Evropa pokušava da izvuče štediše iz banaka i privuče ih na berzu

Toms Kreicbergs radio je na Wall Streetu pre nego što se vratio u rodnu Letoniju, gde piše naučnu fantastiku i bavi se poduhvatom koji je gotovo podjednako maštovit: pokušava da ubedi što više svojih komšija da ulažu na berzi.

Kreicbergs, koji na svom YouTube kanalu o investiranju ima oko 230.000 pretplatnika, nudi i kurseve čija se cena kreće od besplatnih do nekoliko hiljada evra. "U Letoniji jedna osoba zaista može da utiče na stav javnosti prema investiranju", kaže 40-godišnji Kreicbergs, nekadašnji trgovac robama u kompanijama UBS Group AG i Scotiabank.

Za sada, u vreme kada ljudi širom sveta jednim dodirom na pametnom telefonu ulažu u akcije, Evropljani su, prema poslednjem istraživanju domaćinstava koje je sprovela EU, držali manje od 10 odsto svoje finansijske imovine u akcijama koje direktno poseduju. Podaci pokazuju da je taj udeo niži nego u SAD, gde su akcije u direktnom vlasništvu činile oko četvrtine finansijske imovine domaćinstava i neprofitnih organizacija.

 

U velikim i malim zemljama, Evropska unija pokušava da ostvari jedan san: da njene štediše, koje na bankovnim računima drže 11 biliona evra (12,5 biliona dolara), konačno razviju interesovanje za tržišta akcija i obveznica i usmere novac u kompanije širom regiona, podstičući tako i evropski privredni rast i sopstveni prosperitet.

Evropa promoviše nove štedne i investicione račune koji bi građanima omogućili da kupuju akcije, obveznice i fondove za svega 10 evra mesečno. Ideja je da ti računi imaju neki oblik posebnog poreskog tretmana. Mogli bi da budu slični japanskim Nippon Individual Savings Accounts, koji su doveli do rekordnog učešća malih investitora u Japanu, kao i britanskim Self-Invested Personal Pensions i američkim 401(k) računima.

Bloomberg

Jedanaest evropskih zemalja već ima takve račune, dok još sedam, među kojima su Francuska, Portugal i Španija, planira da ih uvede u okviru ove inicijative. Ideja je da oko 70 odsto ulaganja bude usmereno u evropsku imovinu, kako bi ti računi doprineli ekonomskim izgledima regiona.

"To je dugoročan napor da se promeni način na koji Evropa finansira svoju privredu i način na koji Evropljani posmatraju štednju i investiranje", kaže Maria Luís Albuquerque, komesarka EU za finansijske usluge zadužena za sprovođenje ovog plana. "Značajan napredak je već ostvaren, iako se promene neće dogoditi preko noći."

EU je takođe predložila da Evropskom nadzornom organu za hartije od vrednosti i tržišta, poznatom kao ESMA, dodeli veća ovlašćenja. Do 2027. ili 2028. godine taj organ bi nadgledao veliki deo evropskih tržišta kapitala, čineći ih efikasnijim i potencijalno povećavajući poverenje investitora.

Ipak, za svaki korak napred postoji i korak unazad. Holandija je prošle godine predložila porez na ulaganja kojim bi se oporezovalo 36 odsto papirne dobiti na akcije, obveznice i kriptovalute, čak i ako sav novac ostane uložen. Nakon snažnog protivljenja javnosti, vlada je saopštila da će ublažiti njegov uticaj. Letonija je prošle godine povećala porez na kapitalnu dobit od ulaganja i druge imovine sa 20 na 25,5 odsto. Rumunija je u januaru povećala porez na dividende sa 10 na 16 odsto. (U SAD se dugoročna kapitalna dobit oporezuje stopama od nula do 20 odsto, pri čemu stopa raste sa prihodom.)

Jacques de Larosière, bivši guverner francuske centralne banke kome se pripisuje ideja o jedinstvenom evropskom nadzornom telu nakon finansijske krize, kaže da su prava prepreka investiranju bile niske kamatne stope u EU, koje su kapital usmeravale drugde. "Kažemo da želimo jedinstveno tržište", kaže 96-godišnji de Larosière, danas savetnik najveće francuske banke BNP Paribas SA. "To stalno ponavljamo. Muka mi je više od toga. Svi to govore, ali dok jednom rukom to izgovaraju, drugom organizuju izvoz kapitala van regiona."

Letonija bi od inicijative EU mogla da ima više koristi nego većina drugih zemalja. Ima svega 1,9 miliona stanovnika, a njen bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosi 71 odsto proseka EU. Na obali Baltičkog mora, zemlja se na istoku graniči sa Rusijom. U njenim gradovima smenjuju se neugledne stambene zgrade iz sredine 20. veka i impresivna arhitektura u stilu art dekoa i secesije. Letonija je 1990. godine ponovo stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Od tada je zemlja prolazila kroz brojne finansijske krize.

U glavnom gradu Rigi, koji ima gotovo 600.000 stanovnika, Andris Tauriņš se seća kako su njegovi roditelji "više puta izgubili sve" tokom njegovog detinjstva, dok su bili svedoci propasti banaka i valutne krize nakon što je zemlja raskinula veze sa Rusijom. "Problem je psihološke prirode, ljudi ne veruju", kaže Tauriņš, koji radi kao advokat. Ipak, završio je onlajn kurs investiranja koji vodi Kreicbergs, jutjuber i pisac. U svom portfoliju napravio je i neku vrstu jednostavnog indeksa letonskih akcija u koje ulaže.

Letonija ima jednu od najnižih stopa vlasništva nad akcijama među građanima u EU. Domaćinstva samo 1,2 odsto svoje finansijske imovine drže u akcijama, dok 87 odsto drže u bankarskim depozitima, što je drugi najveći udeo u Evropi. Kaspars Peisenieks, nezavisni savetnik za lične finansije i investiranje, kaže da njegovoj zemlji nedostaju "pozitivna iskustva sa berzom koja možete prenositi s generacije na generaciju".

Zemlja je svoj oblik penzionog plana po uzoru na 401(k) počela da uvodi 2001. godine, a do 2025. godine u njemu je bilo prikupljeno 8,8 milijardi evra, odnosno 22 odsto BDP-a, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda. Poznat kao Drugi stub, ovaj sistem treba da dopuni tradicionalne državne penzije zaposlenih, koje penzionerima obezbeđuju fiksne prihode, slično kao Social Security u SAD.

Za razliku od dobrovoljnih 401(k) planova u SAD, letonski sistem zahteva od većine zaposlenih da u njega uplaćuju pet odsto zarade. Kao i u SAD, mogu da biraju između fondova koji ulažu od 100 odsto u akcije do onih koji sav novac ulažu u obveznice. Domaće i međunarodne kompanije, među kojima su Swedbank AB i letonski Indexo, nude aktivno upravljane fondove koji ulažu širom sveta, kao i fondove koji prate indekse. Po odlasku u penziju, za razliku od 401(k) sistema, novac se pretvara u anuitete koji obezbeđuju redovne isplate ili se prebacuje u tradicionalni državni penzioni sistem, što rezultira većim mesečnim primanjima.

Bloomberg

Sama Letonija nema mnogo toga da ponudi ljubiteljima berze. Sporija je od drugih istočnoevropskih zemalja u uvrštavanju udela u državnim kompanijama na berzu. Zemlja takođe nudi ulaganja u državni dug i druge štedne obveznice oslobođena poreza, čime novac odvlači sa tržišta akcija. Glavno tržište akcija Nasdaq Riga, koje već dugo zaostaje za američkim akcijama, ima svega osam kompanija. Uldis Cērps, direktor udruženja Finance Latvia Association, kaže da je zemlji potreban "hrabar politički plan za inicijalne javne ponude akcija".

U izveštaju objavljenom prošle godine, ekonomisti Evropskog mehanizma za stabilnost, osnovanog za rešavanje finansijskih kriza, preporučili su da penzioni fondovi u Letoniji i drugim baltičkim zemljama povećaju mala ulaganja u kompanije koje nisu izlistane na berzi u svojim matičnim zemljama. Cilj je da se podstakne rast tih kompanija i njihov eventualni izlazak na berzu. Takođe su predložili da fondovi kupuju više domaćih akcija kako bi se povećala likvidnost tržišta.

MMF je upozorio da Letonija mora da podstakne razvoj posebnih investicionih računa, a guverner centralne banke Mārtiņš Kazāks prihvatio ih je kao važan instrument. "Privreda bez tržišta kapitala koje dobro funkcioniše poput sportiste je koji se takmiči na niskokaloričnoj dijeti", rekao je u govoru u novembru. "Možda će neko vreme izdržati, ali neće dostići svoj maksimum. Sportista ne može do podijuma samo na piletini."

Posetioci aerodroma u Rigi pronaći će brojne kompanije koje promovišu privlačnost tržišta kapitala. Oglasi za "Banking & Beyond", koje plasira britanska finansijsko-tehnološka kompanija Revolut, promovišu digitalno bankarstvo. Swedbank reklamira trgovanje bez provizije na lokalnoj berzi.

U niskoj poslovnoj zgradi na periferiji Rige, Karīna Kulberga pokušava da promeni stavove, jednog po jednog investitora. Ona je kasnije počela da radi u Swedbanku, pre nego što je prešla u Mintos, letonsku kompaniju koja omogućava onlajn investiranje i čije kancelarije imaju sto za stoni fudbal i vreće za sedenje. Kulberga kaže da je Mintos prodavao frakcione obveznice, koje investitorima omogućavaju da kupe deo pojedinačne hartije od vrednosti i tako ih učine dostupnim ljudima koji raspolažu manjim iznosima za ulaganje.

Kulberga je osnovala onlajn zajednicu od 10.500 investitorki i potencijalnih investitorki na svojoj Instagram stranici SheOwns, gde pokušava da inspiriše i osnaži Letonke da ulažu. Odrasla je uz ženski uzor u finansijama: njena majka je računovođa. Obraćajući se svojoj publici, koju uglavnom čine žene od 25 do 50 godina, kao primer navodi sopstveno iskustvo. "Mogu da budem investitorka kao profesionalka", kaže ona, "kao majka dva tinejdžera koja je posvećena punom radnom vremenu, kao neko ko se istovremeno bavi mnogim drugim stvarima, kao žena." Kulberga već razmišlja o sledećoj generaciji. Njeno dvoje dece ulaže 10 odsto džeparca u akcije. Jedan od njenih omiljenih trenutaka tokom nedelje je nedeljni večernji pregled njihovih portfolija.

Nekoliko kilometara dalje, Bruno Paļeļunas predstavlja ono čemu se Kulberga nada. Ovaj 20-godišnjak studira urbanizam u biblioteci Tehničkog univerziteta u Rigi, gde vodi investicioni klub za studente. Ulaže u Amazon, Teslu, Bank of America i druga poznata američka imena. Kupio je i akcije male austrijske banke Bawag Group AG, čija je vrednost ove godine naglo porasla.

Ipak, Paļeļunas je shvatio da je teško ubediti ljude da investiraju. Nakon što je na početku dobio 50 odgovora, na većini sastanaka njegovog kluba sada se pojavljuje svega pet ili šest članova. Njegovi roditelji i dalje više veruju u svojih pet nekretnina koje izdaju nego u akcije i obveznice, iako se on nada da će uspeti da promeni njihov stav prema akcijama. Pita se da li će Letonci i stanovnici drugih malih zemalja EU biti spremni da izađu iz svoje zone komfora. "Brojeve možete razumeti na bilo kom jeziku, ali mislim da će biti zaista teško ulagati u male kompanije u drugim zemljama o kojima ne znam mnogo", kaže on.

Sedeći u kafiću u poslovnom delu Rige, Boriss Sadrins, koji vodi odeljenje za e-trgovinu kompanije Samsung Electronics Co. u baltičkim zemljama, kaže da je svojevremeno ulagao u domovini, ali je kasnije odustao od toga. Sada ulaže u fondove kojima se trguje na berzi sa drugih tržišta koja su imala bolje rezultate, poput američkog. "Novac je odvojen. Srce je na jednoj strani, novac na drugoj", kaže on. "Sjedinjene Države su najbolje tržište na svetu."

A tu su i oni koji uopšte ne investiraju. Roberts Idelsons, predsednik uprave letonske Signet Bank AS, kaže da plan EU još nije zaživeo u javnosti. "Ako bilo kog našeg klijenta pitamo šta misli o uniji štednje i investicija u Evropi, neće imati pojma o čemu govorimo", kaže on.

Uzmimo za primer Ievu Saušu, Letonku koja samostalno kupuje i prodaje iPhone telefone za život. Svoj novac drži u banci i deli skeptičan stav prethodnih generacija prema berzi: "Verujem da je to poput kockanja. Za rulet stolom neko mora da izgubi, a to nije kuća."

U tekstu pomogao Charlie Wells.

Noonan, sa sedištem u Londonu, prati globalne finansije; Eglītis, sa sedištem u Rigi, prati ekonomiju i vladu.