Inflacija pala na osam odsto, ispunjene prognoze NBS

Rast potrošačkih cena u novembru je usporio na osam odsto, i tako već u jedanaestom mesecu došao na nivo koji je za kraj godine najavljivala Narodna banka Srbije. S druge strane, to je i dalje višestruko iznad rasta cena u evrozoni ili Sjedinjenim Američkim Državama, gde su se indeksi približili ciljanim nivoima centralnih banaka.

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,1 odsto), Odeća i obuća (1,2 odsto), Restorani i hoteli (1,1 odsto),  Alkoholna pića i duvan (1,0 odsto), Zdravlje (0,9 odsto), Obrazovanje (0,4 odsto), Rekreacija i kultura (0,2 odsto) i  Hrana i bezalkoholna pića (0,1 odsto). Pad cena zabeležen je u grupama Transport (-1,4 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (-0,4 odsto) i Komunikacije (-0,2 odsto)", navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

 

 

Inflacija je na mesečnom nivou iznosila 0,5 odsto, a glavni faktori su ponovo bili hrana i energija. Narodna banka Srbije je prošle nedelje odlučila da referentnu kamatnu stopu ostavi na 6,5 odsto, a u saoštenju objavljenom nakon odluke piše da Izvršni odbor sada očekuje da inflacija do kraja godine uspori “na oko ili ispod osam odsto”.

NBS očekuje da će se inflacija u okvire cilja (od 1,5 do 4,5 odsto) vratiti sredinom naredne godine, a da bi krajem godine trebalo da iznosi oko tri procenta.

Pored ukupne inflacije, usporila je i bazna. Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, međugodišnje posmatrano, rasle su za sedam odsto, dok je njihov mesečni rast (0,4 odsto) bio rezultat najviše sezonskih poskupljenja obuće i odeće, kao i pojedinih usluga, rekli su iz NBS u odvojenom izveštaju.

Put ka cilju sada teži

I Evropska centralna banka (ECB), i Federalne rezerve SAD upozorili su da bi put ka ciljanoj inflaciji mogao biti teži nego što se predviđa, i da ne treba preterano slaviti.

Predsednik Feda iz Ričmonda Thomas Barkin rekao je da nije ubeđen da se inflacija nalazi na jasnom putu ka cilju od dva odsto uprkos "stvarnom napretku" u obuzdavanju cenovnih pritisaka poslednjih meseci.

Sličnu poruku poslao je i predsednik Feda Jerome Powell, koji je početkom decembra rekao da bi Fed mogao i da pooštri monetarnu politiku ako inflacija krene da ubrzava.

U Srbiji se takođe još ne može govoriti o smanjenju troškova zaduživanja, smatraju analitičari. Marina Petrov Savić, viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije, kaže da vidimo da iščezavaju efekti eksternih pritisaka na cene, ali dodaje da inflatorni pritisci ostaju prisutni usled povećanja zarada i ekspanzivne fiskalne politike.

Ona dodaje da u 2024. sledi povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija, što će dati vetar u leđa boljoj tražnji, ali i otpornijoj inflaciji.

“Imajući u vidu i dalje visoku inflaciju, smatramo da će centralna banka jako oprezno pristupiti ulasku u fazu smanjenja kamatnih stopa kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena. Stope inflacije će ući u targetirani raspon centralne banke od 1,5 do 4,5 odsto tek sredinom 2024. godine, pa prva smanjenja očekujemo u drugoj polovini godine”, zaključuje analitičarka.

Analitičari Bloomberg Adrije u svom poslednjem kvartalnom izveštaju predviđaju da će inflacija (koju oni računaju po HICP metodologiji) u 2023. u proseku iznositi 12,2 odsto (za pola procentnog poena više nego u 2022), a da će u 2024. usporiti na 4,7 odsto.

(Dopunjeno detaljima iz izveštaja NBS u petom pasusu.)