Branimir Jovanović: Problem u 2024. neće biti inflacija, već servisiranje duga

U godini za nama glavna reč je bila inflacija, a Srbija je uz podizanja kamatnih stopa od ukupno 550 baznih poena ipak uspela da izbegne recesiju. Pored toga, javni dug je i dalje na relativno niskom nivou, a devizne rezerve su rekordno visoke.

Međutim, iako je rast cena krenuo da usporava, on je i dalje višestruko viši od inflacije u evrozoni, SAD, pa čak i u državama u regionu. Kakva je bila 2023. i šta nas čeka u ovoj godini svoje prognoze za Bloomberg Adriju izneo je Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

- Inflacija je već u novembru usporila na cilj NBS za kraj godine. Kako mislite da će se rast cena kretati ubuduće?

Ja bih ipak rekao da brojevi za novembar nisu tako dobri jer je inflacija pala na samo osam odsto. Ako se uporedi ta stopa ne samo sa Evropskom unijom, već i zemljama u region, ona je bar dva ili tri puta viša od ostalih zemalja.

Verovatno samo Mađarska i Turska imaju višu inflaciju u Evropi, a priča svakako nije previše pozitivna. Osim ukupne međugodišnje inflacije, zanimljivo je da je mesečna inflacija u novembru iznosila 0,5 odsto što je na godišnjem nivou ravno stopi od šest odsto, što je još uvek prilično visoka stopa.

- Izgleda kao da je dezinflacija bila samo jedan bljesak?

Tako je. Ako se pogledaju poslednje dve godine, može se videti da je mesečna stopa inflacije bila negativna samo jednom, u julu, i tad su vlasti izjavile da je to pokazatelj da je inflacija pod kontrolom, i da neće više rasti.

Nakon toga, mesečna stopa inflacije je u proseku 0,4 ili 0,5 odsto. Priča sa inflacijom, dakle, uopšte nije gotova, već bih pre rekao da je prilično zabrinjavajuća.

Depositphotos

- Svaki put kada razgovaramo kažete da je struktura inflacije osnovno pitanje. Pa kakva je ona sada?

Jako je važno pitanje jer samo tako možemo da shvatimo odakle dolazi ta inflacija. Stara priča o cenama hrane i dalje stoji, ali gubi pomalo značaj.

Ako pogledamo kategorije indeksa inflacije, najveći porast beleže cene energenata, pre svega struje. Struja je imala rast od oko 13 odsto i to zbog toga što je Vlada povećala cenu struje drugi put u 2023. To je glavni razlog zašto Srbija trenutno ima višu inflaciju od svih iz regiona i većine Evrope.

Cene električne energije i prirodnog gasa na inflaciju utiču direktno, jer ulaze u obračunsku korpu, ali i indirektno jer povećavaju cene svih ostalih proizvodnih inputa.

- Vlada je postepeno ukidala zamrznute cene nekih proizvoda, ali je vrlo brzo počela sa akcijom "Bolja cena". Kakav je uticaj te dve odluke?

Vlada je početkom prošle godine počela da odmrzava cene, i nije to uradila na najbolji način. Prerano je to počela da radi, firme su to iskoristile, podigli su cene više nego što je to bilo potrebno, i cene su skočile.

Pokazalo se i da akcija "Bolja cena" nije dala rezultate jer i nakon uvođenja cene nisu pale. Cene su nastavile da rastu, ali je taj rast verovatno manji nego što bi bio da nije uvedena. Poenta je da mera ne može smanjiti cene, ona može samo usporiti inflaciju, i to je vrlo važno imati na umu.

- Kako će se onda kretati inflacija u 2024. godini?

Srbija će u 2023. imati inflaciju od oko 12 odsto, i to je sad već izvesno. Za ovu godinu mi prognoziramo inflaciju od oko pet odsto i verovatnoća da se taj scenario i ostvari je visoka. Pozitivan faktor je taj što inflacija pada svuda.

Nažalost, čini se da je inflacija u Srbiji nešto drugačija priča i da ne zavisi toliko od globalne inflacije već pre svega od domaćih faktora. Rizici za našu projekciju od pet odsto su simetrični, što znači da su šanse da ona bude nešto manja ili nešto viša jednake.

- U kakav to položaj stavlja NBS?

Moje viđenje je da će oni ipak ostaviti stopu nepromenjenom bar još nekoliko meseci. Prvi razlog je što je inflacija još uvek visoka. I kada bude na gornjoj granici raspona NBS, to je i dalje daleko od konvencionalne inflacije od dva do tri odsto.

Drugi razlog zašto NBS neće smanjiti kamatu je to što to još uvek ne rade velike centralne banke, prvenstveno Fed i ECB. Govori se o tome, ali se ne radi ništa konkretno.

- Da li postoji šansa da NBS zaoštri monetarnu politiku drugim merama? I kada će krenuti u popuštanje?

Nisam siguran da bi to moglo da se desi jer je narativ svugde u svetu da se popušta monetarna politika, a ne da se zateže. Pitanje nije da li će biti zatezanja ili pooštravanja bilo kakvih mera, nego da li će biti popuštanja i kada će ona doći. Možda će biti nekih olakšavanja nekih drugih mera.

Svakako mislim da to neće biti uskoro jer je Srbija dosta drugačija od ostalih zemalja. Sve banke govore da bi kamatne stope mogle da krenu u smanjivanje stopa juna ili jula, ali ja mislim da bi to mogao biti april ili maj. Narodna banka će pratiti njih i ne verujem da će pre Feda ili ECB krenuti da smanjuje kamatne stope.

Sa druge strane, na finansijskim tržištima bi, u slučaju preuranjenog smanjenja, moglo da dođe do odliva kapitala, što NBS svakako ne bi želela. Stanje svakako nije tako loše, devizne rezerve su dobre, i to je pozitivna stvar.

- Šta mislite o kursu dinara prema evru, da li tu možemo da očekujemo neko odstupanje od dosadašnjih praksi?

Moguće je, ali te promene neće biti velike. Smanjenju inflacije bi mogla da doprinese i eventualna odluka NBS da dopusti da dinar malo aprecira. Čini se da to rade trenutno u nekoj meri, evro je na nivou od oko 117,15 dinara, a bio je 117,3 pre par meseci. U poslednjih godinu dana se pokazalo da zemlje koje imaju aprecijaciju domaće valute, poput Albanije, imaju nižu stopu inflacije.

To jeste mač sa dve oštrice, jer uvećavate kupovnu moć stanovništva, ali aprecijacija ne ide naruku izvoznicima. Pitanje je kako naći ravnotežu, ali mislim da to može da bude jedna od mera NBS. Možda dinar neće otići na 110, ali bi kurs mogao da bude oko 116,5 dinara po evru.

- Često govorite da je inflacija dobra jer "jede" javni dug? Šta će se promeniti u godini pred nama?

Priča sa javnim dugom je u poslednjim godinama bila uglavnom pozitivna jer se on zbog inflacije smanjivao širom sveta. To da inflacija "jede" dugove je poznati postulat ekonomije. Međutim, to će se promeniti jer više međunarodnih institucija priča o tome da će javni dug postati problem u budućnosti.

Pozitivan efekat inflacije će nestati, a kamatne stope će ostati visoke. Možda neće ostati ovako visoke, ali neće pasti na nulu kao pre nekoliko godina.

Biće sve teže servisirati javni dug, a obveznice će se emitovati uz više kamate. To praktično znači da će države imati sve manje para za socijalna davanja, zdravstvo, ili obrazovanje, jer će sve više novca odlaziti na kamate.

Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca. U svakom slučaju će javni dug rasti u narednim godinama, ali će rasti malo.

Ovo nije slučaj samo u Srbiji nego i u svetu, pa se tako već priča o mogućnosti uvođenju novih poreza (na bogatstvo ili finansijske transakcije, ili da se poveća korporativni porez). Lično ne smatram da je ova vlast spremna na tako nešto jer je njihova ekonomska filozofija poprilično neoliberalna, ali je nešto što treba imati u vidu jer se o tome priča u nekim drugim zemljama.