Iako je Narodna banka Srbije (NBS) povećala svoju referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena od aprila, prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsku štednju povećana je za jedan odsto, ukazujući na to da je čak i onima kojima je želja da štede u banci uprkos inflaciji, ta štednja u dinarima malo isplativa.
Centralne banke sada već mesecima pokušavaju da nateraju stanovništvo da štedi kako bi uklonile višak novca iz opticaja koji je uzrokovao ogromnu inflaciju, u kombinaciji sa energetskom krizom u Evropi.
"Daljim zaoštravanjem monetarne politike realno je očekivati da će se nastaviti rast kamatnih stopa na depozite stanovništva", rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Prošlo vreme pumpanja novca u sistem
Rast kamatnih stopa imaće negativan uticaj na fondove privatnog kapitala, upozorava Damjan Stojanović.
24.08.2022
Kreditiranje u regionu dostiglo vrhunac, banke postaju opreznije
Jaka kreditna aktivnost u regionu će ovih meseci verovatno dostići vrhunac, te će u narednih godinu dana tendencija rasta kreditiranja krenuti da usporava.
24.08.2022
NBS očekuje pik inflacije u septembru od 14 odsto
Narodna banka Srbije i dalje očekuje pad inflacije ove godine, ali i manji rast bruto domaćeg proizvoda sledeće.
17.08.2022
Štednja u dinarima za jednu deceniju skočila skoro pet puta
Dinarska štednja u poslednjih 10 godina povećena je gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara.
15.08.2022
Zbog dugogodišnjih niskih kamatnih stopa, kako u evrozoni, tako i u Srbiji, kamate na štednju bile su niske ne bi li se podstakao rast kroz jeftine kredite. Do promene je došlo posle pandemijskih programa i u jeku povećanja cene energenata zbog rata u Ukrajini.
Od juna 2012. godine do juna 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsku štednju stanovništva smanjena je za 6,96 procentnih poena, na 2,98 odsto. Istovremeno, pad je zabeležen i kod kamatne stope na štednju u evrima, koja je u smanjena za 2,75 procentnih poena, na 1,36 odsto.
Vasić je naveo i da su brojni razlozi zbog kojih nije predvidivo reći koliki će rast kamata biti i kada bi se mogao očekivati.
"Kojom dinamikom i u kom procentu, nezahvalno je prognozirati, pre svega zbog nepredvidivih dešavanja izazvanih svetskim poremećajima na tržištu energenata, hrane i strateških sirovina, i to u zemljama koje predstavljaju vodeće ekonomije sveta", dodao je Vasić.
Situacija sa štednjom u evrima je drugačija. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u istom periodu, prosečna ponderisana kamatna stopa na štednju u evrima porasla je za 0,5 odsto. U aprilu je Evropska centralna banka još uvek držala svoju referentnu kamatnu stopu na nuli, a u julu je povećana na 0,5 odsto.
Prema podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja je u poslednjih 10 godina povećena skoro pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara.
Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.
Uz inflaciju koja međugodišnje u julu iznosi 12,8 odsto, jasno je da su štediše u dinarima, uz ovako niske kamate, i te kako u gubitku.