Inflacija u evrozoni ispod cilja ECB, sada je na potezu centralna banka

Inflacija u evrozoni je usporila i sada je niža od cilja Evropske centralne banke od dva odsto prvi put od 2021. godine. Ovo ide u prilog onima koji misle da bi kamate mogle da padnu i brže nego što se očekivalo.

Potrošačke cene su u septembru porasle za 1,8 odsto u odnosu na prošli septembar, a međugodišnji rast je u avgustu iznosio 2,2 odsto. Troškovi energije naglo su pali, što je usporilo inflaciju, saopštio je u utorak Eurostat. Bazna inflacija usporila je na 2,7 odsto, a i ukupna i bazna inflacija su onolike koliko su i predviđali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.

Ovaj izveštaj daje argumente ekonomistima koji kažu da ECB mora brzo da relaksira monetarnu politiku kako bi pogurala privredni rast i usporila proces dezinflacije.

Predsednica ECB Christine Lagarde u ponedeljak je nagovestila tu mogućnost, poručivši poslanicima Evropske unije da će zvaničnici uzeti u obzir rast optimizma po pitanju potrošačkih cena prilikom donošenja svoje sledeće odluke 17. oktobra.

Tržišta novca sada misle da su šanse za novo smanjenje ovog meseca 90 odsto. Velike su i šanse da ECB kamate smanji i u decembru ove godine, nakon čega bi stopa na depozitne olakšice trebalo da padne sa trenutnih 3,5 na tri odsto.

ECB je brže monetarno popuštanje počela da uzima u obzir nakon što su istraživanja S&P Globala prošle sedmice nenadano pokazala da je privreda evrozone nazadovala u septembru, uz pad tražnje i slabljenje cenovnih pritisaka.

Bloomberg

 

I podaci iz Nemačke, Francuske i Španije pokazali su da je inflacija usporila na manje od dva odsto, međugodišnje. Međutim, ukupna inflacija verovatno usporava zbog promenljivih cena energenata i verovatno će se ponovo ubrzati do kraja godine. Drugi pokazatelji inflacije i dalje pokazuju rast.

Inflacija usluga - pokazatelj na koji su se zvaničnici usredsredili da bi preciznije odredili jačinu domaćih pritisaka na cene - u septembru je usporila sa 4,1 na četiri odsto.

Rast plata, koji je glavni pokretač cena usluga, dugo je odolevao, ali je počeo da usporava. Glavni ekonomista ECB Philip Lane očekuje da će se taj trend nastaviti kada plate radnika nadomeste gubitak kupovne moći koji je zabeležen poslednjih godina.

Lagarde se osvrnula i na ove probleme tokom obraćanja Evropskom parlamentu, rekavši "da ECB ima razloga da veruje da inflacija usluga takođe počinje da jenjavaju, polako i postepeno".

S druge strane, sve je više zabrinutih za privredni rast - uglavnom zbog sve lošijih projekcija rasta nemačkog proizvodnog sektora. Vlada u Berlinu verovatno će sniziti svoju projekciju ekonomskog rasta za ovu godinu. Prema novim projekcijama, nemačka privreda, koja je u 2023. zabeležila pad, u 2024. će u najboljem slučaju stagnirati.

To je pokvarilo raspoloženje među potrošačima, koji i uprkos sporijoj inflaciji ne žele da počnu da kupuju kao ranije.

Postoje prepreke za nesmetan ekonomski rast pa "još ne mogu da izjavim da je takozvano meko sletanje sigurno", rekao je u utorak šef finske centralne banke Olli Rehn. "Ovo bi trebalo uzeti u obzir u budućem donošenju odluka o monetarnoj politici, bez ugrožavanja stabilnosti cena", dodao je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar