Evropska centralna banka (ECB) na sledećem sastanku smanjiće kamatne stope za 25 baznih poena, smatraju analitičari Bloomberg Adrije, koji za odluku predviđaju još jedno smanjenje od 25 baznih poena.
Nakon toga bi kamatna stopa na depozitne olakšice tako iznosila 3,25 odsto, što je najmanje od juna 2023. godine.
"Inflacija je usidrena i gubi polako primat u odlukama ECB. U septembru smo imali lagani pad na mesečnom nivou od 0,1 odsto, dok je godišnja ukupna stopa inflacije na 1,8 odsto. Sada očekujemo da se ECB više orijentiše na događanja na tržištu rada i stanje ekonomija, posebno industrijskog dela", napisao je viši analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.
Opširnije
Nemačka je u recesiji, a ove godine izgleda neće biti rasta
Analitičari Bloomberga u anketi predviđaju smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,1 odsto u trećem kvartalu.
14.10.2024
Investitori oprezno: Pet rizika koji prete berzi
Ovo je pet najvećih rizika i faktora na koje ulagač mora da obrati pažnju pri određivanju i prilagođavanju svoje strategije ulaganja.
10.10.2024
Kazaks očekuje smanjenje kamata ECB, ali nije optimističan kao tržišta
Davanje preciznijih najava za sledeće sastanke bilo bi kontraproduktivno, kaže Kazaks.
02.10.2024
Inflacija u evrozoni ispod cilja ECB, sada je na potezu centralna banka
Ukupna inflacija usporila je na 1,8 odsto, ali su bazna inflacija i inflacija i dalje visoke.
01.10.2024
Nakon eventualnog smanjenja u oktobru, evropski centralni bankari bi kamate mogli da smanje i u decembru, naročito ako se nastave loša kretanja u industrijskom sektoru, dodaje.
Proizvođački indeks poverenja (PMI) još uvek je svega 45 indeksnih poena, dok je nemački PMI svega 40,6 što, je daleko ispod 50 (smatra se da sektor nazaduje).
"Isto tako, iako je nezaposlenost u evrozoni prilično niska 6,4 odsto, pojedine industrijske kompanije (posebno nemačke) najavile su smanjenje broja zaposlenih poput BASF-a, Thsyennkruppa i Volkswagena, što bi moglo smanjiti pritisak na tržištu rada i smanjiti očekivanja zaposlenih o rastu plata, pa posledično spustiti dodatno pritisak na cene", kaže analitičar.
On dodaje da bi euribor do kraja godine trebalo da nastavi da pada, i da će novu godinu verovatno dočekati na oko tri odsto, što bi moglo da smanji pritisak u delu kreditima sa varijabilnim kamatnim stopama.
Izvadite bazuku, poput Feda
Iako je Evropska centralna banka daleko manje sklona od Federalnih rezervi da iznenađuje tržišta, ima i onih koji zagovaraju odlučniji potez kojim bi ECB mogla da pogura privredu koja posrće.
"Povratak na deflaciju je scenario koji ECB mora da izbegne po svaku cenu. Zato zagovaram smanjenje od 50 baznih poena, nakon čega bi kamatna stopa na depozitne olakšice bila tri odsto", napisao je za Bloomberg Marcus Ashworth.
"Vreme je da se izvadi bazuka kao što je to uradio Fed. Evrozona ne može više da trpi male orkestrirane rezove kamatnih stopa - sve ekonomske lampice svetle crveno", rekao je Ashworth.
Na drugoj strani trenutno izgleda stoji samo slovački centralni bankar Peter Kazimir. On je u Bratislavi prošle nedelje rekao da mnogi pogrešno smatraju da je smanjenje na oktobarskom sastanku izvesno.
"Moram da kažem da nisam skroz ubeđen da bi trebalo da donosimo odluke na osnovu samo jednog dobrog podatka", rekao je Kazimir komentarišući usporavanje inflacije u evrozonu na 1,8 odsto.