Jaka kreditna aktivnost u regionu će ovih meseci verovatno dostići vrhunac, te će u narednih godinu dana tendencija rasta kreditiranja krenuti da usporava, zaključak je istraživanja analitičkog tima Bloomberg Adrije.
Analitičari razloge za usporavanje stope rasta u narednoj godini vide u anketama koje pokazuju da su banke opreznije prilikom odobravanje kredita privredi i stanovništvu jer predviđaju da će globalno usporavanje uticati i na firme i na domaćinstva.
Takođe, tražnja za kreditima se smanjuje u skladu sa opštim usporavanjem privredne aktivnosti i recesijom koja se nazire u narednih 18 meseci. Globalni rast je smanjen, kao i odvažnost u investicijama zbog geopolitičkih tenzija i inflacije koja pogađa potrošnju preduzeća i stanovništva.
Još jedan razlog za usporavanje rasta je povećanje kamatnih stopa zbog borbe protiv inflacije i opšte averzije prema riziku, što poskupljuje zaduživanje. Analitičari naglašavaju da banke obnavljaju generisanje kredita sa promenljivim kamatnim stopama, dok bi klijenti više voleli fiksne kamatne stope i samim tim su suočeni sa manje atraktivnim uslovima zaduživanja.
Analitičari su zaključili da je kreditna aktivnost u regionu bila jaka u provom polugodištu kada je dostigla jednocifrenu međugodišnju stopu rasta. Njihovo istraživanje pokazuje da je Srbija zabeležila najveći rast zaduživanja (53 odsto) ako se posmatra period od kraja 2015. godine, kao i da je značajan rast kredita prisutan svuda, sem u Hrvatskoj.
Avgustovski izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS) takođe pokazuje da je kreditna aktivnost na međugodišnjem nivou u Srbiji u drugom kvartalu ove godine nastavila da raste. U junu bila je veća za 13,1 odsto, pri čemu je rast kredita privredi iznosio 15,8 odsto, a stanovništvu 9,8 odsto.
"Posmatrajući podatke iz juna 2022, najveće povećanje vidimo u Severnoj Makedoniji - 10 odsto međugodišnje. Značajna aktivnost u segmentu kredita se takođe vidi u Srbiji i Hrvatskoj - i to 7,1 odsto i 6,4 odsto", navode analitičari.
Ako se uporede ukupna kreditna aktivnost i BDP, u većini država došlo je do stagnacije, a pad je uočljiv jedino u Hrvatskoj, gde je taj odnos smanjen sa 80 na 69 odsto ukupnog iznosa kreditiranja prema ukupnom BDP. Analitičari naglašavaju da trendove u Hrvatskoj treba posmatrati kao približavanje tendencijama u širem regionu.
S druge strane, tokom višegodišnjeg perioda, analitičari navode da postoji potencijal konvergencije odnosa kredita i BDP našeg regiona prema nivoima u zapadnoj EU, gde su navedeni pokazatelji viši (Nemačka 83 odsto, Austrija 92 odsto, Francuska i Španija iznad 100 odsto), imajući u vidu veći privredni razvoj.
"Odnos kredita i BDP u regionu kreće se između 55-70 odsto i očigledno odražava realnost trenutnih ekonomskih aktivnosti. Drugim rečima, povećanje odnosa kredita i BDP-a zahtevalo bi snažan ekonomski rast ili pojačano približavanje razvijenim zemljama zapadne EU", stoji u istraživanju.
U distribuciji između preduzeća i stanovništva, udeo u kreditiranju se povećao u korist stanovništva.
Istorijski gledano, korporacije su činile najveći deo, ali je došlo do smanjenja u poslednjih 10 godina zbog strožih pravila za odobravanje kredita u bankama. Takođe, korporativni sektor pokušava da optimizuje korišćenje duga, smatraju analitičari.
U poslednjoj deceniji zabeležen je rast udela stambenih kredita u ukupnim kreditima u svim zemljama regije osim u Srbiji, gde je taj broj pao sa 47 na 39 odsto.
Taj rast se može objasniti rastom cena nekretnina, nižim kamatnim stopama, realnim rastom plata i poboljšanjem potrošačkog raspoloženja u godinama van pandemije kovida.
Kamatne stope na kredite građanima u proseku su padale u gotovo svim zemljama (za BiH nema podataka), a sada variraju od 3,27 odsto u Sloveniji do 6,82 odsto u Srbiji. Pre deset godina iznosi su bili otprilike dvostruko veći.
.webp){kind=icon}
