Srbija je, zajedno sa ostalim zemljama Evropske unije (EU), duboko pogođena krizom koju je izazavao rat u Ukrajini. Sve zemlje vrtoglavo idu ka recesiji, dižući kamatne stope koje dodatno opterećuju i privredu i stanovništvo, a sve da bi pokušale da obuzdaju inflaciju. Zasad, prva povećanja stopa centralnih banaka ne daju neke vidljive rezultate. Naprotiv, oni koji su kasnili sa monetarnim odgovorom na sve veći problem izazvan ratom u Ukrajini, ne uspevaju da smire inflatorne pritiske. Ali ni oni koji su krenuli na vreme u obračun. Srbija je, prema mišeljenju, nekim ekonomistima kasnila, a u međuvremenu se rat u Ukrajini ne smiruje. Naprotiv, i ta borba se produbljuje.
Ove zime, za razliku od zemalja članica EU, koje su uspele da namaknu koliko-toliko rezerve i skladišta energetima, Srbija je u većem problem nego njeni najveći ekonomski partneri. Zbog, sada već može da se kaže, totalnog kolapsa energetskog sistema koji je izazvan lošim odlukama i upravljanjem najvećim energetskim preduzećem Elektroprivreda Srbije (EPS), zemlja je primorana da uveze energente do kraja ove zimske sezone vredne 3,5 milijarde evra.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Okvirno, Srbija bi, ako se stvari na tržištu ne budu dodatno komplikovale, morala da namakne oko šest milijardi evra.
Neki ekonomisti upozoravaju da će taj iznos verovatno biti i premašena, ukoliko zima bude hladnija i duža.
Ako se pogleda bruto domaći proizvod Srbije iz prošle godine, koji je bio na sedam odsto, odnosno 53,3 milijarde evra, udeo predviđenih davanja za uvoz energenata iznosio bi 6,5 odsto. U ovoj godini se prognozira rast BDP-a od 3,5 do 4,5 odsto, prema podacima NBS.
Devizne rezerve zemlje za sada dobro stoje, ali pitanje je da li će pritisci na dinar da se nastave usled kupovina energenata, zbog jačanja dolara i krize na tržištu hartija od vrednosti.
Kao što je to u Srbiji i ranije bio slučaj u sličnim situacijama, zemlja poseže za zaduživanjem kod međunarodnih kreditora, ranije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ili Svetskom bankom i drugima, ali i za prodajom javnih preduzeća. U međuvremenu je dobijen kredit u visini od jedne milijarde dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, što će zakrpiti rupu jednim delom.
"U sklopu biranja između dva zla, manje zlo je zaduživati se, sada dok nije krenuo talas novi agresivnijeg povećanja stopa, nego ići na varijantu prodaje preduzeća, jer je to jednokratan priliv. To smo već videli i iskusili u prošlosti", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u izjavi za Bloomberg Adriju.
I guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u junu ove godine je na konferenciji za štampu izrekla preporuku za građane - "štedite ako imate odakle".
Postoji mogućnost i da se Srbija odluči da izda korporativne obveznice za kompanije u vlasništu, ali prema rečima analitičara, situacija nije uopšte povoljna, a MMF je prošle nedelje pozvao EU da rekonstruiše svoj fiskalni okvir usled visokog duga i rastućih kamatnih stopa, rekavši da su reforme ključne za izbegavanje dužničke krize koja bi „mogla da ugrozi i samu EU“.
"Situacija za zemlje u razvoju na svetskim tržištima obveznica nije povoljna s obzirom na rastuće bezrizične stope, tako da bismo mogli da vidimo izvesnu dekompresiju suverenih spredova", rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments CEE. On je ranije i rekao da Srbija više nije outperformer, odnosno da ne stoji tako dobro.
I ranije je bilo pokušaja da se kompanije u vlasništvu države zaduže na tržištu hartija od vrednosti, ali najavljeno zaduženje sredinom ove godine za do pola milijarde evra emisijom korporativnih obveznica na nekoj od evropskih berzi od strane Telekom Srbija je odloženo i "vreme planirane emisije obveznica zavisi od stabilnosti tržišta, na koju utiče rat u Ukrajini", rekli su ranije iz ovog javnog preduzeća.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima prošle nedelje da očekuje da bude dogovoren stendbaj aranžman sa MMF-om.
Kod velikih međunarodnih kreditora država može da proba da se zaduži, ali je stvar "pregovaračke moći države" pod kojim uslovima će dobiti kredite od ovih institucija.
"Problem je što će ti uslovi biti jako nepovoljni, ne zbog toga što su fokusirani da Srbiji daju loše uslove, već zbog svega što sam vam naveo. Nemam iluziju da će beg kapitala biti najveći sa tržišta zemalja u razvoju, jer će u ovoj geopolitičkoj situaciji svi tražiti sigurnost, a jedna od sigurnih luka je poznata iz istorije i zove se američki dolar i švajcarski franak. Nema tu iluzija, pregovaračke moći će zavisiti od tima eksperata koji će stati ispred međunarodnih kreditora", navodi Đukić.
Prema njegovom mišljenju, činjenica je da Srbija nema mnogo izbora, ali i da treba odbaciti apsolutno prodaju EPS-a ili Telekoma.
Ministarstvo rudarstva i energetike i ranije je jasno iskazivalo stav da EPS ostaje 100 odsto u vlasništvu države, a da je prioritet da to preduzeće posluje efikasnije i da brže gradi nove energetske kapacitete kako bi moglo da zadovolji potrebe pre svega domaćeg tržišta, ali i da bude konkurentno u regionalnim okvirima, rekli su iz ministarstva energetike za Bloomberg Adiju prošle nedelje u pisanim odgovorima.
Prema rečima ekonomskih analitičara, dobro je što je fiskalni deficit konsolidovan i što je 0,5 odsto BDP-a i dobro je što je javni dug smanjen kada je udeo u BDP-u u pitanju na 53,2 dosto.
"Moram kao ekonomista da podvučem jednu činjenicu koja može da bude opasna - sve ove cifre su bazirane na fiksnom deviznom kursu. Taj fiksni kurs je jako opasan u ekonomiji jer stvara privid da se može živeti na mnogo višem nivou nego što proističe iz faktora produktivnosti proizvodnje, uređenosti institucija i svega ostalog. Lepo je povećati cifre, BDP-a i smanjenje javnog duga, ali to je rizično jer ako zbog enormne nestabilnosti u svetu izazvane ratom dođe do toga da strani investitori obustave ono što se zove ulaganja u hartije državne od vrednosti, eto nam loma na tržištu, jer enormna tražanja za devizama bi ispumpala devizne rezerve. Ja kao ekonomista ne bih voleo da vidim takav scenario", objašnjava Đukić za Bloomberg Adriju.
.webp){kind=icon}
