ECB smanjila kamate, inflacija usporila na 1,7 odsto

Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak je po treći put ove godine smanjila kamatne stope, a cene zaduživanja niže će biti za 25 baznih poena.

Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite biće 3,25 odsto, na glavne operacije refinansiranja 3,4 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 3,65 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Kamate su pre jula bile najviše od osnivanja evrozone.

Ova odluka je dobra vest za korisnike stambenih kredita u Srbiji jer su oni indeksirani u evrima. S druge strane, ako se usvoji predlog Narodne banke Srbije (NBS), ova dešavanja ostaće zasad u drugom planu jer bi kamate na stambene kredite bile ograničene do kraja naredne godine.

Podsećamo, ECB je u julu 2022. pokrenula ciklus zaoštravanja monetarne politike kako bi obuzdala inflaciju. Tako je kamatna stopa na depozite do septembra prošle godine podignuta na četiri odsto. Na tom nivou mirovala je sve do juna ove godine, kada je prvi put spuštena na 3,75 odsto.

 

 

Ekonomisti Bloomberga jednoglasno su predvideli da će ECB sniziti kamatne stope po treći put u ovoj godini, nakon što je inflacija nedavno usporila ispod cilja ECB od dva odsto.

Prema poslednjim podacima Eurostata, inflacija u septembru je usporila na 1,7 odsto, što je za 0,1 procentni poen niže od fleš procene. Inflacija u avgustu iznosila je 2,2 odsto.

Iako današnja odluka nije bila neizvesna, ostaje pitanje kako će centralni bankari ECB postupati do kraja godine i u 2025.

Inflacija usluga, na koju su se iz ECB dosad pozivali kada su govorili da je neophodno kamatne stope držati visokim dok inflacioni pritisci ne popuste, sada je nenadano pala na 3,9 odsto.

Ovakvu odluku su očekivali i analitičari Bloomberg Adrije, koji takođe ne očekuju da će ECB ovde stati.

Inflacija, bazna inflacija i inflacija usluga u evrozoni / Bloomberg

"Inflacija je usidrena i gubi polako primat u odlukama ECB. U septembru smo imali lagani pad na mesečnom nivou od 0,1 odsto, dok je godišnja ukupna stopa inflacije na 1,8 odsto. Sada očekujemo da se ECB više orijentiše na događanja na tržištu rada i stanje ekonomija, posebno industrijskog dela", napisao je viši analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković.

Nakon smanjenja u oktobru, evropski centralni bankari bi kamate mogli da smanje i u decembru, naročito ako se nastave loša kretanja u industrijskom sektoru, dodaje.

Proizvođački indeks poverenja (PMI) još uvek je svega 45 indeksnih poena, dok je nemački PMI svega 40,6, što je daleko ispod 50 (smatra se da sektor nazaduje).

"Isto tako, iako je nezaposlenost u evrozoni prilično niska 6,4 odsto, pojedine industrijske kompanije (posebno nemačke) najavile su smanjenje broja zaposlenih poput BASF-a, Thsyennkruppa i Volkswagena, što bi moglo smanjiti pritisak na tržištu rada i smanjiti očekivanja zaposlenih o rastu plata, pa posledično spustiti dodatno pritisak na cene", rekao je analitičar.

On je dodao da bi euribor do kraja godine trebalo da nastavi da pada, i da će novu godinu verovatno dočekati na oko tri odsto, što bi moglo da smanji pritisak u delu kredita sa varijabilnim kamatnim stopama.

Drastičniji koraci

Iako je Evropska centralna banka daleko manje sklona od Federalnih rezervi da iznenađuje tržišta, bilo je i onih koji su zagovarali odlučniji potez kojim bi ECB mogla da pogura privredu koja posrće.

"Povratak na deflaciju je scenario koji ECB mora da izbegne po svaku cenu. Zato zagovaram smanjenje od 50 baznih poena, nakon čega bi kamatna stopa na depozitne olakšice bila tri odsto", napisao je za Bloomberg Marcus Ashworth.

"Vreme je da se izvadi bazuka kao što je to uradio Fed. Evrozona ne može više da trpi male orkestrirane rezove kamatnih stopa - sve ekonomske lampice svetle crveno", rekao je Ashworth.

Na toj strani je od zvaničnika ECB stajao samo slovački centralni bankar Peter Kazimir, i to samo delimično. On je u Bratislavi prošle nedelje rekao da mnogi pogrešno smatraju da je smanjenje na oktobarskom sastanku izvesno.

"Moram da kažem da nisam skroz ubeđen da bi trebalo da donosimo odluke na osnovu samo jednog dobrog podatka", rekao je Kazimir komentarišući usporavanje inflacije u evrozonu na 1,8 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar