NBS po četvrti put odlučila da ne menja kamatnu stopu

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je četvrti put zaredom da će ostaviti referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, u skladu sa očekivanjima, pošto prognoze već neko vreme ukazuju na opadajući trend inflacije.

Do odluke je došlo posle nastavka popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, i pošto je uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije te je njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike, navode u saopštenju iz NBS. "Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera", dodaju.

Referentna kamatna stopa ostala je na 6,5 odsto, što je nivo iz jula, i najviši nivo od maja 2015. godine. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

"NBS nije iznenadila sa odlukom i objavila je balansiranu poruku," kaže Jakub Kratky, analitičar Generali Investmentsa, za Bloomberg Adriju. "Iako nisu detaljno naveli dalje korake, izgleda kao da je NBS zadovoljna usporavanjem inflacije i poboljšanom ekonomskom rastu."

Iz NBS dalje napominju da je Izvršni odbor imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. U evrozoni potrošačke cene su porasle samo 2,9 odsto u oktobru, što je manje u odnosu na 4,3 odsto iz prethodnog meseca i bolje od prosečne procene ekonomista, koja je iznosila od 3,1 odsto u Bloombergovom istraživanju.

"U uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji", kažu iz NBS.

Ipak, NBS pažljivo prati geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja konflikta na Bliskom istoku, kao i volatilno kretanje svetskih cena sirove nafte i nekih vrsta hrane, koje mogu imati uticaja i na inflaciona očekivanja. Uprkos tome, u odnosu na maksimume dostignute prošle godine, cene primarnih proizvoda su niže i ukoliko se geopolitičke tenzije ne budu dalje zaoštravale, po ovom osnovu ne treba očekivati neki značajniji efekat na globalnu i domaću inflaciju.

"Jače geopolitičke tenzije opravdavaju oprezan pristup," kaže Kratky. "S druge strane, kako se približavaju izbori u Srbiji, može doći i do političkog pritiska. Ipak, potencijalno smanjenje referentne kamatne stope ne bi stvaralo pritisak na dinar, pošto profitira od dolaska investitora dok NBS ima dovoljno deviznih rezervi," dodaje on.

Najnovija odluka došla je pošto je NBS sprovela jednu od najagresivnijih kampanja monetarnog stezanja podigavši kamate za ukupno 550 baznih poena, a jedina pauza u ciklusu podizanja napravljena je u maju.

Ranije ove nedelje, ministar finansija Siniša Mali rekao je da je, prema fleš procenama, inflacija u oktobru bila 8,5 odsto, što je znatno niže od godišnjeg rasta potrošačkih cena od 10,2 odsto iz septembra. Iz NBS u četvrtak su takođe napomenuli da očekuju jednocifrenu inflaciju u oktobru. Inflacija je svoj vrhunac dostigla u martu, kada su potrošačke cene skočile čak 16,2 odsto, a zvanične podatke o inflaciji u oktobru objaviće Republički zavod za statistiku 13. novembra.

Odluka NBS u skladu je sa očekivanjima analitičara Bloomberg Adrije, kao i ankete koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima.

"Na ovonedeljnoj sednici ne očekujemo podizanje kamatne stope od strane centralne banke. Kamatna stopa od 6,5 odsto vrlo verovatno je terminalna stopa pri kojoj je centralna banka odlučila da prikoči s daljom restriktivnošću", kaže analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković pre objave odluke.

(Dopunjeno komentarima analitičara.)