S obzrom na to da je usporavanje srpske ekonomije bilo najavljeno i očekivano, nije mnogo iznenadio podatak u ponedeljak da je BDP rastao skromnih 1,1 odsto u trećem kvartalu, pošto je u prva dva zabeležio snažniji rast od 4,4 odsto, odnosno 3,9 odsto. Ono što je iznenadilo analitičare i ekonomiste je ipak veće usporavanje od očekivanog.
"S obzirom na poslednje dostupne visokofrekventne pokazatelje za industrijsku proizvodnju, zatim realnu potrošnju u maloprodaji te robnu razmenu, ne začuđuje (preliminaran) podatak da je BDP Srbije u trećem kvartalu 2022. usporio svoj međugodišnji rast na +1,1 odsto (s +3,9 odsto u drugom kvartalu 2022)", mišljenje je tima analitičara Bloomberg Adrije.
Konsultant Slavko Carić ocenio je da slabiji rast BDP-a u trećem kvartalu ne iznenađuje jer imamo globalno usporavanje, a ovi rezultati su u vezi i sa lošom hidrološkim i poljoprivrednim rezultatima.
"Srbija je poslednjih godina bila izvoznik struje i poljoprivrednih proizvoda i to se ove godine usporilo. Te efekte vidimo u trećem kvaratalu. Dok god je rast privrede, možemo da budemo zadovoljni", rekao je Carić za Bloomberg Adria TV.
Prema podacima analitičkog tima Bloomberg Adria, ali i drugih ekonomista i institucija, ovo je najslabija stopa rasta BDP-a od 2001, ako isključimo svetsku finansijsku krizu i usporavanja zbog pandemije virusa kovid 19.
"Iako detaljni podaci nisu izašli, možemo proceniti kako je lična potrošnja bitno uticala na smanjenje godišnjeg rasta BDP-a u trećem kvartalu (s obzirom na njen dominantni uticaj u ukupnoj ekonomiji), usled usporavanja realne potrošnje u maloprodaji u istom kvartalu u odnosu na kvartal pre (s oko +6.2 odsto u drugom kvartalu na +4.9 odsto u trećem kvartalu), dok je znatan doprinos ukupnom usporavanju rasta BDP-a takođe poguran od naglog smanjenja godišnjeg rasta robnog izvoza (s +24.9 odsto u drugom kvartalu 2022 na +5.5 odsto u trećem kvartalu ove godine)", navodi tim analitičara.
Prema procenama međunarodnih institucija, rast privrede za ovu godinu u Srbiji se kreće od tri do 3,5 odsto, a sve su procene revidirane nadole ranije ove godine. Rejting agencija Standard and Poor’s i Fitch očekuju usporavanje srpske ekonomije na tri odsto, Moody's 3,2 odsto, Svetska banka takođe 3,2 odsto, dok Srbiji ekonomisti u EBRD-u predviđaju rast od po 3,3 odsto.
"Istovremeno, nepovoljno je delovala i činjenica da je industrijska proizvodnja ušla na negativnu teritoriju u trećem kvartalu (-0,6 odsto), zabeleživši prvo godišnje smanjenje još od drugog kvartala 2020", navode analitičari Bloomberg Adria.
Kako dodaju, njihova procena je da će 2022. godina završiti s rastom BDP-a od malo ispod tri odsto, dok bi se u 2023. rast spustio na +1,3 odsto, prvenstveno usled pogoršanih kretanja pokazatelja lične potrošnje i izvoza, pri čemu će prvi biti pod snažnim uticajem inflatornih pritisaka, a poslednji bitno redukovane inostrane potražnje.
Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP, telo Vlade Srbije, ocenio je da bi, prema predviđanjima, tekuća godina trebalo da bude završena rastom BDP od 3,5 odsto. I Međunarodni monetarni fond (MMF), sa kojim Srbija vodi pregovore o stendbaj aranžamanu, očekuje rast od 3,5 odsto.
Povodom razgovora predstavnika srpske vlasti o novom aranžmanu sa MMF, Carić je kazao da je niži rast BDP-a samo još jedan tas na vagi u prilog novog aranžmana.
"Glavni razlog zasto je Srbija krenula u razgovore sa MMF je taj što vidimo da će doći do nekog globalnog usporavanja ekonomske aktivnosti uz visoku inflaciju pa zemlje imaju sve veće probleme da se zadužuju i da vraćaju dug. Da bi to izokrenuli, bilo bi dobro da Srbija ima stendbaj aranžaman koji znači da, ukoliko bi nam falilo novca da servisiramo obaveze, imamo od koga da pozajmimo", navodi Carić za Bloomberg Adria TV.
.webp){kind=icon}
