Trgovinski sporazum EU i SAD na klackalici

Godinu dana otkad su Donald Trump i Ursula von der Leyen u Škotskoj sklopili trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, transatlantski trgovinsko-ekonomski odnosi su i dalje van balansa, klackajući se između pretnje američkim kaznenim carinama i evropskom "trgovinskom bazukom".

Nedavna kazna od 890 miliona evra koju je Evropska komisija zbog nepoštenih poslovnih praksi izrekla američkom tehnološkom gigantu Googleu izazvala je bes Trumpove administracije. Vašington već preti uzvratnim merama i označava kaznu kao stvarni rizik za kontinuiranu transatlantsku stabilnost u trgovinskim pitanjima.

Iako je prošlogodišnji sporazum trebalo da poslovnom svetu s obe strane Atlantika da dozu izvesnosti i sigurnosti, reakcije zvaničnika u Vašingtonu i Briselu ukazuju da su obe strane i dalje i te kako spremne za međusobne trgovinske udarce.

Iskorišćavanje pravnih rupa

Evropska kazna od 890 miliona evra, koju mora da plati Google, kako je saopšteno u Briselu, određena je zbog nepoštenih poslovnih praksi. Konkretno, Komisija je ocenila da je američki tehnološki gigant iskoristio svoju tržišnu dominaciju da bi prekršio propise o konkurenciji putem svog pretraživača i prodavnice aplikacija, Google Play, na štetu svojih konkurenata.

Komentator nemačkog dnevnog lista "Die Sueddeutsche Zeitung" hvali kaznu kao čin evropskog suvereniteta, ističući da Evropska komisija tom kaznom štiti upravo ono što najjače drži Evropu zajedno: jedinstveno tržište.

Bloomberg Evropske kazne kompaniji Google mere se milijardama evra

"Ovo tržište je najveća zona slobodne trgovine na svetu i funkcioniše samo ako sva preduzeća poštuju zakon. Google to očigledno nije učinio", ističe komentator Alexander Muehlauer i dodaje da je zbog toga kazna apsolutno opravdana. "Na kraju, spor će završiti pred evropskim sudom. Tako stvari funkcionišu u EU, uniji naroda, koja, na kraju krajeva, preduzećima nudi nešto što je drugde ugroženo: pravnu sigurnost."

To je za devet godina četvrta kazna Evropske komisije za Google, zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima, izazvavši oštre reakcije američkih zvaničnika.

"Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer pokazuje mišiće i upućuje pretnje nakon što je Brisel izrekao četvrtu kaznu proti Googlea, koje se mere u milijardama evra", ističe komentator italijanskog lista "La Repubblica" Raffaele Ricciardi, dodajući da Greer to označava kao stvarni rizik za kontinuiranu transatlantsku stabilnost u trgovinskim pitanjima. "Još jedan okršaj u borbi u kojoj smo izgubili broj rundi."

S druge strane, sve više evropskih analitičara ističe da su izdanci Silicijumske doline dugo mogli da izbegavaju propise.

Bloomberg

"Kalifornijski IT giganti su u početku iskoristili pravnu rupu koja im je omogućavala da nekažnjeno prošire svoj uticaj. Nisu nužno kršili zakon, ali su zloupotrebljavali odsustvo šerifa i zakona kako bi obuzdali svoje nove aktivnosti. Od Ubera do kompanija za veštačku inteligenciju, preko neobanaka do Airbnb-ja, svi su jurišali napred iako su znali da će se, ako budu uspešni, jednog dana suočiti sa nekim oblikom regulacije", smatra komentator francuskog lista "Les Echos" David Barroux.

"Ali do tada bi bili dovoljno veliki i moćni da bi zakoni osmišljeni da ih obuzdaju takođe delovali kao barijere za ulazak koje bi usporavale konkurenciju. Ali bez obzira na to koliko ste inovativni, i dalje morate da igrate po pravilima."

Američke optužbe

U Vašingtonu, međutim, ne misle tako, najavljujući da su spremni da uzvrate kada EU sprovede svoja digitalna pravila protiv američkih firmi. Predsednik Trump je objavom na Truth Socialu rekao da će SAD pokrenuti istrage o nefer trgovinskim praksama.

"Sjedinjene Američke Države nisu 'kasica' za Evropu, niti ćemo dozvoliti da budu!", napisao je Trump i dodao da će njegova administracija pokrenuti istragu po članu 301 Zakona o trgovini SAD iz 1974. godine, kojim se omogućava saveznoj vladi da se suprotstavi nefer trgovinskim praksama stranih zemalja. "Evropska unija će platiti veoma veliku cenu za ovo nezakonito i veoma neetičko ponašanje, na koje sam ih stalno upozoravao. Pratite nas!"

Bloomberg Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer

To je samo jedna u nizu Trumpovih pretnji minulih godinu dana otkad je postignut sporazum. U decembru prošle godine, Vašington je zapretio listi tehnoloških kompanija iz EU, uključujući Accenture, Siemens i Spotify, ograničenjima ili naknadama ako EU nastavi da reguliše američke velike tehnološke kompanije kroz svoja digitalna pravila.

Trumpovoj administraciji pre svega smetaju Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima (dva značajna dela zakonodavstva EU koji se tiču digitalnog sveta) pa ih tretiraju kao navodno kao netarifne barijere usmerene prevashodno na američke firme.

Spor oko kazne za Google, ali i mogućih kazni za tehnološke kompanije Apple i Meta, mogao bi da ugrozi trgovinski sporazum između SAD i EU, kojim su američke carine na robu iz EU ograničene na 15 odsto, evropske carina na američku robu su ukinute, dok su neslaganja oko digitalne regulative ostala nerešena.

Bloomberg

Evropski parlament i Evropski savet su omogućili Evropskoj komisiji da može da suspenduje sporazum ako SAD ne poštuju gornju granicu od 15 procenata ili ako "podriva pristup ekonomskih operatera Unije tržištu Sjedinjenih Država, diskriminiše ili cilja ekonomske operatere Unije koji nameravaju da posluju ili već posluju u Sjedinjenim Državama".

Novi carinski zidovi

U međuvremenu, zvanični Vašington je uveo novi nivo carina za robu iz osamdesetak zemalja, nastojeći da obnovi svoj "carinski zid" koji je oborila odluka Vrhovnog suda SAD. Trumpova administracija je novim merama za američki uvoz robe iz EU postavile carine od deset odsto zbog navodnih propusta u zabrani uvoza napravljenog prinudnim radom, a u Briselu su odbacili optužbe, ali ujedno najavili da neće reagovati jer je taj iznos i dalje u skladu sa gornjom granicom od 15 procenata ugovorenu prošlogodišnjim trgovinskim sporazumom.

"EU pozitivno primećuje činjenicu da je ovaj ishod u skladu sa carinskim obavezama SAD ugovorenim u okviru Zajedničke izjave EU i SAD", rekla je Olof Gill, zamenica glavnog portparola Evropske komisije.

Uprkos takvoj reakciji, u Briselu su svesni da su u toku dodatne američke istrage, koje se bave navodnim industrijskim prekomernim kapacitetima u Evropi i politikama cena farmaceutskih proizvoda, što znači da bi kumulativne carine na kraju ipak mogle da prekrše ograničenje od 15 procenata.

Bloomberg

Prema oceni šefa dopisnika poljskog javnog servisa TVP Alexa Cadiera, tehnički, ovo su stare carine prepakovane u novu metodu i novo opravdanje – da spreče robu proizvedenu prisilnim radom da uđe na američko tržište.

"Evropska unija ima neke od najstrožih zakona o radu u svetu. EU ima najstrože zakone protiv prisilnog rada i modernog ropstva... svakako više nego SAD", kaže Cadier i dodaje da mnogi evropski zvaničnici smatraju opravdanje Vašingtona "apsurdnim" i veruju da je pravi prioritet administracije jednostavno očuvanje carina pronalaženjem alternativne pravne osnove. "Ono što je jasno iza kulisa jeste da Trumpovu administraciju možda zapravo ne zanima kako će uvesti carine svojim saveznicima i trgovinskim partnerima, sve dok mogu da uvedu te carine."

Međutim, Cadier upozorava da bi svaki pokušaj Vašingtona da uvede dodatne carine pored tog sporazuma mogao "zaista da izazove probleme za odnose između EU i SAD". On ističe da EU ima nekoliko alata za odmazdu na raspolaganju, uključujući takozvani instrument protiv prinude, često nazivan "trgovinskom bazukom" bloka, koji bi mogao da ograniči pristup američkih kompanija evropskim tržištima javnih nabavki.

Osim toga, on upozorava da će obnovljeni ekonomski sukob između Vašingtona i Brisela oslabiti Zapad dok je ruski rat u Ukrajini u petoj godini, dok nestabilnost na Bliskom istoku i dalje traje, a konkurencija sa Kinom se intenzivira.

"Neujedinjeni Zapad je dar za ujedinjeni Istok", ističe Cadier.