Evropska centralna banka (ECB), kao što se i očekivalo, smanjila je tri ključne kamate za 0,25 procentnih poena, jer je inflacija popustila. Ključno pitanje je šta dalje. Predsednica ECB Christine Lagarde rekla je da će se kamatne stope ubuduće prilagođavati cilju inflacije od dva odsto. Smanjenje kamatnih stopa pozitivno je uticalo na evropske akcije, ali i na cenu nafte koja se oporavila nakon pada sa početka nedelje.
Na američkom tržištu, Nvidia je premašila tri biliona tržišne vrednosti i pretekla Apple. Nvidia je već bila najvrednija svetska kompanija za proizvodnju poluprovodnika, a sada je postala prva firma koja se bavi proizvodnjom računarskih čipova koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od tri biliona dolara. Ovaj proizvođač čipova i dalje zaostaje za Microsoftom po tržišnoj vrednosti, ali sa uzdrmanim akcijama Wall Street pretpostavlja da je samo pitanje vremena kada će ga Nvidia prestići.
Na domaćem tržištu, Nelt Grupa je saopštila da će se proširiti na tržište Rumunije do kraja ove ili najkasnije sledeće godine. S druge strane, nekoliko stranih trgovinskih lanaca bacilo je oko na srpsko tržište i maloprodajni sektor mogao bi da se proširi njihovim ulaskom, a koji su to brendovi, pročitajte OVDE.
Izmenom uredbe o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, domaćinstva i kompanije koje su u sistemu prozjumera dobijaće niže račune.
Ovo je pet najvažnijih vesti koje danas treba da znate.
ECB smanjila kamate za 0,25 procentnih poena, inflaciona očekivanja povećana
ECB je u četvrtak smanjila tri ključne kamate za 0,25 procentnih poena. Međutim, i dalje ostaje nejasno koji su naredni potezi Evropske centralne banke, ali većina ekonomista smatra da će ove godine biti tri smanjenja stope. Investitori su umanjili svoja očekivanja i predviđaju samo dva smanjenja.
Put potrošačkih cena ostaje neizvestan u budućem periodu i od toga će zavisiti naredne odluke. Lagarde je na konferenciji za novinare istakla predviđanja za inflaciju u ovoj i naredne dve godine. Očekuje se nešto viša inflacija za ovu i iduću godinu: ukupna stopa inflacije za 2024. procenjena je na prosečnih 2,5 odsto, dok bi prosečna bazna inflacija (bez hrane i energije) bila 2,8 odsto.
Uprkos aktuelnom smanjenju kamata, ECB je podigla projekcije za ukupnu inflaciju u 2025. godini sa dva na 2,2 odsto, a u 2026. bi trebalo da iznosi 1,9 odsto. To je, dakle, ispod ciljanog nivoa banke od dva odsto. Bazna inflacija u 2025. godini bi trebalo da iznosi 2,2 odsto, a u 2026. dva odsto.
"Odlučni smo u nameri da inflaciju blagovremeno vratimo na srednjoročni cilj od dva odsto. Držaćemo referentne stope na dovoljno restriktivnom nivou onoliko dugo koliko je potrebno za postizanje ovog cilja", poručila je Lagarde.
Mali posle aukcije ESG obveznica: Na računu budžeta će biti oko 5,4 milijarde evra
Srbija je u sredu prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive, takozvane ESG obveznice, čime je prikupljeno 1,5 milijardi dolara za finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta zemlja će imati oko 5,4 milijarde evra.
Kako je ministar poručio, to građanima daje sigurnost, a državi veliku rezervu. "Ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize."
Obveznice ročnosti 10 godina su emitovane po kuponskoj stopi od šest odsto u dolarima, a nakon svop transakcije obezbeđena je kamata od 4,754 odsto, podsetio je Mali.
Knjeginjić: Smanjili smo emisiju CO2 za 30 odsto, ali CBAM je velika nepoznanica
Apsolutna je nepoznanica šta će se desiti kada 1. januara 2026. godine počne da se naplaćuje CBAM taksa ukoliko kompanije koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, veštačka đubriva, električnu energiju i vodonik imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU. Jedino što je danas izvesno jeste da je izveštavanje počelo, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarge u Srbiji.
"Kada će doći do primene, niko ne zna u Briselu i Beogradu. Da li će to biti 1. januara 2026. ili 1. januara 2030? Da li će biti klizna skala ili puna primena? Da li će Srbija uvoditi neku svoju praksu, pandan evropskoj? Mnogo je nepoznanica i industrija je u procepu", nabraja Knjeginjić.
Ceo intervju pročitajte OVDE.
Glavne poluge kineskog uticaja u Adria regionu
Početkom maja kineski čelnik Xi Jinping posetio je Evropu prvi put nakon pandemije kovida 19, koja je azijskog privrednog diva zatvorila za svet na nekoliko godina. O istorijskom značaju ove posete jasno govori više od 85 međudržavnih sporazuma, memoranduma i ugovora koje je Xi sklopio s čelnicima Francuske, Srbije i Mađarske.
"Nemoguće je razlučiti da li je reč o (geo)politički ili ekonomski motivisanoj poseti", rezimirala je za Bloomberg Adria Businessweek Zorana Baković, bivša novinarka lista Delo iz Pekinga. Da je reč o "kombinaciji jednog i drugog", kako tvrdi stručnjakinja za Kinu, potvrđuje i činjenica da su Srbija i Mađarska važni učesnici kineskog megaprojekta "Pojas i put" (BRI), dok je Francuska potencijalna poluga pritiska na jedinstvo Evropske unije.
Nakon što je Italija, bazična članica EU i treća evropska privreda, prošle godine istupila iz BRI-ja, strateška težina Beograda i Budimpešte je porasla. Predavač međunarodnih odnosa na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani Faris Kočan sažima srpski aspekt posete namerom Beograda koji želi da pokaže svetu da "može da nastavi politiku nesvrstanosti, tj. da sedi na dve ili tri stolice u isto vreme".
Sledi...
U Briselu se nastavljaju izbori za Evropski parlament. U Parizu se sastaju predsednici Francuske i Ukrajine, Emmanuel Macron i Volodimir Zelenski. U Seulu se održava prvi štrajk u južnokorejskoj kompaniji Samsung Electronics od njenog osnivanja.
U Tehničko-putničkoj stanici Zemun biće predstavljen novi kineski brzi voz.
Republički zavod za statistiku Srbije objavljuje indekse cena proizvođača industrijskih proizvoda za maj.