Raste rizik od nemira, socijalna davanja izazov za Srbiju

Rizik od građanskih nemira raste širom sveta dok se razvijene zemlje i tržišta u razvoju podjednako bore sa rastućom inflacijom i prevratima pogoršanim ruskom invazijom na Ukrajinu, navodi se u izveštaju Verisk Maplecrofta.

Od 198 zemalja praćenih u Indeksu građanskih nemira, 101 je pokazala rastući rizik u trećem kvartalu 2022. godine, prema istraživanju koje je prikupila ova obaveštajna firma. To je najveće povećanje od kada je rangiranje razvijeno 2016. godine, pokazalo je istraživanje.

Potencijal za nemire raste širom Evrope, koja se priprema za dugu zimu energetskih poremećaja zbog rata u Ukrajini - kao i u zemljama u razvoju, gde su skokovi cena osnovnih osnovnih namirnica izazvali zabrinutost zbog globalne krize s hranom. Pretnja će rasti u narednim mesecima, kažu istraživači.

Naročito u razvijenim zemljama, građanski nemiri mogu imati oblik demonstracija i radničkih štrajkova sa potencijalom da pokidaju društvena tkiva nacija.

Bloomberg

 

"Ovo su značajni događaji u smislu ometanja svakodnevnog života", rekla je u intervjuu Jimena Blanco, glavna analitičarka kompanije Verisk Maplecroft. Na tržištima u razvoju, najgori scenariji mogu uključivati "nerede, pljačku, čak i pokušaje rušenja vlade", rekla je ona.

Globalna inflacija će se verovatno zadržati mesecima, bez izgleda da se vrati na nivoe pre dvostrukih šokova pandemije kovida 19 i rata u Ukrajini - čak i ako se inflacija potrošačkih cena donekle smanji u drugoj polovini.

Kada su u pitanju građanski nemiri, dok su istraživači Veriska predvideli povećanje rizika u 2020. godini, skok koji je pokazalo istraživanje bio je daleko gori od prvobitno predviđenog, navodi se u izveštaju. Nivoi inflacije znače da je skoro polovina zemalja u indeksu kategorisana pod "visoki" ili "ekstremni" nivo rizika.

Sve veći potencijal nemira verovatno će se rešiti samo bitnijnim smanjenjem cena hrane i energije, pokazuje izveštaj. Ali vreme je takođe faktor, posebno u Evropi, gde bi hladna grejna sezona pogoršala energetsku krizu na kontinentu.

Bogate nacije, kao što je Nemačka, gde su se izgledi za nestašicu energije pretvorili u sve veće račune za gas i struju, pokazuju porast. Čak i Švajcarska, gde je inflacija na najvišem nivou u poslednje tri decenije, a zvaničnici upozoravaju na zadržavanje visokih cena, zabeležila je rast nemira, pokazalo je istraživanje.

Vruće tačke postoje među zemljama u razvoju, uključuju Šri Lanku, gde su rasprostranjeni protesti zbog nestašice goriva i lošeg upravljanja srušili vladu ove godine, dok zemlja pregovara o spasavanju sa MMF-om. Alžir, gde je prihod od gasa sprečio smanjenje potrošnje, pokazao je najveći potencijal rizika u narednih šest meseci, kažu istraživači.

Mnoge nacije koje su mogle da podrže svoje ekonomije kroz pandemiju sada se bore da održe socijalnu potrošnju. Među njima su Egipat, Bolivija, Filipini, Srbija, Zimbabve i Bosna i Hercegovina.

Indeks je izveden iz niza anketa koje procenjuju faktore kao što su inflacija, mehanizmi za prevazilaženje sukoba i uticaj nemira.