Iranski privatni sektor trpi ogromne gubitke zbog rekordno dugog gašenja interneta

Rekordno dugo gašenje interneta u Iranu teško pogađa privatni sektor, a vlasnici firmi i predstavnici industrije upozoravaju da bi moglo dovesti do masovnih otpuštanja i zatvaranja preduzeća.

Islamska Republika uvela je stroga ograničenja pristupa internetu nakon što su Izrael i Sjedinjene Američke Države krajem februara započeli rat protiv te zemlje, nakon što je već prethodnog meseca blokirala pristup mreži tokom protesta širom zemlje. To je pomoglo da se od međunarodne javnosti sakrije nasilno gušenje demonstracija u kojem su hiljade civila izgubile život.

Prekid koji traje duže od 70 dana predstavlja "najduže zabeleženo nacionalno gašenje interneta u povezanom društvu", navodi organizacija NetBlocks, koja procenjuje da su ograničenja iransku ekonomiju koštala više od 2,6 milijardi dolara.

"Talas otkaza, ekonomski šok i recesija kojima sada svedočimo pre svega su posledica digitalne opsade, a ne bombi", rekao je Amir, vlasnik prodavnice odeće u Teheranu koja zapošljava između 50 i 60 ljudi. Zbog osetljivosti teme i straha od reakcije vlasti, nije želeo da otkrije puno ime.

 

Vodeći iranski poslovni dnevnik Donya-e Eqtesad uporedio je štetu sa "tihim zemljotresom" koji paralizuje ekonomiju jednako kao i američki i izraelski vazdušni udari. List procenjuje da je gubitak za iransku ekonomiju veći od četiri kvadriliona rijala, što po tržišnom kursu iznosi gotovo 2,5 milijardi dolara.

"Posledice su ogromne, ne samo za iransku digitalnu ekonomiju već i za širi privredni sektor, uključujući neformalne delatnosti, samostalnu trgovinu i poslovanje van zvaničnih tokova", rekao je u intervjuu Alp Toker, osnivač NetBlocksa.

Iran je već godinama pogođen uzastopnim ekonomskim krizama, otkako je predsednik SAD Donald Trump tokom prvog mandata uveo oštre sankcije kako bi primorao Teheran na ustupke u vezi sa nuklearnom politikom, spoljnom politikom i unutrašnjim pitanjima. Veliki pad vrednosti rijala pokrenuo je nedavne proteste, a gotovo potpuna zabrana interneta dodatno je poremetila svakodnevni život, rad i školovanje, praktično izolovavši populaciju od 90 miliona ljudi, uz prodor pametnih telefona od 134 odsto.

Prošle nedelje Zahra Behrouz Azar, potpredsednica Irana za pitanja žena, upozorila je da blokada nesrazmerno pogađa žene, jer one čine većinu samozaposlenih i vlasnica malih biznisa koje zavise od elektronske trgovine i društvenih mreža.

Visoki predstavnik Trgovinsko-industrijske, rudarske i poljoprivredne komore Irana u Teheranu rekao je da zabrana izaziva "ogroman talas" nezaposlenosti, bez navođenja konkretnih podataka. Predstavnici privrede upozorili su prošlog meseca da prekid interneta iranske kompanije košta između 30 i 40 miliona dolara dnevno.

Amir, vlasnik modne firme, oslanja se na Instagram za prodaju i marketing, a uspeh svog brenda pripisuje upravo toj platformi.

"Uticaj gašenja interneta je ogroman", rekao je. "Gotovo 80 do 90 odsto naših marketinških kanala je ugašeno. Poseta našem sajtu drastično je pala. Instagram nam je bio najvažniji kanal promocije, ali nije aktivan od januarskih protesta."

Dodao je da je čak i slanje promotivnih poruka putem mobilne mreže otežano, dok je sajt njegove kompanije bio van funkcije nekoliko dana nakon što je u vazdušnim udarima oštećen data centar u kojem se nalazio server.

Iranci godinama žive sa internet ograničenjima, a VPN servisi za zaobilaženje blokada široko su rasprostranjeni, uključujući i među državnim zvaničnicima. Vlasti promovišu korišćenje takozvanih zvaničnih VPN-ova kako bi zamenile one koji se preuzimaju sa servera van zemlje.

Zabrane popularnih mreža poput Facebooka, X-a (Twitter) i YouTubea na snazi su još od reizbora Mahmouda Ahmadinejada 2009. godine, kada su masovni protesti nasilno ugušeni. Ograničenja za aplikacije poput WhatsAppa, Instagrama i Telegrama takođe se redovno uvode tokom nemira i kriznih situacija.

Tokom aktuelne blokade, Iranci imaju pristup samo određenim državnim sajtovima i osnovnim uslugama preko domaće mreže poznate kao Nacionalna informaciona mreža, navodi organizacija Filter Watch.

Prošle nedelje vlada je, kao odgovor na zabrinutost zbog posledica po ekonomiju, pokrenula Internet Pro - državni program koji kompanijama i IT stručnjacima omogućava pristup internetu putem takozvanih "belih SIM kartica" i sistema verifikacije identiteta, za koji kritičari tvrde da narušava privatnost i bezbednost korisnika.

Amin, koji radi u oblasti veštačke inteligencije u softverskoj kompaniji, kaže da je njegov posao drastično usporen, a povremeno i potpuno zaustavljen, što direktno utiče na njegove prihode.

"To predstavlja finansijski gubitak za kompaniju, a na kraju pogađa i zaposlene, od smanjenja plata do otpuštanja i kašnjenja isplata", rekao je putem aplikacije za razmenu poruka uz korišćenje VPN-a. "Ovo nije samo tehnički problem, već direktna finansijska šteta."

Amin navodi da su delatnosti koje ispunjavaju uslove za Internet Pro ograničene i zahtevaju posebnu dokumentaciju, zbog čega veruje da neće moći da se prijavi. Pored toga, jedna SIM kartica može da košta i do 150 miliona rijala, odnosno oko 100 dolara.

Restriktivna internet politika u Iranu podstiče građane da koriste alternative koje su u državnom vlasništvu ili pod kontrolom vlasti. Među njima su aplikacija Bale, koju je razvila Bank Melli Iran, kao i Soroush Plus, koja je u krajnjoj liniji u vlasništvu Islamic Republic of Iran Broadcasting.

"Prelazak na nacionalne aplikacije nije specifičan samo za Iran, ali način na koji to Iran sprovodi, gušenjem svih alternativa, stvara ozbiljne bezbednosne rizike u digitalnom prostoru", rekao je Toker. "To produbljuje nepoverenje i negativno utiče ne samo na slobodu govora, već i na poslovanje i mogućnost ljudi da uspešno rade na internetu."

Prema njegovim rečima, iranske aplikacije za razmenu poruka nemaju end-to-end enkripciju, pa operateri i vlasti mogu pristupiti sadržaju korisnika, uključujući poruke, lokaciju i istoriju korišćenja, potencijalno unazad više godina.

Direktor Soroush Plusa izjavio je početkom nedelje da je broj novih korisnika te aplikacije, koja predstavlja lokalnu alternativu Telegramu i WhatsAppu, porastao za više od devet miliona u dva meseca zaključno sa 30. aprilom, prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim News Agency.

"Mnoge kompanije prelaze na domaće platforme poput Balea jer nemaju izbora", rekao je Amin. "Na duži rok, ovaj trend će štetiti iranskoj digitalnoj ekonomiji, a ne pomoći joj."