Trump odlaže najteža pitanja o Iranu kako bi otvorio Ormuski moreuz

Predsednik Donald Trump promenio je pristup u nastojanju da okonča rat protiv Iran: po svaku cenu ponovo otvoriti Ormuski moreuz, a teške pregovore o nuklearnom i balističkom raketnom programu Teherana ostaviti za kasnije.

Ta strategija dovela je do toga da primirje između Sjedinjene Američke Države i Irana bude stavljeno na probu, pošto su dve strane poslednjih dana razmenjivale vatru nakon što je Trump naredio američkim ratnim brodovima da obezbeđuju trgovačke brodove koji prolaze kroz moreuz, a zatim u utorak iznenada obustavio "Project Freedom". Iran je takođe gađao naftna postrojenja u susednim Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

 

Iako je Trump više puta izjavio da je eliminacija iranskog nuklearnog programa glavni razlog za sukob na Bliskom istoku, ovaj ključni plovni put za transport nafte i gasa pokazao se kao daleko hitniji aspekt konflikta, ali i važan izvor pritiska za Teheran dok se diplomatski razgovori nastavljaju.

"Trumpova administracija očajnički želi da izađe iz ovog rata, a jedini cilj koji sada zaista ima jeste da uspostavi slobodnu plovidbu kroz moreuz", rekao je David Tannenbaum, direktor konsultantske kuće Blackstone Compliance Services, specijalizovane za sankcije. "Čak se pitam da li je iranski nuklearni program uopšte još na stolu."

Administracija tvrdi da jeste.

"Predsednik Trump drži sve karte u rukama dok se pregovori nastavljaju i mudro ostavlja sve opcije otvorenim kako bi osigurao da Iran nikada ne dođe u posed nuklearnog oružja", rekla je portparolka Bele kuće Olivia Wales za Bloomberg.

Dok globalne cene energenata rastu, američki zvaničnici su ove nedelje saopštili da je rat protiv Irana formalno završen, uz važeće primirje i tekuće pregovore, uprkos ponovljenim sukobima. Državni sekretar Marco Rubio rekao je novinarima da Vašington želi da odloži pregovore kako bi se omogućilo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

"Ono što predsednik želi jeste dogovor", rekao je Rubio u Beloj kući. "Želi da sedne za sto i usaglasi memorandum o razumevanju za buduće pregovore koji bi obuhvatio sve ključne teme o kojima mora da se razgovara. Potpuno otvaranje moreuza kako bi se svet vratio u normalu."

Ipak, događaji poslednjih dana pokazali su koliko situacija u regionu može izmaći Trumpovoj kontroli. Kada je u utorak uveče pauzirao "Project Freedom", Trump je rekao da su dve strane blizu sporazuma. Oslanjao se na memorandum od jedne stranice upućen Islamskoj Republici, čiji je cilj bio ponovno otvaranje moreuza uz odlaganje znatno komplikovanijih pregovora, a kasnije je zatražio da Iran do petka odgovori na američku diplomatsku ponudu.

U četvrtak uveče SAD su saopštile da su brodovi američke mornarice u moreuzu bili meta iranskih dronova i raketa, što je izazvalo nove američke udare na lansirne položaje na iranskoj teritoriji. U petak su lovci Boeing F/A-18E/F Super Hornet onesposobili još dva trgovačka broda pod iranskom zastavom, nakon što je dan ranije pogođen još jedan brod, u okviru blokade čiji je cilj da izvrši pritisak na Teheran da popusti i ponovo otvori moreuz.

Iako su ovog puta ulozi veći, Trumpov pristup ima sličnosti sa drugim sukobima koje je pokušavao da reši, ocenjuju bivši američki zvaničnici i kritičari.

Jedan od rizika jeste da Trumpov tim, pod pritiskom zbog cena goriva u SAD pred izbore na polovini mandata, pokuša da postigne dogovor sličan onom u Gazi. Taj sporazum dobio je pohvale jer je zaustavio rat između Izraela i Hamasa, ali je odložio teška pitanja, uključujući razoružanje te militantne grupe, što ni sedam meseci kasnije nije rešeno.

"Predsednik Trump ne istrajava do kraja", rekla je Aslı Aydıntaşbaş, stručnjakinja za Bliski istok iz Brookings Institution. "Njegova spoljna politika bila je izvrnuta naglavačke: proglasiti pobedu i nadati se da će se sve samo od sebe rešiti. Ali na većini mesta to se nije dogodilo."

Trumpov specijalni izaslanik Steve Witkoff i zet Jared Kushner obezbedili su primirje u Gazi, ali su ubrzo preusmereni na druge zadatke, dok je napredak u Gazi stagnirao. Kasnije su upućeni na razgovore sa Iranom, koji su završeni iznenadnom američkom kampanjom bombardovanja u saradnji sa Izraelom.

Zbog toga su iranski lideri oprezni prema razgovorima sa SAD i za sada ne pokazuju spremnost da popuste kada je reč o nuklearnom programu ili da prihvate moratorijum na obogaćivanje uranijuma, što su dva ključna zahteva Vašingtona.

Naprotiv, dodatno su učvrstili kontrolu nad Hormuškim moreuzom: naplaćuju takse i u Ujedinjene nacije insistiraju da imaju pravo nad plovnim putem uz svoju obalu, za razliku od geografski udaljenih SAD. Teheran je u sredu predstavio nove protokole za brodove koji prolaze kroz moreuz.

Pristalice Trumpove vojne kampanje ukazuju na teško oslabljenu iransku mornaricu i vazduhoplovstvo kao dokaz da je sukob oslabio glavnog geopolitičkog protivnika Vašingtona. Ipak, aktuelna američka diplomatska inicijativa zaobilazi ranije prioritete, poput iranskog raketnog programa i podrške savezničkim oružanim grupama, i fokus stavlja na moreuz koji je pre rata normalno funkcionisao.

"Iran je uspostavio stisak nad globalnom ekonomijom", rekao je Michael Carpenter, bivši zvaničnik Bele kuće u administraciji Joa Bidena, koji sada radi u Međunarodnom institutu za strateške studije. "SAD sada užurbano pokušavaju samo da vrate stanje na ono koje je postojalo pre sukoba, ponovnim otvaranjem moreuza."