Inflacija u Srbiji usporila najviše u poslednjih 10 godina

Rast cena u Srbiji u oktobru je pao za 1,7 procentnih poena, što je najveći mesečni pad međugodišnje stope još od 2013. godine, kada je rast cena ovako usporio baš između septembra i oktobra.

Stopa inflacije u oktobru je iznosila 8,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku u ponedeljak, ali sama objava podatka o ukupnoj inflaciji nije došla kao veliko iznenađenje jer je taj podatak ministar finansija Siniša Mali izneo u javnost još pre šest dana. Mesečna inflacija iznosila je 0,3 odsto, pokazuju podaci.

Najveći doprinos je ponovo dala kategorija hrane, ali se rast cena i tamo približio jednocifrenom iznosu (10,3 odsto). Meso je u odnosu na oktobar 2022. godine skuplje za 11,8 odsto, mleko, sir i jaja za 9,4, dok su kafa, bezalkoholna pića i povrće poskupeli za nešto više od 12 procenata.

Četiri kategorije (od 13) u okviru hrane i bezalkoholnih pića zabeležile su mesečni pad cena. Cena gasa je skočila za 20,1 odsto, što je u skladu sa prethodnim najavama o poskupljenjima, dok je drumski prevoz pojeftinio za 2,7 odsto na godišnjem nivou.

Podatak iz oktobra jeste iznenadio analitičare, koji su usporavanje videli kao dokaz da se više akcize na alkoholna pića, duvan i gorivo nisu prelile na potrošačke cene.

"Čak i da vidimo efekte ovih mera u mesecima pred nama, oni neće preokrenuti silazni trend stope inflacije. S druge strane, pad stope inflacije bi zaista mogao da se zbog ovoga uspori", rekao je za Bloomberg Adriju Marcin Sulewski, analitičar kompanije Ipopema Securities. On dodaje da domaća tražnja ostaje slaba i da to ograničava mogućnost kompanija da više troškove preliju na potrošače.

Narodna banka Srbije je nakon objavljivanja izveštaja RZS o inflaciji objavila poseban izveštaj o kretanju cena gde je dodala da je bazna inflacija iznosila 7,3 odsto.

Komentari NBS ukazuju da bi Sulewski mogao da bude u pravu u vezi sa sporijim padom stope inflacije. Oni su rekli da i nove projekcije centralne banke pokazuju da bi inflacija krajem godine mogla da iznosi oko osam odsto, što znači da je drastičnom usporavanju možda došao kraj.

Moguć i preokret, ali neće dugo trajati

Ima i onih koji misle da bi zimski meseci mogli da donesu i kratkotrajnu promenu u kretanju inflacije u Srbiji, a jedan od njih je direktor sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić. Međutim, i on smatra da će inflacija, generalno gledano, nastaviti da usporava.

"Kada pogledate mišljenje analitičara iz Evropske centralne banke (ECB), oni smatraju da, zato što ulazimo u ove nepredvidive zimske mesece zbog oscilacija na tržištu energenata i geopolitike, može se desiti da dođe do blage oscilacije naviše inflacije, ali se njena dugoročna tendencija opadanja svakako nastavlja", rekao je Stanić u intervjuu za Bloomberg Adriju.

Tenzije na Bliskom istoku i meteorološke prilike tokom zimskih meseci uticaće i na kretanje cena, a to su eksterni faktori na koje Srbija i NBS ne mogu da utiču, dodao je Stanić. "Svakako kad govorimo o periodu od sledećih pet ili šest meseci, možemo da očekujemo usporavanje", navodi.

Bloomberg

Dok inflacija jeste ključno pitanje i problem koji nagriza kupovnu moć stanovništva, treba voditi i računa o tome da će privredni oporavak i rast Srbije zavisiti umnogome od evrozone jer sa tim područjem ostvarujemo najveću spoljnotrgovinsku razmenu. Sa jednakom pažnjom treba gledati i na tržište rada, ali i na tržište energenata u ostatku godine, zaključuje Stanić.

NBS završila sa podizanjima

NBS je prošle nedelje odlučila da ne dira referentnu kamatnu stopu, a upravo iz te institucije su ranije govorili da očekuju da se inflacija u decembru nađe na oko osam procenata.

Detaljnije projekcije ćemo dobiti već ove nedelje, kad iz centralne banke budu objavili najnoviji izveštaj o inflaciji, zajedno sa očekivanjima centralnih bankara. Prema poslednjim procenama NBS, inflacija bi u okvire cilja od 1,5 do 4,5 odsto trebalo da se vrati sredinom 2024. godine.

"Zabrinjava visoka inflacija hrane, ali na svetskom nivou cene hrane padaju u odnosu na prethodnu godinu, tako da očekujemo lagano prelivanje i na domaće cene hrane", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković prošle nedelje.

 

 

Sulewski ne očekuje da će NBS morati da dodatno podiže cene zaduživanja. "Izjava posle sastanka iz novembra je pokazala da je izvršni odbor poprilično siguran da će se trend dezinflacije nastaviti i u sledećim mesecim, kako zbog stranih, tako i zbog domaćih faktora", rekao je Sulewski.

"Iako su moje projekcije inflacije nešto pesimističnije od projekcija centralne banke, ne mislim da je ta razlika dovoljna da bi iziskivala još jedan monetarni odgovor. Prvo smanjenje kamatnih stopa očekujem sredinom 2024. godine, kada mislim i da će realna kamatna stopa postati pozitivna", dodao je.

NBS, zbog velikog obima trgovine sa Evropskom unijom, kao i zbog visokog udela kredita indeksiranih u evrima, posebnu pažnju obraća na kretanje inflacije u evrozoni, Tamo je inflacija usporila na 2,9 odsto, što je znatno niže nego u Srbiji, ali isto tako iznad cilja Evropske centralne banke od dva procenta.

Prema poslednjoj anketi koju je među analitičarima sproveo Bloomberg, inflacija u evrozoni će pasti ispod cilja od dva odsto početkom 2025. godine - pre nego što predviđa ECB.

(Dopunjeno detaljima iz izveštaja RZS i NBS i komentarima Bojana Stanića i Marcina Sulewskog.)

- U pisanju teksta pomogla Vesna Damjanić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar