnih i uvredljivih izjava o poljoprivrednicima, javila je Beta.

Šta je uradilo Ministarstvo poljoprivrede

S obzirom na to da se uvoz ne može obustaviti, resorno ministarstvo je donelo nekoliko odluka u pokušaju da odgovori na situaciju u poljoprivredi. Glamočić je rekao u utorak da je Ministarstvo već ispunilo četiri od šest obećanja koja su data poljoprivrednicima na sastanku održanom u petak. Prvo obećanje odnosilo se na ukidanje prelevmana za prasad do kraja godine, drugo na uvođenje prelevmana na mleko u prahu, treće na izmenu sertifikata za uvoz mesa iz Španije zbog pojave afričke kuge svinja kod divljih svinja u toj zemlji, a četvrto na konsultacije sa Evropskom komisijom u sredu.

Ministarstvo je najavilo i uvođenje oznake "100 odsto iz Srbije", kako bi jasno bili označeni domaći proizvodi, i da pokreće sistemsko uređivanje odnosa između proizvođača i otkupljivača. Najavilo je da će biti uvedeni obavezni pisani ugovori pre isporuke poljoprivrednih proizvoda, sa precizno definisanim uslovima, rokovima plaćanja i mehanizmom formiranja cene. Za nepoštovanje ugovornih obaveza predviđene su značajne novčane kazne, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Lidl otkupljuje mleko 

Kompanija Lidl Srbija je saopštila u sredu da je pokrenula otkup velikih količina mleka od domaćih proizvođača, kako bi pružila dodatnu podršku srpskim poljoprivrednicima i lokalnoj mlekarskoj industriji.

U saradnji sa dugogodišnjim partnerom, Mlekarom Ub, Lidl će u narednim nedeljama otkupiti oko milion litara mleka od domaćih farmera.
Otkupljeno mleko će se prerađivati u UHT (dugotrajno) mleko i plasirati na police širom Srbije pod prepoznatljivim brendom Pilos.
"Izuzetno smo zahvalni kompaniji Lidl Srbija na brzoj reakciji i podršci domaćim proizvođačima mleka. Već godinama uspešno sarađujemo sa Lidlom, a ovakvi potezi potvrđuju da zajedno gradimo stabilan i održiv sistem snabdevanja u kojem domaće mleko ostaje u domaćim pogonima i stiže do potrošača širom Srbije", kazali su u Mlekari Ub. Ta mlekara svakodnevno otkupljuje mleko od 840 kooperanata.

Kompanija Imlek u utorak je saopštila da će nastaviti da otkupljuje ukupne količine sirovog mleka od farmera sa kojima ima poslovnu saradnju i pozvala je potrošače da daju prednost proizvodima domaćih mlekara.

"Od samog početka nastanka tržišnih poremećaja, koji traju više od godinu dana, kompanija je pokazala odgovornost i solidarnost prema domaćim proizvođačima, nastavljajući redovan otkup ne samo od svojih dugogodišnjih partnera, već i od farmera kojima su druge mlekare obustavile ili otkazale saradnju, odnosno od proizvođača koji nisu direktni dobavljači kompanije", navodi se u kompanijskom saopštenju povodom situacije u mlečnoj industriji Srbije, u kojoj se mlekare suočavaju sa viškovima sirovog mleka i otežanim plasmanom.

Koje su odlike tržišta mleka u Srbiji

Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

 

 

Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trudiće se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoje profite. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači, zaključak je istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2024. godine u kome su analizirane trgovačke i proizvođačke marže u prehrambenoj industriji u nameri da se ustanovi zbog čega je hrana u Srbiji toliko skupa.

.

 

Ova analiza je urađena u trenutku kada je inflacija bila u zenitu, a mleko i sir su tokom cele godine bili na vrhu liste namirnica koje su podgrevale inflaciju i u jednom trenutku zbog poskupljenja mlečnih proizvoda za oko 25 odsto potrošači su kaznili industriju prerade mleka, kojoj je proizvodnja u to vreme opala oko osam odsto. Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto.

Na kraju se to preliva na krajnje potrošače, dok se povećanje u ceni ne odražava na otkupnu cenu sirovog mleka, rekli su ranije analitičari Bloomberg Adrije, ukazujući na sistemske probleme. Oni se rekli da osim otkupnim cenama, malim proizvođačima može pomoći kroz subvencije poput jeftinijeg kreditiranja investicija, uplate novca, povoljnijeg najma državnog zemljišta i slično.

Na tržište utiču i ciklične promene, poput perioda teljenja, ali i smanjenje stočnog fonda u Srbiji. Pre četiri godine Srbija se tako suočila sa nestašicama mleka. Tada su dominantni igrači poput Imleka kupovali velike količine sirovog mleka od niza proizvođača po preferencijalnim cenama, a mali i srednji proizvođači su teško dolazili do sirovog mleka. Trgovinski lanci u Srbiji morali su da se okrenu ka uvozu pakovanog dugotrajnog mleka iz Češke i Poljske. 

U Srbiji dominantan položaj ima Imlek, koji je povodom situacije u mlekarstvu saopštio u utorak da će nastaviti da otkupljuje ukupne količine sirovog mleka od svojih farmera i pozvao građane da kupuju proizvode domaćih proizvođača.

Pre četiri godine, pokazatelj EBITDA marža kompanije Imlek bila je dvostruko veća od kompanija u Hrvatskoj i Sloveniji, koje imaju najveći udeo na svojim tržištima, rekao je tada Ilija Nešić, analitičar Bloomberg Adrije.